Марко 2

1И уђе опет у Капернаум после неколико дана; и чу се да је у кући.

2И одмах скупише се многи тако да не могаху ни пред вратима да се збију; и казиваше им реч.

3И дођоше к Њему с одузетим кога су носили четворо.

4И не могући приближити се к Њему од народа открише кућу где Он беше, и прокопавши спустише одар на коме одузети лежаше.

5А Исус видевши веру њихову рече узетоме: Синко! Опраштају ти се греси твоји.

6А онде сеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим:

7Шта овај тако хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога?

8И одмах разумевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим?

9Шта је лакше? Рећи узетоме: Опраштају ти се греси, или рећи: Устани и узми одар свој, и ходи?

10Но да знате да власт има Син човечји на земљи опраштати грехе, (рече узетоме:)

11Теби говорим: устани и узми одар свој, и иди дома.

12И уста одмах, и узевши одар изађе пред свима тако да се сви дивљаху и хваљаху Бога говорећи: Никада тога видели нисмо.

13И изађе опет к мору; и сав народ иђаше к Њему, и учаше их.

14И пролазећи виде Левију Алфејевог где седи на царини, и рече му: Хајде за мном. И уставши оде за Њим.

15И кад сеђаше Исус за трпезом у кући његовој, цариници и грешници многи сеђаху с Њим и с ученицима Његовим: јер их беше много који иђаху за Њим.

16А књижевници и фарисеји видевши Га где једе с цариницима и с грешницима говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима једе и пије?

17И чувши Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни. Ја нисам дошао да дозовем праведнике но грешнике на покајање.

18И беху ученици Јованови и фарисејски који пошћаху; и дођоше и рекоше Му: Зашто ученици Јованови и фарисејски посте, а твоји ученици не посте?

19И рече им Исус: Еда ли могу сватови постити док је женик с њима? Докле год имају са собом женика не могу постити.

20Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и тада ће постити, у оне дане.

21И нико не пришива нову закрпу на стару хаљину; иначе ће одадрети нова закрпа од старог, и гора ће рупа бити.

22И нико не сипа ново вино у мехове старе; иначе ново вино продре мехове, и вино се пролије, и мехови пропадну; него ново вино у нове мехове сипати треба.

23И догоди Му се да су ишли у суботу кроз усеве, и ученици Његови тргаху путем класје.

24И фарисеји говораху Му: Гледај, зашто чине у суботу шта не ваља?

25А Он рече им: Нисте ли никад читали шта учини Давид кад му би до невоље и огладне с онима што беху с њим?

26Како уђе у Божју кућу пред Авијатаром поглаваром свештеничким и хлебове постављене поједе којих не беше слободно никоме јести осим свештеницима, и даде их онима који беху с њим?

27И говораше им: Субота је начињена човека ради, а није човек суботе ради.

28Дакле је Господар Син човечји и од суботе.