Selemaia 2
Tongan Bible, Revised West VersionTranslation
Tongan Bible, Revised West Version
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Pea naʻe toe hoko ʻae folofola ʻa Sihova kiate au, ʻo pehē,
1Опет ми дође реч Господња говорећи:
2“ʻAlu ʻo kalanga ki he telinga ʻo Selūsalema, ʻo pehē, ‘ʻOku pehē mai ʻe Sihova; “ʻOku ou manatuʻi koe, ko e angalelei naʻe fai kiate koe ʻi hoʻo kei siʻi, mo e ʻofa naʻe fakahā ʻi hoʻo fakanofo, ʻi hoʻo muimui kiate au ʻi he toafa, ʻi he fonua naʻe ʻikai tūtuuʻi.
2Иди и вичи Јерусалиму да чује и говори: Овако вели Господ: Опомињем те се по милости у младости твојој и по љубави о веридби твојој, кад иђаше за мном по пустињи, и по земљи где се не сеје.
3Naʻe fakatapui ʻa ʻIsileli kia Sihova, ko e ʻuluaki fua ʻo hono tupu: ʻe halaia ʻakinautolu kotoa pē ʻoku fakaʻauha ia;’” ʻoku pehē ʻe Sihova, “ʻE hoko ʻae kovi kiate kinautolu.”
3Израиљ беше светиња Господу и првина од родова Његових; који је јеђаху сви беху криви, зло долажаше на њих, вели Господ.
4ʻE fale ʻo Sēkope, pea mo e faʻahinga kotoa pē ʻoe fale ʻo ʻIsileli, mou fanongo ki he folofola ʻa Sihova.
4Чујте реч Господњу, доме Јаковљев и све породице дома Израиљевог.
5¶ ʻOku pehē ʻe Sihova, “Ko e hā ʻae kovi kuo ʻiloʻi ʻe hoʻomou ngaahi tamai ʻiate au, koeʻuhi kuo nau liʻaki au, pea muimui ki he meʻa noa pe, pea kuo nau hoko ʻo vale?
5Овако вели Господ: Какву неправду нађоше оци ваши у мене, те одступише од мене, и присташе за ништавилом, и посташе ништави?
6Pea naʻe ʻikai te nau pehē, ‘Ko e fē ʻa Sihova, ʻaia naʻa ne ʻomi ʻakimautolu mei he fonua ko ʻIsipite, ʻaia naʻa ne tataki ʻakimautolu ʻi he toafa; ʻi he fonua lala pea luoluo, ʻi he fonua mōmoa, mo e malumalu ʻoe mate, ʻi he fonua kuo ʻikai fononga ki ai ha tangata, pea ʻoku ʻikai nofo ai ha tangata?’
6И не рекоше: Где је Господ који нас је извео из земље мисирске, који нас је водио по пустињи, по земљи пустој и пуној пропасти, по земљи сувој и где је сен смртни, по земљи преко које нико није ходио и у којој нико није живео?
7Pea naʻaku ʻomi ʻakimoutolu ki he fonua mahu, ke kai hono fua, mo hono lelei ʻo ia; ka ʻi hoʻomou hū ki ai, kuo mou fakakoviʻi hoku fonua, pea ngaohi hoku tofiʻa ko e meʻa fakalielia.
7И кад вас доведох у земљу родну да једете род њен и добра њена, дошавши оскврнисте земљу моју и од наследства мог начинисте гад.
8Naʻe ʻikai pehē ʻe he kau taulaʻeiki, ‘Ko e fē ʻa Sihova?’ Pea naʻe ʻikai ʻiloʻi au ʻekinautolu naʻe maheni ai ʻi he fono: pea naʻe angatuʻu kiate au ʻae kau tauhi foki, pea naʻe kikite ʻae kau palōfita ʻi he hingoa ʻo Peali, pea nau muimui ki he ngaahi meʻa taʻeʻaonga.”
8Свештеници не рекоше: Где је Господ? И који се баве законом не познаше ме, и пастири одусташе ме, и пророци пророковаше Валом и идоше за стварима залудним.
