Данило 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1Прве године Дарија, сина Асвировог од племена мидског, који се зацари над царством халдејским,
1ʻI he ʻuluaki taʻu ʻo Talaiasi ko e foha ʻo ʻAhasivelo ko e hako ʻoe kau Mitia, ʻaia naʻe fakanofo ko e tuʻi ki he puleʻanga ʻoe kau Kalitia;
2прве године његовог царовања ја Данило разумех из књига број година, које беше рекао Господ Јеремији пророку да ће се навршити развалинама јерусалимским, седамдесет година.
2ʻI he ʻuluaki taʻu ʻo ʻene pule, ko au Taniela naʻaku ʻilo mei he ngaahi tohi, hono lau ʻoe ngaahi taʻu ʻaia naʻe hoko ai ʻae folofola ʻa Sihova kia Selemaia, ko e palōfita, koeʻuhi ʻi he pehē, ʻE fakakakato ʻae taʻu ʻe fitungofulu mo e fakalala ʻo Selūsalema.
3И окретох лице своје ка Господу Богу тражећи Га молитвом и молбама с постом и с кострети и пепелом.
3¶ Pea ne u hanga hoku mata kia Sihova ko e ʻOtua, ke kumi ʻi he lotu mo e ngaahi kole mo e ʻaukai mo e ʻai ʻae tauangaʻa mo e efuefu.
4И помолих се Господу Богу свом и исповедајући се рекох: О Господе, Боже велики и страшни, који држиш завет и милост онима који Те љубе и држе заповести Твоје;
4Pea ne u lotu kia Sihova, ko hoku ʻOtua, pea ne u fai ʻeku vete, pea ne u pehē, “ʻE Sihova, ko e ʻOtua lahi mo fakamanavahēʻia, ʻoku ʻiate ia ʻae fuakava mo e ʻaloʻofa maʻanautolu ʻoku ʻofa kiate ia, pea kiate kinautolu ʻoku maʻu ʻene ngaahi fekau:
5згрешисмо и зло чинисмо и бисмо безбожни, и одметнусмо се и одступисмо од заповести Твојих и од закона Твојих.
5“Kuo mau angahala, pea kuo mau fai angahala mo fai kovi, pea kuo mau talangataʻa, ʻio, ʻi heʻemau hē mei hoʻo ngaahi fekau pea mo hoʻo ngaahi fakamaau:
6И не слушасмо слуга Твојих пророка, који говораху у Твоје име царевима нашим, кнезовима нашим и очевима нашим и свему народу земаљском.
6Pea naʻe ʻikai te mau fanongo ki hoʻo kau tamaioʻeiki ʻae kau palōfita, ʻakinautolu naʻe lea ʻi ho huafa ki homau ngaahi tuʻi, mo homau houʻeiki mo ʻemau ngaahi tamai, pea mo e kakai kotoa pē ʻoe fonua.
7У Тебе је, Господе, правда, а у нас срам на лицу, како је данас, у Јудејаца и у Јерусалимљана и у свих Израиљаца, који су близу и који су далеко по свим земљама куда си их разагнао за грехе њихове, којима Ти грешише.
7ʻE ʻEiki ʻoku ʻaʻau ʻae māʻoniʻoni ka ʻoku ʻamautolu ʻae mā ʻoe mata, ʻo hangē ko e ʻaho ni; ki he kau tangata ʻo Siuta, pea ki he kakai ʻo Selūsalema, pea ki ʻIsileli kotoa pē ʻoku ofi mo mamaʻo atu ʻi he ngaahi fonua kotoa pē ʻaia kuo ke kapusi ʻakinautolu ki ai, koeʻuhi ko e angahala kuo nau fai angahala ai kiate koe.
8Господе, у нас је срам на лицу, у царева наших, у кнезова наших и у отаца наших, јер Ти згрешисмо.
8ʻE ʻEiki ʻoku ʻamautolu ʻae mā ʻoe mata, ʻa homau ngaahi tuʻi, mo homau houʻeiki, pea mo ʻemau ngaahi tamai, koeʻuhi kuo mau fai angahala kiate koe.
9У Господа је Бога нашег милост и праштање, јер се одметнусмо од Њега,
9ʻOku ʻia Sihova ko homau ʻOtua ʻae ngaahi ʻaloʻofa mo e fakamolemole, ka naʻa mau angatuʻu kiate ia;
10и не слушасмо глас Господа Бога свог да ходимо по законима Његовим, које нам је дао преко слуга својих пророка.
10Pea naʻe ʻikai te mau talangofua ki he leʻo ʻo Sihova ko honau ʻOtua, ke ʻalu ʻi hono ngaahi fono ʻaia naʻa ne fokotuʻu ʻi homau ʻao, ʻi heʻene kau tamaioʻeiki ko e kau palōfita.
11И сав Израиљ преступи закон Твој, и одступи да не слуша глас Твој; зато се изли на нас проклетство и заклетва написана у закону Мојсија, слуге Божијег, јер Му згрешисмо.
