3. Мојсијева 25
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1Још рече Господ Мојсију на гори синајској говорећи:
1Pea naʻe folofola ʻa Sihova kia Mōsese ʻi he moʻunga ko Sainai, ʻo pehē,
2Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад дођете у земљу коју вам ја дајем, нека празнује земља суботу Господњу.
2Lea ki he fānau ʻa ʻIsileli, mo ke pehē kiate kinautolu, ʻOka mou ka hoko atu ki he fonua ʻaia ʻoku ou foaki kiate kimoutolu, ʻe toki fai ai ʻe he fonua ʻae Sāpate kia Sihova.
3Шест година засевај њиву своју, и шест година режи виноград свој и сабирај род.
3Ko e taʻu ʻe ono ke ke tō ai hoʻo ngoue, mo e taʻu ʻe ono ke ke ʻauhani hoʻo ngoue vaine, ʻo tānaki hono fua;
4А седма година нека буде субота за одмор земљи, субота Господња; немој сејати у пољу свом ни резати виноград свој.
4Ka ko hono fitu ʻoe taʻu ko e Sāpate ia ke mālōlō ai ʻae fonua, ko e Sāpate ia kia Sihova: ʻoua naʻa ke tō ai hoʻo ngoue, pe ʻauhani hoʻo ngoue vaine.
5Шта само од себе роди иза жетве твоје немој жети, и грожђа у винограду свом нерезаном немој брати; нека буде година одмора земљи.
5Ko ia ʻoku tupu ʻiate ia pe ʻi he ngaahi fua ʻo hoʻo taʻu ʻoua naʻa ke tuʻusi, pe toli ʻae ngaahi kālepi ʻoe vaine taʻeʻauhani he ko e taʻu mālōlō ia ki ho fonua.
6Али шта роди земља за почивања свог, оно нека вам буде храна, теби и слузи твом и слушкињи твојој и најамнику твом и укућанину твом који је код тебе.
6Pea ko e Sāpate ʻoe fonua ko e meʻakai ia maʻamoutolu; kiate koe, pea ki hoʻo tamaioʻeiki, pea ki hoʻo kaunanga, pea ki hoʻo tamaioʻeiki unga ngāue, pea ki he muli ʻoku ʻāunofo kiate koe,
7И стоци твојој и свим животињама што су у твојој земљи, сав род њен нека буде храна.
7Pea ki hoʻo fanga manu lahi, pea ki hoʻo fanga manu ʻi ho fonua kotoa pē, ko ia kotoa pē ʻoku tupu ko e meʻakai ia kiate kinautolu.
8И наброј седам седмина година, седам пута по седам година, тако да ти седам седмина година буде четрдесет и девет година.
8¶ Pea ke lau kiate koe ʻae Sāpate ʻe fitu ʻoe ngaahi taʻu; ko e taʻu ʻe fitu lau ʻe fitu; pea ko hono lau ʻoe Sāpate ʻe fitu ʻoe ngaahi taʻu ko e taʻu ʻe fāngofulu ma hiva.
9Тада заповеди нека затруби труба десети дан седмог месеца, на дан очишћења нека труби труба по свој земљи вашој.
9Pea te ke toki fekau ke ifi ʻae meʻa lea ʻoe siupeli ʻi hono hongofulu ʻoe ʻaho ʻi hono fitu ʻoe māhina, ʻi he ʻaho ʻoe fakalelei ke mou fakaongo atu ʻae meʻa lea ʻi homou fonua kotoa pē.
10И посветите годину педесету, и прогласите слободу у земљи свима који живе у њој; то нека вам је опросна година, и тада се вратите сваки на своју баштину, и сваки у род свој вратите се.
10Pea ke mou fakatapui hono nimangofulu ʻoe taʻu, ʻo fakahā ʻae huhuʻi ʻi he fonua kotoa pē ki hono kakai kotoa pē; ʻe ʻiate kimoutolu ia ko e siupeli: pea ʻe toe hoko ʻae tangata taki taha kotoa pē ki hono ʻapi, pea ʻe toe haʻu taki taha ʻae tangata ki hono fale.
11Опросна година да вам је та педесета година; немојте сејати, нити жањите шта само роди те године, нити берите грожђа у виноградима нерезаним.
