2 Siangpahrang 18
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Israel siangpahrang Elah capa Hoshea saning thumto haih naah, Judah siangpahrang Ahaz capa Hezekiah to siangpahrang ah oh amtong.
1А треће године царовања Осије сина Илиног над Израиљем зацари се Језекија син Ахазов над Јудом.
2Siangpahrang ah oh naah anih loe saning pumphae pangato oh boeh; Jerusalem ah saning pumphae takawtto thung siangpahrang ah oh. Amno ih ahmin loe Zekariah canu Abi.
2Беше му двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му беше име Авија, кћи Захаријина.
3Ampa David mah sak ih hmuen baktih toengah, anih loe Angraeng mikhnukah hmuen kahoih to sak.
3И чињаше што је право пред Господом сасвим као што је чинио Давид, отац његов.
4Anih loe hmuensangnawk, krangnawk to vah boih moe, Asherah thingnawk to pakhruk; canghniah Israel kaminawk mah hmuihoih thlaek haih, Mosi mah sum kamling hoiah sak ih, Nehushtan, tiah ahmin kaom pahui krang to boh phaeng.
4Он обори висине, и изломи ликове и исече лугове, и разби змију од бронзе, коју беше начинио Мојсије, јер јој до тада кађаху синови Израиљеви; и прозва је Неустан.
5Hezekiah loe Israel Angraeng Sithaw to oep baktih toengah, anih pacoengah, anih hmaa ah, anih baktih kaom Judah siangpahrang mi doeh om ai.
5Уздаше се у Господа Бога Израиљевог, и не би таквог између свих царева Јудиних после њега ни пре њега.
6Anih loe Angraeng to kacakah patawnh, caehtaak ai, anih hnukah bang poe; Angraeng mah Mosi khaeah paek ih lokpaekhaih to pazui.
6Јер приону за Господа, не одступи од Њега, него држа заповести које заповеди Господ Мојсију.
7Angraeng mah anih to oh thuih moe, a sak ih hmuennawk boih ah athaih taaksak; Assyria siangpahrang to misa ah a suek, anih ih toksak hanah angmak pae.
7И Господ беше с њим; куда год иђаше напредоваше; и одметну се од цара асирског, те му не би слуга.
8Philistinnawk to misa a tuk, Gaza vangpui ramri, misatoephaih imsang hoi sipae thungh ih vangpui khoek to praenawk to a lak.
8Он поби Филистеје до Газе и међе њене, од куле стражарске до града озиданог.
9Hezekiah siangpahrang ah ohhaih saning palito, Israel siangpahrang Elah capa Hoshea siangpahrang ah ohhaih saning sarihto haih naah, Assyria siangpahrang Shalmaneser loe Samaria vangpui ah caeh moe, takui khoep.
9А четврте године царовања Језекијиног, а то је седма година царовања Осије сина Илиног над Израиљем, подиже се Салманасар цар асирски на Самарију, и опколи је.
10Saning thumto boenghaih saning, Hezekiah siangpahrang ah ohhaih saning tarukto haih, Israel siangpahrang saning takawtto haih naah, Assyria kaminawk mah Samaria vangpui to lak o.
10И после три године узе је; шесте године царовања Језекијиног, а девете године царовања Осијиног над Израиљем, би узета Самарија.
11Assyria siangpahrang mah Israel kaminawk to, Assyria prae thungah misong ah hoih moe, Gozan vapui taeng, Medes prae ih Halah hoi Habor vangpui ah ohsak.
11И одведе цар асирски Израиљце у Асирију и насели их у Алају и у Авору на води Гозану и по градовима мидским.
12Nihcae loe angmacae Angraeng Sithaw ih lok to tahngai o ai; a lokmaihaihnawk hoi Angraeng ih tamna Mosi mah paek ih loknawk boih to tahngai o ai moe, sah doeh sah o ai.
12Јер не слушаше глас Господа Бога свог и преступаше завет Његов, све што им је заповедио Мојсије слуга Господњи, не слушаше нити творише.
13Hezekiah siangpahrang ah ohhaih saning hatlaipalito naah, Assyria siangpahrang Sennakerib mah sipae thungh ih Judah vangpuinawk boih to tuk moe, lak.
13А четрнаесте године царовања Језекијиног подиже се Сенахирим, цар асирски на све тврде градове Јудине, и узе их.
14Judah siangpahrang Hezekiah mah, Lakish ah Assyria siangpahrang khaeah, Hmuen ka sakpazae moeng boeh; kai hae na caehtaak halat ah; nang hnik sarui kang paek han hmang, tiah a naa. Assyria siangpahrang mah Judah siangpahrang khaeah, phoisa talent cumvai thumto hoi sui talent quithumto hnik.
14Тада Језекија, цар Јудин посла у Лахис к цару асирском и поручи му: Згрешио сам; врати се од мене, шта год наметнеш на ме носићу. А цар асирски наметну на Језекију, цара Јудиног, триста таланата сребра и тридесет таланата злата.
15To pongah Hezekiah mah Angraeng ih im hoi siangpahrang im ah suek ih phoisa to paek boih.
