1 พงศ์กษัตริย์
Chapter 12

1 พงศ์กษัตริย์

Freedom Bible (Thai)
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

1 พงศ์กษัตริย์ 12

Freedom Bible (Thai)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1เรโหโบอัมไปเชเคม เพราะชาวอิสราเอล​ทั้งหมดมาที่นั่นเพื่อแต่งตั้งพระองค์​เป็นกษัตริย์
1Тада отиде Ровоам у Сихем; јер се онде скупи сав Израиљ да га зацаре.
2เมื่อเยโรโบอัม​บุตรเนบัทได้ยินเรื่องนี้ ขณะนั้นเขายังอยู่ในอียิปต์​ซึ่งเขาหนีกษัตริย์​โซโลมอน​ไปอาศัยอยู่
2А Јеровоам, син Наватов, који још беше у Мисиру побегавши онамо од цара Соломуна, кад чу, он још оста у Мисиру.
3ประชาชน​ก็ส่งคนไปเรียกเขากลับมา เยโรโบอัม​กับที่ประชุมชาวอิสราเอล​ทั้งหมดจึงเข้าเฝ้าเรโหโบอัมและทูลว่า
3Али послаше и дозваше га. Тако Јеровоам и сав збор Израиљев дођоше и рекоше Ровоаму говорећи:
4“บิดาของพระองค์​บังคับให้พวกข้าพเจ้ารับภาระหนัก บัดนี้ขอทรงผ่อนงานหนักและแอกที่บิดาของพระองค์​วางไว้บนพวกข้าพเจ้า แล้วพวกข้าพเจ้าจะรับใช้พระองค์”
4Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него ти сада олакшај љуту службу оца свог и тешки јарам који је метнуо на нас, пак ћемо ти служити.
5เรโหโบอัมตรัสว่า “กลับไปก่อน อีกสามวันค่อยมาหาเรา” ประชาชน​จึงกลับไป
5А он им рече: Идите, па до три дана дођите опет к мени. И народ отиде.
6กษัตริย์​เรโหโบอัมทรงปรึกษาผู้อาวุโสที่เคยรับใช้โซโลมอน​บิดาของพระองค์​เมื่อยังมีชีวิต ตรัสว่า “พวกท่านแนะนำให้เราตอบประชาชน​อย่างไร?”
6Тада цар Ровоам учини веће са старцима који стајаше пред Соломуном, оцем његовим док беше жив, и рече: Како саветујете да одговорим народу?
7พวกเขาทูลว่า “ถ้าวันนี้พระองค์​ยอมเป็นผู้รับใช้ของประชาชน ดูแลพวกเขา และตอบด้วยถ้อยคำที่ดี พวกเขาจะเป็นผู้รับใช้ของพระองค์​ตลอดไป”
7А они му одговорише говорећи: Ако данас угодиш народу и послушаш их и одговориш им лепим речима, они ће ти бити слуге свагда.
8แต่พระองค์​ละทิ้งคำแนะนำของผู้อาวุโส แล้วไปปรึกษาคนหนุ่มที่เติบโตมาพร้อมกับพระองค์​และรับใช้พระองค์
8Али он остави савет што га саветоваше старци, и учини веће са младићима, који одрастоше с њим и који стајаху пред њим.
9พระองค์​ตรัสกับพวกเขาว่า “พวกเจ้าจะแนะนำให้เราตอบคนที่ขอให้ผ่อนแอกซึ่งบิดาของเราวางไว้บนพวกเขาอย่างไร?”
9И рече им: Шта ви саветујете да одговоримо народу, који ми рекоше говорећи: Олакшај јарам који је метнуо на нас твој отац?
10คนหนุ่มเหล่านั้นทูลว่า “จงตอบคนที่พูดว่า ‘บิดาของพระองค์​วางแอกหนักบนเรา ขอทรงผ่อนให้เบาลง’ ดังนี้ ‘นิ้วก้อยของเรายังหนากว่าเอวของบิดาเรา
10Тада му одговорише младићи који одрастоше с њим, и рекоше: Овако кажи народу што ти рече: Твој је отац метнуо на нас тежак јарам, него нам ти олакшај; овако им реци: Мој је мали прст дебљи од бедара оца мог.
11บิดาของเราให้พวกเจ้ารับแอกหนัก แต่เราจะเพิ่มน้ำหนักของแอกนั้น บิดาของเราตีพวกเจ้าด้วยแส้ แต่เราจะตีด้วยแมงป่อง’”
11Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивим бичевима.
12ในวันที่สาม เยโรโบอัม​กับประชาชน​ทั้งหมดกลับมาหาเรโหโบอัมตามที่กษัตริย์​ตรัสว่า “กลับมาหาเราในวันที่สาม”
12А трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму, како им беше казао цар рекавши: Дођите опет к мени до три дана.