11Ko e nimangofulu taʻu ko ia ʻe ʻiate kimoutolu ia ko e siupeli: ʻoua naʻa mou tūtuuʻi, pe tuʻusi ʻaia ʻoku tupu ʻiate ia pe, pe tānaki mei he vaine ʻoku taʻeʻauhani.
12Јер је опросна година; нека вам је света; са сваког поља једите род његов.
12He ko e siupeli ia; ʻe māʻoniʻoni ia kiate kimoutolu: te mou kai ʻa hono fua ʻo ia mei he ngoue pe.
13Те године опросне вратите се сваки на своју баштину.
13Pea ʻi he taʻu ʻoe siupeli ni ʻe toe haʻu ʻae tangata taki taha kotoa pē ki hono tofiʻa,
14И ако продаш шта ближњему свом или купиш шта од ближњег свог, не варајте један другог.
14Pea kapau ʻoku ke fakatau ha meʻa ki ho kaungāʻapi, pe fakatau ha meʻa meiate ia, ʻoua naʻa mou fefakamamahiʻaki ʻakimoutolu:
15Према броју година по опросној години купуј од ближњег свог, и према броју година у које ћеш брати род нека ти продаје.
15Ke ke fakatau mei ho kaungāʻapi ʻo fakatatau ki hono lau ʻoe taʻu ʻi he hili ʻae siupeli, pea te ne fakatau kiate koe ʻo fakatatau ki hono lau ʻoe taʻu ʻo hono ngaahi fua:
16Што више буде година то ће цена бити већа ономе што купујеш, а што мање буде година то ће мања бити цена, јер ти се продаје број летина.
16Te ke fakalahi ʻa hono totongi ʻo fakatatau mo hono lahi ʻoe taʻu, pea ke fakasiʻisiʻi hono totongi ʻo fakatatau ki hono siʻi ʻoe taʻu: he ʻoku ne fakatau ia kiate koe ʻo fakatatau ki hono lau ʻoe taʻu ʻo hono fua ʻo ia.
17Зато не варајте један другог, него се бојте Бога свог; јер сам ја Господ Бог ваш.
17Ko ia ʻoua naʻa mou fefakamamahiʻaki ʻakimoutolu; ka ke manavahē ki ho ʻOtua; he ko au ko Sihova ko homou ʻOtua.
18Држите уредбе моје и чувајте законе моје и вршите их, па ћете живети у земљи без страха.
18¶ Ko ia ke mou fai ʻeku ngaahi fekau, pea tauhi ʻeku ngaahi tuʻutuʻuni, ʻo fai ki ai; pea te mou nofo malu pe ʻi he fonua.
19И земља ће рађати род свој, и јешћете га, и бићете сити, и живећете у њој без страха.
19Pea ʻe tupu ʻi he fonua hono fua, pea te mou kai ʻo mākona, ʻo nofo ʻi ai ʻi he fiemālie.
20И ако бисте рекли: Шта ћемо јести седме године, ето нећемо сејати нити ћемо брати летину?
20Pea kapau ʻoku mou pehē, Ko e hā te mau kai ʻi hono fitu ʻoe taʻu? Koeʻuhi ʻe ʻikai te mau tūtuuʻi, pe tānaki ʻemau fua:
21Пустићу благослов свој на вас шесте године, те ће родити за три године.
21Teu toki fekau ʻeku tāpuaki kiate kimoutolu ʻi hono ono ʻoe taʻu, pea ʻe tupu ʻi ai ʻae fua ʻo feʻunga mo e taʻu ʻe tolu.
22И сејаћете осме године, а јешћете летину стару до девете године, докле не приспе род њен, јешћете стари.
22Pea te mou tūtuuʻi ʻi hono valu ʻoe taʻu, kae kai ʻae fua motuʻa ʻo aʻu ki hono hiva ʻoe taʻu: te mou kai ʻae meʻakai motuʻa kaeʻoua ke hoko ʻa hono toʻukai.
23Али да се земља не продаје за свагда, јер је моја земља, а ви сте дошљаци и укућани код мене.
23¶ ʻE ʻikai fakatau ʻae fonua ʻo taʻengata: he ʻoku ʻoʻoku ʻae fonua; he ko e kau muli mo e ʻāunofo ʻakimoutolu kiate au.
24Зато по свој земљи државе ваше нека се откупљују земље.
24Pea ʻi he fonua kotoa pē ʻoku mou maʻu te mou tuku ke huhuʻi ʻae fonua.