9Ko ia ʻoku pehē mai ʻe Sihova, “Te u toe lea kiate kimoutolu, pea te u kole ki hoʻomou fānau, pea mo e fānau ʻa hoʻomou fānau.
9За то ћу се још прети с вама, вели Господ, и са синовима синова ваших прећу се.
10Koeʻuhi, ke mou ʻalu ki he ngaahi motu ʻo Kitimi, ʻo mamata; pea fekau ki Keta, pea fakakaukau lahi, pea vakai, pe ʻoku ai ha meʻa pehē.
10Јер прођите острва китимска и видите и пошљите у Кидар, и разгледајте добро, и видите, је ли било такво шта:
11ʻOku ai ha kakai kuo fetongi honau ngaahi ʻotua, ʻaia naʻe ʻikai ko e ʻotua? Ka kuo fetongi ʻa hoku kakai honau nāunau ki he meʻa taʻeʻaonga.”
11Је ли који народ променио богове, ако и нису богови? А мој народ промени славу своју на ствар залудну.
12ʻOku pehē mai ʻe Sihova, “ʻE ngaahi langi mou ofo ki he meʻa ni, pea mou manavahē fakailifia; pea tetetete lahi ʻaupito,
12Чудите се томе, небеса, и згрозите се и упропастите се! Вели Господ.
13“He kuo fai ʻe hoku kakai ʻae meʻa kovi ʻe ua: kuo nau liʻaki au ko e matavai moʻui, pea kuo nau tā kiate kinautolu ʻae ngaahi ʻaiʻanga vai, ko e ngaahi ʻaiʻanga vai mafōfoa, ʻaia ʻoku ʻikai faʻa maʻu ai ha vai.
13Јер два зла учини мој народ: оставише мене, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студенце испроваљиване, који не могу да држе воде.
14“Ko e tamaioʻeiki ʻa ʻIsileli? Pe ko e hako ia ʻoe tamaioʻeiki? Ka ko e hā kuo fakamālohi ai ia?
14Је ли Израиљ роб? Је ли роб у кући рођен? Зашто поста грабеж?
15Naʻe ngungulu kiate ia ʻae fanga laione mui, kuo nau tangi ʻaki ʻae leʻo lahi, kuo nau fakalala ʻae fonua: kuo tutu hono ngaahi kolo pea ʻoku ʻikai ha kakai.
15Рикаше на њ лавићи и дизаше глас свој, и обратише земљу његову у пустош; градови су му попаљени, те нема никога да живи у њима.
16Pea kuo fakavolu foki ho tumuʻaki, ʻe he fānau ʻo Nofi mo Tapanesi.
16И синови нофски и тафнески опасоше ти теме.
17“ʻIkai kuo hoko ʻae meʻa ni kiate koe ʻiate koe pe, ʻi hoʻo liʻaki ʻa Sihova ko ho ʻOtua, ʻi heʻene tataki koe ʻi he hala?
17Ниси ли то сам себи учинио оставивши Господа Бога свог кад те вођаше путем?
18Pea ko eni, ko e hā ʻaʻau te ke ʻalu ai ʻi he hala ki ʻIsipite, ke inu ʻi he ngaahi vai ʻo Sihoa? Pea ko e hā te ke ʻalu ai koe ʻi he hala ki ʻAsilia, ke inu ʻi he vai ʻoe vaitafe?
18А сада шта ће ти пут мисирски да пијеш воде сиорске? Шта ли ће ти пут асирски да пијеш воде из реке?
19“ʻE tautea koe ʻe hoʻo angahala ʻaʻau, pea ʻe valokiʻi koe ʻe hoʻo fakaholomui: ko ia ke ke ʻilo mo vakai, ko e meʻa kovi mo fakamamahi, ʻa hoʻo liʻaki ʻa Sihova ko ho ʻOtua, pea ʻoku ʻikai te ke manavahē kiate au,” ʻoku pehē ʻe he ʻEiki ko Sihova ʻoe ngaahi kautau.
19Твоја ће те злоћа покарати и твоје ће те одметање прекорити. Познај дакле и види да је зло и горко што си оставио Господа Бога свог и што нема страха мог у теби, вели Господ Господ над војскама.
