Selemaia 40
Tongan Bible, Revised West VersionTranslation
Tongan Bible, Revised West Version
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ko e folofola naʻe hoko meia Sihova kia Selemaia, hili hono tukuange ia mei Lama ʻe Nepusaatani ko e ʻeiki ʻoe kau leʻo, he naʻe haʻisia ʻaki ia ʻae maea ukamea fihifihi fakataha mo e kau pōpula kotoa pē ʻo Selūsalema mo Siuta, ʻaia naʻe ʻave fakapōpula ki Papilone.
1Реч која дође Јеремији од Господа кад га Невузардан заповедник стражарски пусти из Раме узевши га пошто беше окован у вериге међу свим робљем јерусалимским и Јудиним, које се вођаше у Вавилон.
2Pea naʻe pehē ʻe he ʻeiki ʻoe kau leʻo kia Selemaia, “Kuo fakahā ʻe Sihova ko ho ʻOtua ʻae kovi ni, ki he potu ni.
2И узевши заповедник стражарски Јеремију рече му: Господ Бог твој изрече ово зло за ово место;
3Pea ko eni, kuo fakahoko ia ʻe Sihova, pea kuo fai ʻo hangē ko ʻene folofola: koeʻuhi kuo mou fai angahala kia Sihova, pea ʻikai talangofua ki hono leʻo, ko ia kuo hoko ai ʻae meʻa ni kiate kimoutolu.
3и нанесе и учини како рече, јер згрешисте Господу и не слушасте глас Његов, зато вас снађе ово.
4Pea ko eni, vakai, kuo u vete mei ho nima he ʻaho ni ʻae maea ukamea fihifihi. Pea kapau ʻoku lelei kiate koe ke tā ʻo mo au ki Papilone, haʻu; pea te u fai lelei kiate koe: pea kapau ʻoku kovi kiate koe ke tā ʻo mo au ki Papilone, tuku: vakai ʻoku ʻi ho ʻao ʻae fonua kotoa pē: pea ko e potu ʻoku lelei mo ʻaonga kiate koe ke ʻalu ki ai, ke ke ʻalu ki ai.”
4Али сада, ево, ја те опраштам данас верига што су ти на рукама; ако ти је воља поћи са мном у Вавилон, ходи, ја ћу се бринути за те; ако ли ти није воља поћи са мном у Вавилон, а ти немој; ево, сва ти је земља отворена, иди куда год хоћеш и куда ти је драго.
5Pea ʻi he teʻeki ai te ne liliu atu, naʻa ne pehē, “Ko ia ke ke nofo mo Ketalia ko e foha ʻo ʻAhikami ko e foha ʻo Safani, ʻaia naʻe fakanofo ʻe he tuʻi ʻo Papilone ke pule ki he ngaahi kolo ʻo Siuta, pea ke ke nofo mo ia mo e kakai: pe te ke ʻalu ki ha potu ʻoku lelei kiate koe ke ʻalu ki ai,” Pea naʻe foaki kiate ia ʻe he ʻeiki ʻoe kau leʻo ʻae ʻoho mo e totongi, pea tukuange ia.
5Или кад се он још не враћа, отиди к њему, Годолији сину Ахикама, сина Сафановог, ког је поставио цар вавилонски над градовима Јудиним, и остани с њим међу народом, или иди куда ти је драго. И даде му заповедник стражарски брашњенице и дар, и отпусти га.
6Pea naʻe ʻalu ai ʻa Selemaia kia Ketalia ko e foha ʻo ʻAhikami ʻi Misipa; ʻo nofo mo ia pea mo e kakai naʻe toe ʻi he fonua.
6И тако дође Јеремија ка Годолији, сину Ахикамовом у Миспу, и оста с њим у народу, који још оста у земљи.
7¶ Pea ʻi he fanongo ʻae ʻeikitau kotoa pē ʻaia naʻe ʻi he ngaahi ngoue, ʻakinautolu mo honau kakai, kuo fakanofo ʻe he tuʻi ʻo Papilone ʻa Ketalia ko e foha ʻo ʻAhikami ke pule ʻi he fonua, pea kuo tukuange kiate ia ʻae kau tangata, mo e kau fefine, mo e fānau, pea mo e kakai masiva ʻoe fonua, ʻakinautolu naʻe ʻikai fetuku fakapōpula ki Papilone;
7А све војводе што беху у пољу и људи њихови кад чуше да је цар вавилонски поставио Годолију, сина Ахикамовог, над земљом, и да је на њему оставио људе и жене и децу између сиромашног народа у земљи, који не би одведен у Вавилон,
8Naʻa nau haʻu kia Ketalia ʻi Misipa, ʻio, ko ʻIsimeʻeli ko e foha ʻo Natania, pea ko Sohanani mo Sonatani ko e ongo foha ʻo Kalia, pea ko Selaia ko e foha ʻo Tanumeti, pea ko e ngaahi foha ʻo ʻIfai ko e tangata Nitofa, pea mo Seasania ko e foha ʻoe tangata mei Meaka, ʻakinautolu mo honau kau tangata.