11ʻIo, kuo maumau ʻe ʻIsileli kotoa pē hoʻo fono, ʻi heʻenau tafoki, ke ʻoua naʻa nau talangofua ki ho leʻo; ko ia, kuo lilingi ai ʻae malaʻia kiate kimautolu, pea mo e fuakava ʻaia ʻoku tohi ʻi he fono ʻa Mōsese, ko e tamaioʻeiki ʻae ʻOtua, koeʻuhi kuo mau fai angahala kiate ia.
12И Он потврди речи своје које је говорио за нас и за судије наше, које су нам судиле, пустивши на нас зло велико, да тако не би под свим небом како би у Јерусалиму.
12Pea kuo ne fakamoʻoni ki heʻene ngaahi folofola, ʻaia naʻa ne folofola kiate kimautolu, pea mo homau kau fakamaau, ʻaia naʻe fakamaauʻi ʻakimautolu, ʻi heʻene ʻomi kiate kimautolu ʻae kovi lahi: he naʻe ʻikai ha fai ʻi he lalo langi kotoa pē ʻo hangē ko ia kuo fai ki Selūsalema.
13Како је писано у закону Мојсијевом, све то зло дође на нас, и опет се не молисмо Господу Богу свом да бисмо се вратили од безакоња свог и пазили на истину Твоју.
13ʻO hangē ko ia naʻe tohi ʻi he fono ʻa Mōsese, kuo hoko ʻae kovi ni kotoa pē kiate kimautolu: ka naʻe ʻikai ke fai ʻemau lotu ʻi he ʻao ʻo Sihova ko homau ʻOtua, koeʻuhi ke mau tafoki mei heʻemau ngaahi hia, pea ʻilo hoʻo moʻoni.
14И Господ наста око зла и наведе га на нас; јер је праведан Господ Бог наш у свим делима својим која чини, јер не слушасмо глас Његов.
14Ko ia kuo leʻohi ʻa Sihova ki he kovi, pea kuo ne fakahoko ia kiate kimautolu: he ʻoku māʻoniʻoni ʻa Sihova ko homau ʻOtua, ʻi heʻene ngāue kotoa pē ʻaia ʻoku ne fai: he naʻe ʻikai te mau talangofua ki hono leʻo.
15Али сада, Господе Боже наш, који си извео народ свој из земље мисирске руком крепком, и стекао си себи име, како је данас, згрешисмо, безбожни бисмо.
15“Pea ko eni, ʻE ʻEiki ko homau ʻOtua, ʻa koe naʻa ke ʻomi ʻa hoʻo kakai mei he fonua ko ʻIsipite ʻaki ʻae nima mālohi, pea kuo ke maʻu kiate koe ʻae ongoongo, ʻo hangē ʻi he ʻaho ni; kuo mau angahala, kuo mau fai kovi.
16Господе, по свој правди Твојој нека се одврати гнев Твој и јарост Твоја од града Твог Јерусалима, свете горе Твоје; јер са греха наших и с безакоња отаца наших Јерусалим и Твој народ поста руг у свих који су око нас.
16¶ “ʻE Sihova ʻoku ou kole kiate koe, ʻo fakatatau mo hoʻo māʻoniʻoni kotoa pē, ke fakaʻafeʻi ho houhau mo ho tuputāmaki lahi mei hoʻo kolo ko Selūsalema, ko ho moʻunga tapu: he koeʻuhi ko ʻemau ngaahi hia, pea mo e hia ʻa ʻemau ngaahi tamai, kuo hoko ʻa Selūsalema, mo hoʻo kakai, ko e manukiʻanga kiate kinautolu kotoa pē, ʻoku nofo takatakai kiate kimautolu.
17Сада дакле послушај, Боже наш, молитву слуге свог и молбе његове, и обасјај лицем својим опустелу светињу своју, Господа ради.
17Pea ko eni, ʻe homau ʻOtua, fanongo ki he hū ʻa hoʻo tamaioʻeiki, mo ʻene ngaahi kole, pea tuku ke ulo mai ho fofonga ki ho fale tapu, ʻaia ʻoku lala, koeʻuhi ko koe pe, ʻe ʻEiki.
18Боже мој, пригни ухо своје, и чуј; отвори очи своје, и види пустош нашу и град, на који је призвано име Твоје, јер не ради своје правде него ради милости Твоје падамо пред Тобом молећи се.
18ʻE hoku ʻOtua, fakatokangaʻi ho fofonga, pea fanongo, ke ke fofonga ʻaa, pea ʻafioʻi homau tuʻutāmaki, pea mo e kolo ʻoku ui ʻaki ho huafa: he ʻoku ʻikai te mau ʻatu ʻemau ngaahi kole ki ho ʻao, koeʻuhi ko ʻemau māʻoniʻoni, ka koeʻuhi ko hoʻo ngaahi ʻaloʻofa lahi.
19Господе услиши, Господе опрости, Господе пази и учини, не часи себе ради Боже мој, јер је Твоје име призвано на овај град и на Твој народ.