20“He talu mei muʻa kuo u maumauʻi hoʻo haʻamonga, pea motuhi ho ngaahi haʻi; pea naʻa ke pehē, ‘ʻE ʻikai te u fai kovi;’ ka kuo ke ʻeveʻeva ʻi he ngaahi moʻunga māʻolunga kotoa pē, pea ʻi he lolo ʻakau mata kotoa pē ʻo fai angahala.
20Јер давно изломих јарам твој и раскидох свезе твоје, и ти рече: Нећу бити слуга; а на сваки високи хум и под свако зелено дрво идеш да се курваш.
21Ka naʻaku tō koe, ko e vaine lelei, ko e tenga lelei ʻaupito: pea ʻoku fēfē ai haʻo liliu ko e ʻakau kovi, ko e vaine kehe kiate au?”
21Ја те посадих, лозу изабрану, све семе истинито; па како ми се промени и изметну се одвода од туђе лозе?
22He ʻoku pehē mai ʻe he ʻEiki ko Sihova, “Kapau te ke fufulu koe ʻaki ʻae naita, pea toʻo kiate koe ʻae koa lahi, ka ʻoku kei ʻilonga ʻa hoʻo hia ʻi hoku ʻao.
22Да се измијеш салитром и узмеш много сапуна, опет ће се познавати безакоње твоје преда мном, вели Господ Господ.
23“ʻE fēfē koā ʻa hoʻo pehē, ‘ʻOku ʻikai te u ʻuli, ʻoku ʻikai te u muimui kia Peali’? Vakai ki hoʻo ʻulungāanga ʻi he teleʻa, ke ke ʻilo ʻaia kuo ke fai: ko e kāmeli veʻe vave koe, ʻoku feʻaluʻaki ʻi hono ngaahi hala;
23Како можеш рећи: Нисам се оскврнио, нисам ишао за Валима? Погледај пут свој по долу; познај шта си учинила, брза камило, која остављаш знаке на својим путевима.
24Ko e ʻasi hehengi ʻoku maheni ai mo e toafa, ʻaia ʻoku ne folohifo ʻae matangi ʻi heʻene holi; pea ʻi heʻene pehē ko hai ʻoku faʻa fakafoki ia? ʻE ʻikai kumi fakafiuʻi ia ʻe ha taha; ka te nau ʻilo ia ʻi hono māhina.
24Као дивља магарица, која је навикла на пустињу и по жељи душе своје вуче у се ветар, кад навали, ко ће је вратити? Који је траже неће се уморити, наћи ће је у месецу њеном.
25“Taʻofi ho vaʻe mei he taʻetopuvaʻe, pea mo ho kia mei he fieinu: ka naʻa ke pehē, ‘ʻOku ʻikai ha ʻamanaki:’ ʻoku ʻikai; he kuo u ʻofa ki he kau muli, pea te u muimui pe kiate kinautolu.’
25Чувај ногу своју, да није боса, и грло своје, да не жедни. Али ти велиш: Од тога нема ништа; не, јер љубим туђе, и за њима ћу ићи.
26Hangē ʻoku mā ʻae kaihaʻa ʻi hono ʻiloʻi ia, ʻoku pehē ʻae mā ʻae fale ʻo ʻIsileli; ko kinautolu, mo honau ngaahi tuʻi, mo honau houʻeiki, mo honau kau taulaʻeiki, mo honau kau palōfita.
26Као што се лупеж посрами кад се ухвати, тако ће се посрамити дом Израиљев, они, цареви њихови, кнезови њихови, и свештеници њихови и пророци њихови,
27Ko kinautolu ʻoku pehē ki he ʻakau, ‘Ko ʻeku tamai koe;’ pea ki he maka, ‘Naʻa ke fāʻeleʻi au:’ he kuo nau fulituʻa kiate au, pea ʻoku ʻikai hanga mai honau mata: ka ʻi he ʻaho ʻo ʻenau mamahi te nau lea, ʻo pehē mai, ‘Tuʻu hake, ʻo fakamoʻui ʻakimoutolu.’
27Који говоре дрвету: Ти си отац мој; и камену: Ти си ме родио; јер ми окренуше леђа, а не лице; а кад су у невољи говоре: Устани и избави нас.