13กษัตริย์​ตอบประชาชน​อย่างแข็งกร้าว พระองค์​ละทิ้งคำแนะนำของผู้อาวุโส
13И цар одговори оштро народу оставивши савет што га саветоваше старци;
14และตรัสตามคำแนะนำของคนหนุ่มว่า “บิดาของเราให้พวกเจ้ารับแอกหนัก แต่เราจะเพิ่มน้ำหนักของแอกนั้น บิดาของเราตีพวกเจ้าด้วยแส้ แต่เราจะตีด้วยแมงป่อง”
14и рече им како га саветоваше младићи говорећи: Мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивим бичевима.
15กษัตริย์​จึงไม่ฟังประชาชน เพราะเหตุการณ์นี้มาจากพระยาห์เวห์ เพื่อให้พระดำรัส​ที่พระองค์​ตรัสผ่านอาหิยาห์ชาวชิโลห์แก่เยโรโบอัม​บุตรเนบัทสำเร็จ
15И цар оглуши се народа, јер Господ беше тако уредио да би потврдио реч своју што је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму, сину Наватовом.
16เมื่อชาวอิสราเอล​ทั้งหมดเห็นว่ากษัตริย์​ไม่ฟัง พวกเขาตอบว่า “พวกเรามีส่วนอะไรกับราชวงศ์​ดาวิด? พวกเราไม่มีมรดกในบุตรเจสซี! ชาวอิสราเอล​เอ๋ย จงกลับเต็นท์ของพวกเจ้าเถิด! ดาวิดเอ๋ย จงดูแลราชวงศ์​ของเจ้าเอง!” ชาวอิสราเอล​จึงกลับเต็นท์
16А кад виде сав Израиљ где их се цар оглуши, одговори народ цару говорећи: Какав део ми имамо с Давидом? Немамо наследство са сином Јесејевим. У шаторе своје, Израиљу! А ти Давиде, сад гледај своју кућу. Тако отиде Израиљ у шаторе своје.
17แต่เรโหโบอัมยังทรงปกครองชาวอิสราเอล​ที่อาศัยอยู่ในเมืองต่าง ๆ ของยูดาห์
17Само над синовима Израиљевим, који живљаху по градовима Јудиним, зацари се Ровоам.
18กษัตริย์​เรโหโบอัมส่งอาโดรัมผู้ดูแลคนที่ถูกเกณฑ์ให้ทำงานไป ชาวอิสราเอล​ทั้งหมดขว้างก้อนหินใส่เขาจนตาย กษัตริย์​เรโหโบอัมรีบขึ้นรถรบหนีไปเยรูซาเล็ม
18И цар Ровоам посла Адорама који беше над данком; али га сав Израиљ засу камењем, те погибе; а цар Ровоам брже седе на кола, те побеже у Јерусалим.
19อิสราเอล​จึงกบฏต่อราชวงศ์​ดาวิด และยังเป็นเช่นนั้นจนถึงทุกวันนี้
19Тако отпаде Израиљ од дома Давидовог до данашњег дана.
20เมื่อชาวอิสราเอล​ทั้งหมดได้ยินว่าเยโรโบอัม​กลับมา พวกเขาส่งคนไปเชิญเขาเข้าที่ประชุม แล้วแต่งตั้งเป็นกษัตริย์​เหนืออิสราเอล​ทั้งหมด ไม่มีใครติดตามราชวงศ์​ดาวิดนอกจากเผ่ายูดาห์เท่านั้น
20И кад чу сав Израиљ да се вратио Јеровоам, пославши дозваше га на скупштину, и поставише га царем над свим Израиљем. Не приста за домом Давидовим ни једно племе осим самог племена Јудиног.
21เมื่อเรโหโบอัมมาถึงเยรูซาเล็ม พระองค์​รวบรวมคนทั้งวงศ์วานยูดาห์และเผ่าเบนยามิน เป็นทหารที่คัดเลือกแล้วหนึ่งแสนแปดหมื่นคน เพื่อทำสงครามกับวงศ์วานอิสราเอล​และยึดอาณาจักรคืนให้เรโหโบอัมบุตรโซโลมอน
21А Ровоам дошав у Јерусалим сазва сав дом Јудин и племе Венијаминово, сто и осамдесет хиљада одабраних војника, да завојште на дом Израиљев да поврате царство Ровоаму, сину Соломуновом.
