2 Siangpahrang 3
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Judah siangpahrang Jehosaphat siangpahrang ah ohhaih saning hatlaitazetto naah, Ahab capa Jehoram loe Samaria ah Israel siangpahrang ah oh. Anih mah Samaria to saning hatlaihnetto uk.
1А Јорам, син Ахавов, зацари се над Израиљем у Самарији осамнаесте године царовања Јосафатовог над Јудом, и царова дванаест година.
2Anih loe Angraeng mikhnukah kahoih ai hmuen to sak; anih loe ampa hoi amno mah sak ih kasae hmuen to sah ai; anih loe ampa mah sak ih Baal krang to phraek king.
2И чињаше што је зло пред Господом, али не као отац његов и као мати његова, јер обори лик Валов који беше начинио отац његов.
3Toe Israel kaminawk zaehaih sahsak, Nebat capa Jeroboam mah sak ih zaehaih to caehtaak ai ah, a sak toeng.
3Али оста у гресима Јеровоама, сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља, и не одступи од њих.
4Moab siangpahrang Mesha loe tuu pacah kami ah oh, anih mah Israel siangpahrang hanah tuucaa sang cumvaito, tuumui hoi tuutae sang cumvaito paek poe han oh.
4А Миса цар моавски имаше много стоке, и даваше цару Израиљевом сто хиљада јагањаца и сто хиљада овнова под руном.
5Toe Ahab duek pacoengah loe, Moab siangpahrang mah Israel siangpahrang to misa angthawk thuih.
5Али кад умре Ахав, одметну се цар моавски од цара Израиљевог.
6To nathuem ah Jehoram siangpahrang loe Samaria hoiah caeh moe, Israel kaminawk to kroek.
6А цар Јорам изађе у то време из Самарије и преброја свега Израиља.
7Judah siangpahrang Jehosaphat khaeah kami to patoeh moe, Moab siangpahrang mah kai misa angthawk thuih boeh; Moab tuk hanah nang bomh han maw? tiah a naa. Anih mah, Kang bomh han, Kai doeh nang baktiah ka oh moe, kai ih kaminawk doeh nang ih kami, kai ih hrangnawk doeh, nang ih hrang baktiah ni oh, tiah a naa.
7И отиде, те посла к Јосафату цару Јудином и поручи му: Цар моавски одметну се од мене; хоћеш ли ићи са мном на војску на Моавце? А он рече: Хоћу, ја као ти, мој народ као твој народ, моји коњи као твоји коњи.
8Anih mah, na bang ih loklam hoiah maw a caeh o tahang han? tiah a naa. Jehoram mah Edom praezaek bang hoiah caeh si, tiah a naa.
8Иза тога рече: А којим ћемо путем ићи? А он рече: Преко пустиње едомске.
9To pongah Israel siangpahrang, Judah siangpahrang hoi Edom siangpahrangnawk loe nawnto caeh o; ni sarihto caeh o pacoeng loe, misatuh kaminawk hoi a hoih o ih moinawk naek hanah tui to tawn o ai boeh.
9И тако изађе цар Израиљев и цар Јудин и цар едомски, и идоше путем седам дана, и не беше воде војсци ни стоци, која иђаше за њима.
10To naah Israel siangpahrang mah, Alas! Angraeng mah hae siangpahrang thumtonawk hae, Moab kaminawk ban ah paek boeh mue! tiah thuih.
10И рече цар Израиљев: Јаох! Дозва Господ ова три цара да их преда у руке Моавцима.
11Toe Jehosaphat mah, Angraeng khaeah lokdueng hanah, hae ah Angraeng ih tahmaa maeto doeh om ai maw? tiah a naa. To naah Israel siangpahrang ih tamna maeto mah, Elijah ban amsaeh han tui bawhkung, Shaphat capa Elisha hae ah oh, tiah a naa.
11А Јосафат рече: Има ли ту који пророк Господњи да упитамо Господа преко њега? А један између слуга цара Израиљевог одговори и рече: Овде је Јелисије, син Сафатов, који је Илији поливао водом руке.
12Jehosaphat mah, Angraeng ih lok loe anih khaeah oh, tiah thuih pae. To pongah Israel siangpahrang, Jehosaphat hoi Edom siangpahrang to anih khaeah caeh o tathuk.
12Тада рече Јосафату: У њега је реч Господња: и отидоше к њему цар Израиљев и Јосафат и цар едомски.
13Elisha mah Israel siangpahrang khaeah, Nang hoi timaw asaenghaih oh, nampa ih tahmaa hoi namno ih tahmaanawk khaeah caeh khae, tiah a naa. Israel siangpahrang mah, To tih na ai ni, hae siangpahrang thumtonawk loe Moab kaminawk ban ah paek hanah Angraeng mah nawnto pakhueng boeh, tiah a naa.
13А Јелисије рече цару Израиљевом: Шта је мени до тебе? Иди ка пророцима оца свог и ка пророцима матере своје. А цар Израиљев рече му: Не, јер Господ дозва ова три цара да их преда у руке Моавцима.
14Elisha mah, Tok ka sak pae ih, Misatuh Angraeng loe hing pongah, Judah siangpahrang Jehosaphat ih mikhmai ka khen ai nahaeloe, nang hae hnuk hanah ka koeh ai, khet mataeng doeh kang khen mak ai.