25Ако осиромаши брат твој и прода нешто од баштине своје, а после дође ко од рода његовог најближи њему да откупи, нека откупи шта брат његов продаде.
25¶ Kapau kuo fakaʻaʻau ʻo masiva ʻa ho kāinga, pea kuo ne fakatau ha potu ʻo hono ʻapi, pea kapau ʻe haʻu ha niʻihi ʻi hono kāinga ke huhuʻi ia, ke ne huhuʻi ai ʻaia naʻe fakatau ʻe hono kāinga.
26Ако ли не би имао никога да откупи, него би се помогао и зглавио колико треба за откуп,
26Pea kapau ʻoku ʻikai ʻi he tangata ha tokotaha ke huhuʻi ia, pea ʻoku faʻa huhuʻi ia ʻe ia pe;
27онда нека одбије године откако је продао, па шта остане нека исплати оном коме је продао, и тако нека опет дође до своје баштине.
27Tuku ai ke ne lau ʻe ia ʻae ngaahi taʻu ʻo hono fakatau ʻo ia, pea ʻatu hono toe ʻo ia ki he tangata naʻa ne fakatau ia ki ai; koeʻuhi ke toe haʻu ia ki hono ʻapi.
28Ако ли нема колико би требало вратити, онда остаје ствар продана у оног који је купио до године опросне, а опросне године оставиће се, и он ће се вратити на своју баштину.
28Pea kapau ʻoku ʻikai mafai ʻe ia ke toe ʻomi ia kiate ia, pea ko e meʻa naʻe fakatau ʻe tuku pe ia ʻi he nima ʻo ia naʻa ne fakatau ia ʻo aʻu ki he taʻu ʻoe siupeli: pea ʻi he siupeli ʻe tukuange ia, pea ʻe haʻu ia ki hono ʻapi.
29Ко прода кућу у којој се седи у месту ограђеном зидом, властан је откупити је докле се не наврши година дана од како је прода; целу годину дана има власт откупити је.
29Pea kapau ʻoku fakatau ʻe ha tangata ha fale nofoʻanga ʻi loto kolo ʻoku ai hano ʻā maka, ʻe ngofua ʻa ʻene huhuʻi ia ʻi he ʻikai ʻosi ʻae taʻu kotoa hili hono fakatau: ʻi he taʻu kotoa ʻe ngofua ʻa ʻene huhuʻi ia.
30А ако не откупи за годину дана, онда остаје кућа у месту ограђеном зидом оном који је купио сасвим од колена на колено, и неће је оставити опросне године.
30Pea kapau ʻe ʻikai huhuʻi ia ʻi he taʻu kātoa, pea ko e fale ko ia ʻoku ʻi he kolo ʻā maka ʻe ʻoʻona ia naʻa ne fakatau ia ʻo taʻengata ʻi hono ngaahi toʻutangata; ʻe ʻikai toe tukuange ia ʻi he siupeli.
31А куће по селима, које нису ограђене зидом, нека се узимају као њиве, могу се откупити, и године опросне враћају се.
31Ka ko e ngaahi fale ʻi he ngaahi potu kakai ʻoku ʻikai hanau ʻā, ʻe lau ia fakataha mo e ngaahi ngoue ʻoe fonua: ʻe ngofua ke huhuʻi ia, pea ʻe tukuange ia ʻi he siupeli.
32А места левитска и куће у местима њиховим, свагда могу откупити Левити.
32Ka ko e ngaahi potu nofoʻanga ʻoe kau Livai, mo e ngaahi fale ʻi he ngaahi potu nofoʻanga ʻo honau ʻapi, ʻe ngofua ki he kau Livai, ke huhuʻi ia ʻi he kuonga kotoa pē.
33Али ко купи од Левита, нека опросне године остави купљену кућу и шта је имао у месту; јер куће по местима левитским јесу њихове међу синовима Израиљевим.
33Pea kapau ʻoku fakatau ʻe ha tangata mei he kau Livai, pea ko e fale naʻe fakatau, mo e potu kakai ʻo hono ʻapi, ʻe tukuange ia ʻi he siupeli: he ko e ngaahi fale ʻoe ngaahi potu kakai ʻoe kau Livai, ko honau ʻapi ia ʻi he fānau ʻa ʻIsileli.