22แต่พระดำรัส​ของพระเจ้า​มาถึงเชไมยาห์คนของพระเจ้า​ว่า
22Али дође реч Божја Семеју, човеку Божијем, говорећи:
23“จงบอกเรโหโบอัมบุตรโซโลมอน กษัตริย์​ยูดาห์ คนทั้งวงศ์วานยูดาห์และเบนยามิน และประชาชน​ที่เหลือว่า
23Кажи Ровоаму сину Соломуновом цару Јудином и свему дому Јудином и Венијаминовом и осталом народу, и реци:
24‘พระยาห์เวห์​ตรัสดังนี้ “อย่าขึ้นไปทำสงครามกับพี่น้องของเจ้า คือชาวอิสราเอล ทุกคนจงกลับบ้าน เพราะเรื่องนี้มาจากเรา”’” พวกเขาจึงเชื่อฟังพระดำรัส​ของพระยาห์เวห์​และกลับไปตามที่พระองค์​ตรัส
24Овако вели Господ: Не идите, и не бијте се с браћом својом, синовима Израиљевим; вратите се свак својој кући, јер сам ја наредио тако да буде. И они послушаше реч Господњу и вративши се отидоше како Господ рече.
25เยโรโบอัม​สร้างเมืองเชเคมในเขตภูเขาเอฟราอิมและอาศัยอยู่ที่นั่น ต่อมาจากที่นั่นพระองค์​ไปสร้างเมืองเปนูเอล
25Потом сазида Јеровоам Сихем у гори Јефремовој и насели се у њему; а после отиде оданде и сазида Фануил.
26เยโรโบอัม​คิดในใจว่า “อาณาจักรอาจกลับไปหาราชวงศ์​ดาวิด
26И рече Јеровоам у срцу свом: Може се царство повратити дому Давидовом.
27ถ้าประชาชน​นี้ขึ้นไปถวายเครื่องบูชา​ในพระวิหาร​ของพระยาห์เวห์​ที่เยรูซาเล็ม ใจของพวกเขาจะกลับไปหากษัตริย์​เรโหโบอัมแห่งยูดาห์ซึ่งเป็นเจ้านายของตน พวกเขาจะฆ่าเราและกลับไปหาเรโหโบอัม”
27Ако овај народ стане ићи у Јерусалим да приноси жртве у дому Господњем, срце ће се народу обратити ка господару његовом Ровоаму, цару Јудином, те ће ме убити, и повратиће се к Ровоаму цару Јудином.
28กษัตริย์​จึงปรึกษาหารือแล้วทำรูปวัวทองคำสองตัว และบอกประชาชน​ว่า “พวกท่านไม่ต้องลำบากขึ้นไปเยรูซาเล็ม​อีก อิสราเอล​เอ๋ย นี่คือพระของพวกท่านผู้พาท่านออกมาจากอียิปต์!”
28Зато цар смисли, те начини два телета од злата, па рече народу: Не треба више да идете у Јерусалим; ево богова твојих, Израиљу, који су те извели из земље мисирске.
29พระองค์​ตั้งตัวหนึ่งไว้ที่เบธเอล อีกตัวหนึ่งไว้ที่ดาน
29И намести једно у Ветиљу, а друго намести у Дану.
30การกระทำนี้กลายเป็นบาป เพราะประชาชน​ไปไกลถึงดานเพื่อกราบไหว้ต่อหน้ารูปนั้น
30И то би на грех, јер народ иђаше к једноме до Дана.
31พระองค์​สร้างอาคารสำหรับสถานบูชาบนที่สูง และตั้งคนจากประชาชน​ทั่วไปซึ่งไม่ใช่บุตรหลานเลวีให้เป็นปุโรหิต
31И начини кућу на висини, и постави свештенике од простог народа који не беху од синова Левијевих.
32เยโรโบอัม​กำหนดเทศกาลในเดือนที่แปด วันที่สิบห้าของเดือน คล้ายเทศกาลในยูดาห์ และขึ้นไปยังแท่นบูชา ที่เบธเอลพระองค์​ถวายเครื่องบูชา​แก่รูปวัวที่ทำขึ้น และแต่งตั้งปุโรหิต​ของสถานบูชาบนที่สูงไว้ที่นั่น
32И учини Јеровоам празник осмог месеца петнаестог дана, као што је празник у земљи Јудиној, и принесе жртве на олтару; тако учини и у Ветиљу приносећи жртве теоцима које начини; и постави у Ветиљу свештенике висинама које начини.
33พระองค์​ขึ้นไปยังแท่นบูชาที่สร้างในเบธเอลในวันที่สิบห้าของเดือนที่แปด ซึ่งเป็นเดือนที่พระองค์​คิดกำหนดขึ้นเอง พระองค์​จัดเทศกาลให้ชาวอิสราเอล แล้วขึ้นไปยังแท่นบูชาเพื่อเผาเครื่องหอม
33И петнаестог дана осмог месеца, који беше смислио у срцу свом, приношаше жртве на олтару који начини у Ветиљу, и празноваше празник са синовима Израиљевим, и приступи ка олтару да кади.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.