15И даде цар Језекија све сребро што се нађе у дому Господњем и у ризницама царског двора.
16Judah siangpahrang Hezekiah mah Angraeng tempul ih sui hoi pazut ih thok hoi thok tungnawk pong ih sui to khok moe, Assyria siangpahrang hanah paek.
16У то време цар Језекија раскопа врата на цркви Господњој и прагове које сам беше оковао, и даде цару асирском.
17Assyria siangpahrang mah Tartan, Rabsaris hoi Rabshakeh cae to angmah ih kalen koek misatuh angraeng hoi nawnto Lakish vangpui hoiah Hezekiah siangpahrang khaeah Jerusalem ah patoeh. Nihcae loe Jerusalem ah angzoh o tahang moe, kahni pasuk kami ih lawk bang caehhaih loklam ranui ih kangbuem tuili taengah anghak o.
17Али цар асирски посла Тартана и Равсариса и Равсака из Лахиса к цару Језекији у Јерусалим с великом војском; и они се подигоше и дођоше у Јерусалим; и подигавши се и дошавши стадоше код јаза горњег језера, који је покрај пута у пољу бељаревом.
18Nihcae mah siangpahrang to kawk o naah, siangpahrang im ukkung Hilkiah capa Eliakim, ca tarikkung Shebna, hmuenmae pakuemkung Asaph capa Joah cae loe nihcae khaeah caeh o.
18И стадоше викати цара. Тада дође к њима Елијаким, син Хелкијин, који беше над двором и Сомна писар и Јоах син Асафов, паметар.
19RabShakeh mah nihcae khaeah, Hezekiah khaeah hae tiah thui pae oh; Lensawk, Assyria siangpahrang mah, Tih hmuen maw nang oep o haih?
19И рече им Равсак: Кажите цару Језекији: Овако каже велики цар, цар асирски: Каква је то узданица, у коју се уздаш?
20Misatuk kophaih hoi thacakhaih ka tawnh, tiah amsawnlok na thuih o; kai tuk hanah mi maw nang oep o haih?
20Ти велиш, али су празне речи, да имаш савета и силе за рат. У шта се дакле уздаш, те си се одметнуо од мене?
21Vaihiah khenah, nangcae loe angkhaek thaih sakrungkung, tiah thuih ih, Izip kaminawk nuiah ni nam ha o; to sakrungkung nuiah amha kami loe, sakrungkung mah ban quk puet moe, ahmaa caaksak baktiah ni na om o tih; Izip siangpahrang Faro mah, anih nuiah amha kaminawk boih loe to tiah sah tih.
21Гле, уздаш се у Мисир, у штап од трске сломљене, на који ако се ко наслони, ући ће му у руку и пробошће је; такав је Фараон цар мисирски свима који се уздају у њ.
22Toe nangcae mah kai khaeah, Kaicae loe kaimacae ih Angraeng Sithaw khaeah ni kam ha o, tiah na thuih o nahaeloe, anih ih hmuensangnawk hoi hmaicamnawk loe, Hezekiah mah phraek boih boeh; Judah hoi Jerusalem kaminawk khaeah, Nangcae loe Jerusalem vangpui ah hae ih hmaicam hmaa ah sithaw to bok oh, tiah ang thuih o na ai maw?
22Ако ли ми кажете: Уздамо се у Господа Бога свог; није ли то онај чије је висине и олтаре оборио Језекија и заповедио Јуди и Јерусалиму: Пред овим олтаром клањајте се у Јерусалиму.
23To pongah vaihi angzo oh loe, kai ih angraeng Assyria siangpahrang khaeah hmuenmae to ap oh; hrang angthueng kami na tawnh o nahaeloe, hrang sang hnetto kang paek han.
23Хајде, затеци се мом господару, цару асирском; и даћу ти две хиљаде коња, ако можеш добавити који ће јахати на њима.
24Ka angraeng ih tamnanawk thung ih kathoeng koek misatuh angraeng mataeng doeh kawbangmaw na pazawk o thai tih? Izip prae hoiah hrang lakok hoi hrang angthueng kaminawk abomhaih ka hnu tih, tiah oephaih na tawnh o maw?
24Како ћеш дакле одбити и једног војводу између најмањих слугу господара мог? Али се ти уздаш у Мисир за кола и коњике.
25Angraeng ih lok om ai ah, hae prae paro hanah kang zoh maw? Angraeng mah hae prae hae tuk moe, phraek hanah lok ang thuih boeh, tiah a naa.
25Сврх тога, еда ли сам ја без Господа дошао на ово место да га затрем? Господ ми је рекао: Иди на ту земљу, и затри је.
26To pacoengah Hilkiah capa Eliakim, Shebna hoi Joah cae mah, misatuh angraeng RabShakeh khaeah, Kaicae loe Syria lok ka thaih o kop pongah, tahmenhaih hoiah na tamnanawk khaeah, Syria lok hoiah na thui ah; sipae nuiah kaom kaminawk kangthaih ah Hebru lok hoiah na thui hmah, tiah a naa o.