34Али поље под местима њиховим да се не продаје; јер је њихово достојање довека.
34Ka ko e ngoue ʻoku hoko ʻo ofi mo honau ngaahi potu kakai, ʻe ʻikai fakatau ia: he ko honau tofiʻa tuʻumaʻu ia.
35Ако осиромаши брат твој и изнемогне рука његова поред тебе, прихвати га, и као странац и дошљак нека поживи уз тебе.
35¶ Pea kapau kuo hoko ʻo masiva ʻa ho kāinga, pea kuo vaivai ia; pea te ke tokoni ia; neongo pe ko e muli ia pe ko ha ʻāunofo kiate koe; koeʻuhi ke ne moʻui ai mo koe.
36Немој узимати од њега камате ни добити; него се бој Бога, да би поживео брат твој уз тебе.
36ʻOua naʻa ke toʻo ha totongi ʻiate ia, pe hano tupu; ka ke manavahē ki he ʻOtua; koeʻuhi ke moʻui ho kāinga mo koe.
37Новаца немој му давати на камату, нити му хране своје позаимај ради добити.
37ʻOua naʻa ke ʻatu hoʻo koloa kiate ia ke maʻu ai ʻae totongi, pe nō hoʻo meʻakai ke maʻu ai hono tupu.
38Ја сам Господ Бог ваш, који сам вас извео из земље мисирске да вам дам земљу хананску и да вам будем Бог.
38Ko au ko Sihova ko homou ʻOtua, kuo u ʻomi ʻakimoutolu mei he fonua ko ʻIsipite, ke foaki kiate kimoutolu ʻae fonua ko Kēnani, pea ke u hoko ko homou ʻOtua.
39И ако осиромаши брат твој код тебе тако да ти се прода, немој га држати као роба;
39¶ Pea kapau kuo hoko ʻo masiva ho kāinga ʻoku nofo ofi kiate koe, pea fakatau ʻe ia ia kiate koe: ʻoua naʻa ke fakapōpulaʻi ia ke fai ʻo hangē ha hopoate;
40као најамник и као дошљак нека буде код тебе; до опросне године нека служи код тебе.
40Ka ʻe ʻiate koe ia ʻo hangē ha tamaioʻeiki ʻoku ngāue ki ha totongi, mo e ʻāunofo, pea te ne ʻiate koe ko e tauhi ʻo aʻu ki he taʻu ʻoe siupeli:
41А онда нека иде од тебе са синовима својим, нека се врати у род свој, и на баштину отаца својих нека се врати.
41Pea ʻe toki ʻalu ia ʻiate koe, ʻaia mo ʻene fānau mo ia, pea ʻe toe hoko atu ia ki hono kāinga, pea ʻe hoko ki he ʻapi ʻo ʻene ngaahi tamai.
42Јер су моје слуге, које сам извео из земље мисирске, нека се не продају као робови.
42He ko ʻeku kau tamaioʻeiki ʻakinautolu, ʻaia naʻaku ʻomi mei he fonua ko ʻIsipite: ʻoua naʻa fakatau ʻakinautolu ke fakapōpulaʻi.
43Немој господарити над њим жестоко, него се бој Бога свог.
43ʻE ʻikai te ke puleʻi ʻakinautolu ʻi he mālohi lahi; ka ke manavahē ki ho ʻOtua.
44А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од оних народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.
44Ko hoʻo kau tamaioʻeiki mo hoʻo kau kaunanga ʻaia te ke maʻu, ʻe maʻu ia mei he kakai taʻelotu ʻoku nofo takatakai ʻiate koe; ke mou fakatau ʻiate kinautolu ʻae kau tamaioʻeiki mo e kau kaunanga.
45И између странаца који буду код вас, између њих купујте и из породица оних који буду код вас, који се роде у земљи вашој, и ти нека вам буду имање.
45Pea koeʻuhi ko e fānau ʻae kau muli ʻoku ʻāunofo ʻiate kimoutolu, te mou fakatau ʻiate kinautolu, pea ʻi honau ngaahi faʻahinga ʻoku ʻiate kimoutolu, ʻaia naʻa nau fakatupu ʻi homou fonua: pea ko homou kakai ʻakinautolu.
46Они ће постати ваши и синова ваших након вас, и биће вам достојање, да вам сваку службу врше до века; али над браћом својом, синовима Израиљевим, нико над братом својим да не господари жестоко.