28“Kā ko e fē ho ngaahi ʻotua kuo ke ngaohi moʻou? Ke tuʻu hake ʻakinautolu, kapau te nau faʻa fakamoʻui koe ʻi he ʻaho ʻoe mamahi: he ʻoku hangē ko hono lahi ʻo hoʻo ngaahi kolo, ʻE Siuta, ʻoku pehē hono tokolahi ʻo ho ngaahi ʻotua.
28А где су богови твоји које си начинио себи? Нека устану, ако те могу избавити кад си у невољи, јер имаш, Јуда, богова колико градова.
29“Ko e hā te mou tukuakiʻi ai au? ʻOku pehē ʻe Sihova, “Kuo angatuʻu kiate au ʻakimoutolu kotoa pē.”
29Зашто хоћете да се правдате са мном? Ви сте се сви одметнули од мене, вели Господ.
30“Kuo taʻeʻaonga ʻeku taaʻi hoʻomou fānau; he ʻoku ʻikai te nau poto ai: kuo fakaʻauha homou kau palōfita, ʻaki hoʻomou heletā ʻamoutolu, ʻo hangē ko e laione fakaʻauha.
30Узалуд бих синове ваше, не примише науке; мач ваш прождре пророке ваше као лав који дави.
31ʻAe toʻutangata, mou tokanga ki he folofola ʻa Sihova. He naʻaku hoko ko e toafa ki ʻIsileli? Pe ko e fonua fakapoʻuli? Pea ko e hā ʻoku pehē ai ʻa hoku kakai, ‘Ko e houʻeiki ʻakimautolu; pea ʻe ʻikai te mau toe haʻu kiate koe?’
31О роде! Видите реч Господњу; бејах ли пустиња Израиљу или мрачна земља? Зашто говори мој народ: Господари смо, нећемо више доћи к теби?
32“ʻE faʻa fakangaloʻi ʻe he tāupoʻou ʻa ʻene teunga, pe ko e taʻahine taʻane ʻa ʻene teuteu? Kā kuo fakangalongaloʻi au ʻe hoku kakai ʻi he ngaahi ʻaho taʻefaʻalaua.
32Заборавља ли девојка свој накит и невеста урес свој? А народ мој заборави ме толико дана да им нема броја.
33Ko e hā ʻoku ke teuteu ai ho hala ke kumi ʻae ʻofa? Ko ia kuo ke akonaki ʻaki ho ngaahi hala ki he kau angahala foki.
33Зашто говориш да је добар твој пут тражећи шта љубиш? Па си и неваљале жене научио својим путевима.
34Kuo ʻiloʻi foki ʻae toto ʻoe ngaahi laumālie taʻehalaia ʻi he kapa ʻo ho kofu: ʻoku ʻikai te u ʻilo ia ʻi he kumi lahi, ka ʻoku fakahāhā pe ia ʻiate kinautolu ni kotoa pē.
34И још на скутовима твојим налази се крв сиромаха правих; не налазим копајући, него је на свима њима.
35“Ka ʻoku ke pehē ʻe koe, ‘ʻOku ou taʻehalaia, pea ko ia ʻe fakaafe ʻa hono houhau ʻiate au.’ “Vakai, te u fakamaauʻi koe, koeʻuhi ʻoku ke pehē, ‘Naʻe ʻikai te ke fai kovi.’
35А ти говориш: Нисам крив, гнев се Његов одвратио од мене. Ево ја ћу се прети с тобом што говориш: Нисам згрешио.
36Ko e hā ʻoku ke ʻalu fano ai pe ke fetongi ho hala? Te ke mā foki ki ʻIsipite, ʻo hangē ko hoʻo mā ki ʻAsilia.
36Зашто трчкаш тако мењајући свој пут? Посрамићеш се од Мисирца како си се посрамио од Асирца.
37ʻIo, te ke ʻalu meiate ia, kuo ʻai ho nima ki ho ʻulu: he kuo liʻaki ʻe Sihova ho ngaahi falalaʻanga, pea ʻe ʻikai te ke monūʻia ai.”
37Отићи ћеш и одатле с рукама над главом својом, јер Господ одбацује узданице твоје, и нећеш бити срећан у њима.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.