26Тада Елијаким, син Хелкијин и Сомна и Јоах рекоше Равсаку: Говори слугама својим сирски, јер разумемо, а немој нам говорити јудејски да слуша народ на зиду.
27Toe misatuh angraeng mah, Nangcae hoi nangcae ih angraeng khae khue ah thuih han ih maw ka angraeng mah kai hae ang patoeh? Sipae nuiah anghnu kaminawk doeh nangcae hoi nawnto, angmacae ih aek to caak o moe, angmacae ih tamzuntui to naek o hanah, sipae nuiah anghnu kaminawk khaeah doeh thuih hanah ang patoeh na ai maw? tiah a naa.
27А Равсак им рече: Еда ли ме је господар мој послао ка господару твом или к теби да кажем ове речи? Није ли к тим људима, што седе на зиду, да једу своју нечист и да пију своју мокраћу с вама?
28To pacoengah misatuh angraeng loe angdoet, Hebru lok hoiah hangh moe, angraeng, Assyria siangpahrang ih lok hae tahngai oh!
28Тада стаде Равсак и повика гласно јудејски, и рече говорећи: Чујте реч великог цара, цара асирског.
29Siangpahrang mah hae tiah thuih; Hezekiah mah ang ling o hmah nasoe; anih ban thung hoiah anih mah pahlong thai tang mak ai.
29Овако каже цар: Немојте да вас вара Језекија; јер вас не може избавити из моје руке.
30Hezekiah mah nangcae khaeah, Angraeng mah aicae pahlong tangtang tih; hae vangpui hae Assyria siangpahrang ban ah paek mak ai, tiah ang thuih o ih lok hoiah Angraeng to oep o hmah.
30Немојте да вас наговори Језекија да се поуздате у Господа, говорећи: Господ ће нас избавити, и овај се град неће дати у руке цару асирском.
31Hezekiah ih lok to tahngai pae o hmah; Assyria siangpahrang mah, Angzo oh loe, kai hoi angdaehhaih sah oh; to tiah nahaeloe kaminawk boih mah angmah ih takha thung ih misurthaih to caa o tih, kami boih mah angmah ih thaiduet thaih to caa ueloe, kami boih mah angmah ih tuikhaw thung ih tui to nae o tih;
31Не слушајте Језекије; јер овако каже цар асирски: Учините мир са мном, и ходите к мени па једите сваки са свог чокота и сваки са своје смокве, и пијте сваки из свог студенца.
32nangmacae prae hoi kanghmong, cang hoi misurthaih, takaw hoi misur takha, olive situi hoi khoitui ohhaih prae ah, suek hanah kang zo ai karoek to, na dueh o mak ai, na hing o tih; anih mah nangcae khaeah, Angraeng mah nangcae pahlong tih, tiah Hezekiah mah zoek ih lok to tahngai pae o hmah.
32Докле не дођем и однесем вас у земљу као што је ваша, у земљу обилну житом и вином, у земљу обилну хлебом и виноградима, у земљу обилну маслином и уљем и медом, па ћете живети и нећете изгинути. Не слушајте Језекије, јер вас вара говорећи: Господ ће нас избавити.
33Acaeng kaminawk ih sithawnawk mah Assyria siangpahrang ban thung hoiah prae to pahlong o vai maw?
33Је ли који између богова других народа избавио своју земљу из руке цара асирског?
34Hamath hoi Arpad ih sithawnawk loe naa ah maw oh o? Sepharvaim, Hena hoi Ivah sithawnawk loe naa ah maw oh o? Nihcae mah Samaria vangpui to ka ban thung hoi pahlong o vai boeh maw?
34Где су богови ематски и арфадски? Где су богови сефарвимски, енски и авски? Јесу ли избавили Самарију из мојих руку?
35To acaeng kaminawk ih sithawnawk thungah kawbaktih sithaw mah maw a praenawk to ka ban thung hoiah pahlong vaih? To tiah om nahaeloe kawbangmaw Angraeng mah ka ban thung hoiah Jerusalem to pahlong tih? tiah thuih, tiah a naa.
35Који су између свих богова ових земаља избавили земљу своју из моје руке? А Господ ће избавити Јерусалим из моје руке?
36Toe siangpahrang mah, Anih ih lok pathim pae o hmah, tiah lokpaek pongah, anih ih lok to mi mah doeh pathim pae o ai; anghngai o taak duem.
36Али народ ћуташе, и не одговорише му ни речи, јер цар беше заповедио и рекао: Не одговарајте му.
37To pacoengah siangpahrang imthung ukkung Hilkiah capa Eliakim, ca tarikkung Shebna hoi hmuenmae pakuemkung Asaph capa Joah cae loe Hezekiah khaeah caeh o moe, angmacae ih kahni to asih o pacoengah, misatuh angraeng RabShakeh mah thuih ih lok to thuih pae o.
37Тада Елијаким, син Хелкијин, који беше над двором и Сомна писар и Јоах син Асафов, паметар, дођоше к Језекији раздрвши хаљине, и казаше му речи Равсакове.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.