46Pea ke mou maʻu ʻakinautolu ko e kakai ki hoʻomou fānau ʻoku muimui ʻiate kimoutolu, kenau maʻu ʻakinautolu ko honau kakai; ko hoʻomou kau tamaioʻeiki ʻo taʻengata; ka ʻe ʻikai te mou pule mālohi ki he fānau ʻa ʻIsileli ko homou kāinga, ko e taha ki he taha.
47Ако ли се обогати дошљак или гост који живи с тобом, а брат твој осиромаши код њега тако да се прода дошљаку, који живи с тобом, или коме год од туђег рода,
47¶ Pea kapau ʻe fakaʻaʻau ʻo koloaʻia ha ʻāunofo, pe ha muli ʻoku nofo ofi kiate koe, pea fakaʻaʻau ʻo masiva ho kāinga ʻoku nofo ofi kiate ia, ʻo ne fakatau ia ki he muli pe ko e ʻāunofo ʻoku nofo ʻāunofo ofi kiate ia, pe ki ha tokotaha ʻi he hako ʻoe muli:
48кад се прода, може се откупити; ко год од браће његове нека га откупи;
48Hili hono fakatau ia ʻoku ngofua ke huhuʻi ia: ʻoku ngofua ke huhuʻi ia ʻe ha tokotaha ʻi hono kāinga.
49или стриц његов, или син стрица његовог нека га откупи, или ко други од крви његове у роду његовом нека га откупи; или ако се помогне, нека се сам откупи.
49ʻE ngofua ke huhuʻi ia ʻe he tokoua ʻo ʻene tamai, pe ko e foha ʻoʻona, pe huhuʻi ia ʻe ha tokotaha ʻoku kāinga ofi kiate ia ʻi hono kāinga; pea kapau ʻoku ne mafai, ke huhuʻi ia ʻe ia pe.
50Нека се прорачуна с купцем својим од године кад се продао године опросне, да цена за коју се продао дође према броју година; као надничару нека му се рачуна време које је одслужио.
50Pea te ne lau kiate ia naʻa ne fakatau ia ʻo fai mei he taʻu naʻe fakatau ai ia kiate ia ʻo hoko ki he taʻu ʻoe siupeli: pea ko e totongi ʻoe fakatau ʻe fakatatau ki hono lau ʻoe taʻu, ʻe fakatatau ia kiate ia mo e ngāue ʻae tamaioʻeiki ʻoku totongi.
51Ако остаје још много година, према њима нека плати откуп од цене за коју је купљен.
51Kapau ʻoku toe lahi ʻae taʻu kimui, ʻe toe ʻatu ʻe ia ʻo fakatatau ki ai ʻae koloa ʻo hono huhuʻi mei he koloa naʻe fakatauʻaki ia.
52Ако ли остаје мало година до опросне године, нека се прорачуна с њим, и нека плати откуп према тим годинама.
52Pea kapau ʻoku toe siʻi pe ʻae taʻu ki he siupeli, pea ʻe lau ia ki ai mo ia, pea ʻe toe ʻatu kiate ia ʻo fakatatau ki hono taʻu ʻae totongi ʻo hono huhuʻi.
53Као најамник годишњи нека буде у њега, и нека не господари над њим жестоко на твоје очи.
53Pea ʻe ʻiate ia ia ʻo hangē ha tamaioʻeiki ngāue ʻoku totongi ʻi he taʻu taki taha; pea ʻe ʻikai puleʻi mālohi ia kiate ia ʻi ho ʻao.
54Ако ли се овако не откупи, нека отиде године опросне и он и синови његови с њим.
54Pea kapau ʻe ʻikai huhuʻi ia ʻi he ngaahi taʻu ko ia, pea ʻe toki tukuange ia ʻi he taʻu ʻoe siupeli, ʻa ia, mo ʻene fānau mo ia.
55Јер су синови Израиљеви моје слуге, моје су слуге, које сам извео из земље мисирске; ја сам Господ Бог ваш.
55He ko e kau tamaioʻeiki kiate au ʻae fānau ʻa ʻIsileli; ko ʻeku kau tamaioʻeiki ʻakinautolu, ʻaia kuo u ʻomi mei he fonua ko ʻIsipite: Ko au ko Sihova ko homou ʻOtua.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.