8дођоше у Миспу ка Годолији Исмаило син Нетанијин и Јоанан и Јонатан синови Каријини, и Сераја син Тануметов и синови Јофије Нетофаћанина, и Језанија син неког Махаћанина, они и људи њихови.
9Pea naʻe fuakava kiate kinautolu mo ʻenau kakai ʻe Ketalia ko e foha ʻo ʻAhikami ko e foha ʻo Safani, ʻo pehē, “ʻOua naʻa mou manavahē ke tauhi ki he kau Kalitia: mou nofo ʻi he fonua, pea tauhi ʻae tuʻi ʻo Papilone, pea ʻe lelei ia kiate kimoutolu.
9И закле се Годолија син Ахикама сина Сафановог њима и људима њиховим говорећи: Не бојте се службе Халдејцима; останите у земљи, и служите цару вавилонском, и добро ће вам бити.
10Pea ko eni, vakai, te u nofo ʻi Misipa, ke tauhi ʻae kau Kalitia, ʻakinautolu ʻe haʻu kiate kitautolu: ka ko kimoutolu, ke mou tānaki ʻae uaine, mo e ngaahi fua momoho, mo e lolo, pea tuku ia ki he ngaahi puha, pea nonofo ʻi homou ngaahi kolo ʻaia kuo mou maʻu.”
10А ја ево ћу стајати у Миспи да дочекујем Халдејце који ће долазити к нама; а ви берите винограде и воће и уље, и остављајте у судове своје, и стојте у градовима својим које држите.
11Pea kuo fanongo foki ʻae kau Siu kotoa pē naʻe ʻi Moape, pea ʻi he kau ʻAmoni, pea ʻi ʻItomi, pea mo kinautolu kotoa pē naʻe ʻi he ngaahi potu, kuo tuku ʻe he tuʻi ʻo Papilone ʻae toenga kakai ʻi Siuta, pea kuo fakanofo ke pule kiate kinautolu ʻa Ketalia ko e foha ʻo ʻAhikami ko e foha ʻo Safani;
11Тако и сви Јудејци, који беху међу Моавцима и синовима Амоновим и Едомцима и по свим земљама, чувши да је цар вавилонски оставио остатак у Јудеји и поставио над њима Годолију сина Ахикама сина Сафановог,
12Naʻe liliu mai ʻae kau Siu kotoa pē mei he ngaahi potu kotoa pē naʻe kapusi ʻakinautolu ki ai, ʻonau haʻu ki he fonua ʻo Siuta, kia Ketalia ʻi Misipa: pea naʻa nau tānaki ʻae uaine mo e ngaahi fua momoho ʻo lahi ʻaupito.
12вратише се сви Јудејци из свих места куда беху разагнани, и дођоше у земљу Јудину ка Годолији у Миспу, и набраше вина и воћа врло много.
13¶ Pea naʻe haʻu kia Ketalia ʻi Misipa, ʻa Sohanani ko e foha ʻo Kalia, pea mo e houʻeiki kotoa pē ʻoe kau tau naʻe ʻi he ngoue.
13А Јоанан, син Каријин и све војводе што беху у пољу дођоше ка Годолији у Миспу,
14Pea nau pehē kiate ia, “ʻOku ke ʻilo pau kuo fekau ʻe Pelisi ko e tuʻi ʻoe kau ʻAmoni ʻa ʻIsimeʻeli ko e foha ʻo Natania ke tāmateʻi koe?” Ka naʻe ʻikai tui kiate kinautolu ʻe Ketalia ko e foha ʻo ʻAhikami.
14и рекоше му: Знаш ли да је Валис цар синова Амонових послао Исмаила сина Нетанијиног да те убије? Али им не поверова Годолија, син Ахикамов.
15Pea naʻe lea fakafufū ʻa Sohanani ko e foha ʻo Kalia kia Ketalia ʻi Misipa, ʻo pehē, “ʻOku ou kole kiate koe, tuku ke u ʻalu, pea te u tāmateʻi ʻa ʻIsimeʻeli ko e foha ʻo Natania, pea ʻe ʻikai ʻilo ia ʻe ha tangata ʻe tokotaha: te ne tāmateʻi koe, koeʻumaʻā; ke fakamovetevete ʻae kau Siu kotoa pē kuo fakataha kiate koe, pea ʻauha ʻae toenga kakai ʻi Siuta?”
15Тада Јоанан, син Каријин, рече Годолији насамо у Миспи говорећи: Идем да убијем Исмаила сина Нетанијиног, нико неће дознати. Зашто да те убије и да се расеју сви Јудејци који су се скупили око тебе и да пропадне остатак Јудин?
16Pea naʻe pehē ʻe Ketalia ko e foha ʻo ʻAhikami kia Sohanani ko e foha ʻo Kalia, “ʻE ʻikai te ke fai ʻae meʻa ni: he ʻoku ke lohiakiʻi ʻa ʻIsimeʻeli.”
16Али Годолија, син Ахикамов, рече Јоанану сину Каријином: Немој то чинити, јер није истина шта кажеш за Исмаила.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.