14А Јелисије рече: Тако да је жив Господ над војскама, пред којим стојим, да не гледам на Јосафата цара Јудиног, не бих марио за те нити бих те погледао.
15Toe katoeng kruek kop kami maeto angzo o haih ah, tiah a naa. Katoeng kruek kop kami mah katoeng to kruek naah, Elisha nuiah Angraeng ih ban to oh.
15Него сада доведите ми гудача. И кад гудач гуђаше, дође рука Господња нада њ;
16Angraeng mah, Hae vacong hae tui ka koisak han, tiah thuih.
16и рече: Овако вели Господ: Начините по овој долини много јама.
17Angraeng mah, Takhi hoi khotui to na hnu o mak ai; toe to ih vacongnawk loe tui hoiah koi o boih tih; nangmah hoi nangmah ih moinawk mah naek o pacoengah, kalah taw ih moinawk boih mah doeh nae o tih, tiah thuih.
17Јер овако вели Господ: Нећете осетити ветра нити ћете видети дажда, али ће се долина ова напунити воде, те ћете пити и ви и људи ваши и стока ваша.
18Hae hmuen loe Angraeng mikhnukah zoidaek hmuen ah ni oh; Moab kaminawk doeh nangcae ban ah na paek tih.
18Па и то је мало Господу, него и Моавце ће вам предати у руке.
19Sipae hoi thungh ih vangpuinawk hoi kahoih koek vangpuinawk to phrae o boih ah; kahoih thingnawk to pakhruh o boih ah loe, tuikhawnawk to taet o boih ah; kahoih longnawk doeh thlung hoiah aphum oh loe, paro o boih ah, tiah a naa.
19И раскопаћете све тврде градове, и све изабране градове, и посећи ћете сва добра дрвета и заронити све изворе водене, и сваку њиву добру потрћете камењем.
20Khawnbang cang hoi angbawnhaih atue phak naah loe, khenah, Edom bang hoiah tui to long, prae loe tui hoiah koi.
20А ујутру кад се приноси дар, гле, дође вода од едомске, и напуни се земља воде.
21Moab kaminawk boih mah nihcae tuk hanah siangpahrang thumto angzoh o boeh, tiah thaih o naah, nihcae loe nawkta mitong tih ai, maiphaw sin thaih kaminawk boih to kawk moe, ramri ah angangsak.
21А сви Моавци чувши да су изишли цареви да ударе на њих, сазваше све који се почињаху пасати и старије и стадоше на међи.
22Khawnbang khawnthaw angthawk o naah, ni aengh mah tui to kah, to naah Moab kaminawk mah ho bang yaeh hoiah, athii baktiah kathim tui to a hnuk o.
22А ујутру кад усташе и сунце ограну над оном водом, угледаше Моавци према себи воду где се црвени као крв.
23To naah nihcae mah, Hae loe athii boeh ni! Siangpahrangnawk loe angmacae hoi angmacae anghum o boeh; to pongah Moab kaminawk, vaihi nihcae ih hmuenmae to la o si, tiah thuih o.
23И рекоше: Крв је; побили су се цареви, и један другог погубили; сада дакле на плен, Моавци!
24Israel kaminawk ataihaih ahmuen ah Moab kaminawk angzoh o naah, Israelnawk mah angang o moe, Moab kaminawk to takroek o; nihcae loe Israelnawk hmaa ah cawnh o; Israelnawk mah nihcae to Moab prae karoek to patom o moe, hum o.
24А кад дођоше до логора Израиљевог, подигоше се Израиљци и разбише Моавце, те побегоше испред њих, а они уђоше у земљу моавску бијући их.
25Vangpui boih phraek pae o, lawk kahoih ahmuennawk boih to thlung koi mongah vah pae o; tuikhawnawk to patet pae o moe, kahoih thingnawk to pakruk pae o king; Kir-Haraseth vangpui ih sipae thlungnawk khue ni caeh o taak, toe ngazai sin kaminawk mah to vangpui to takui o moe, tuk o.
25И градове њихове раскопаше, и на сваку добру њиву бацајући сваки по камен засуше је, и све изворе водене заронише, и сва добра дрвета посекоше тако да само оставише камење у Кир-аресету. И опколивши га праћари стадоше га бити.
26Moab siangpahrang mah, misa mah pazawk tih boeh, tiah panoek naah, Edom siangpahrang ataihaih ahmuen hoiah misatuk hanah, sumsen sin kami cumvai sarihtonawk to caeh haih, toe anih mah pazawk thai ai.
26А цар моавски кад виде да ће га надвладати војска, узе са собом седам стотина људи, који махаху мачем, да продру кроз војску цара едомског, али не могоше.
27To pacoengah angmah zuengah siangpahrang ah kaom han koi calu to lak moe, vangpui sipae nuiah angbawnhaih to a sak; to tiah sakhaih to Israelnawk hanah paroeai panuet thok hmuen ah poek o pongah, angqoi o moe, angmacae prae ah amlaem o taak.
27Тада узе сина свог првенца који хтеде бити цар на његово место, и принесе га на жртву паљеницу на зиду. Тада се подиже велики гнев на Израиља, те отидоше оданде и вратише се у своју земљу.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.