19ʻE ʻEiki, fanongo, ʻE ʻEiki, fakamolemole; ʻE ʻEiki, tokanga, mo fai; ʻoua naʻa fakatuai, koeʻuhi pe ko koe, ʻe hoku ʻOtua; he ko hoʻo kolo, mo hoʻo kakai ʻoku ui ʻaki ho huafa.”
20А док ја још говорах и мољах се и исповедах грех свој и грех народа свог Израиља, и падах молећи се пред Господом Богом својим за свету гору Бога свог,
20¶ Pea lolotonga ʻeku kei lea, mo lotu, mo fakahā ʻeku hia, mo e hia ʻa hoku kakai ko ʻIsileli, mo ʻeku kei ʻatu ʻeku kole ʻi he ʻao ʻo Sihova ko hoku ʻOtua, koeʻuhi ko e moʻunga tapu ʻo hoku ʻOtua;
21док још говорах молећи се, онај човек Гаврило, ког видех пре у утвари, долете брзо и дотаче ме се о вечерњој жртви.
21ʻIo, ʻi he lolotonga ʻeku kei lea ʻi he lotu, naʻe fekau ke puna vave mai ʻae tangata, ʻio, ko Kepeleli, ʻaia naʻaku mamata ʻi he meʻa hā mai ʻi hono kamataʻanga, pea naʻe haʻu ia ʻo ala kiate au, ʻi he feituʻulaʻā ʻoe feilaulau efiafi.
22И научи ме и говори са мном и рече: Данило, сада изиђох да те уразумим.
22Pea ne fakahā mai, pea naʻa ma talanoa mo au, ʻo ne pehē, “ʻE Taniela, kuo u toki haʻu koeʻuhi ke tuku kiate koe ʻae poto mo e ʻilo.
23У почетку молитве твоје изиђе реч, и ја дођох да ти кажем, јер си мио; зато слушај реч, и разуми утвару.
23ʻI he kamata fai ʻa hoʻo ngaahi kole naʻe hoko mai ʻae fekau, pea kuo u haʻu ke fakahā kiate koe; he ko e ʻofeina lahi koe: ko ia ke ke ʻilo ʻae meʻa pea ke fakakaukau ki he meʻa hā mai.
24Седамдесет је недеља одређено твом народу и твом граду светом да се сврши преступ и да нестане греха и да се очисти безакоње и да се доведе вечна правда, и да се запечати утвара и пророштво, и да се помаже Свети над светима.
24“Kuo kotofa pau ʻae uike ʻe fitungofulu ki hoʻo kakai, mo hoʻo kolo tapu, ke fakaʻosi ʻae angahala, mo fakangata ʻae ngaahi hia, pea ke fai ʻae fakalelei koeʻuhi ko e angahia, pea ke fakahoko mai ʻae māʻoniʻoni taʻengata, pea ke fakamaau ke maʻu ʻae meʻa hā mai mo e kikite, pea ke fakanofo ʻae Fungani Māʻoniʻoni.
25Зато знај и разуми: Откада изиђе реч да се Јерусалим опет сазида до помазаника војводе биће седам недеља, и шездесет и две недеље да се опет пограде улице и зидови, и то у тешко време.
25Ko ia ke ke poto pea ke ʻilo, mei he fakahā ʻoe fekau ke fakafoʻou mo langa ʻa Selūsalema, ʻo aʻu ki he Misaia ko e ʻEiki, ko e uike ʻe fitu ia, mo e uike ʻe onongofulu ma ua: ʻe toe langa ʻae hala mo e ʻa maka, ʻio, ʻi he kuonga ʻoe maveuveu.
26А после те шездесет и две недеље погубљен ће бити помазаник и ништа му неће остати; народ ће војводин доћи и разорити град и светињу; и крај ће му бити с потопом, и одређено ће пустошење бити до свршетка рата.
26Pea hili ʻae uike ʻe onongofulu ma ua ʻe motuhi ʻae Misaia, ka e ʻikai koeʻuhi ko ia: pea ko e kakai ʻoe ʻeiki ʻe haʻu, te nau fakaʻauha ʻae kolo mo e potu tapu; pea ko hono ngata ʻo ia ʻe hoko ʻo hangē ko e melemo, pea kuo pau pe ke fai ʻi ai ʻae ngaahi kovi, ʻo aʻu ki he ngataʻanga ʻoe taʻu.
27И утврдиће завет с многима за недељу дана, а у половину недеље укинуће жртву и принос; и крилима мрским, која пустоше, до свршетка одређеног излиће се на пустош.
27Pea ʻe fakamoʻoni ʻe ia ʻae fuakava mo e tokolahi ʻi he uike ʻe taha: pea ʻi he lotolotonga ʻoe uike ʻe fakangata ʻe ia hono fai ʻae feilaulau, mo e feilaulau tutu; pea ʻoka kāpui ia ʻe he meʻa fakalielia ʻoe fakaʻauha, ʻe fai ʻaia kuo tuʻutuʻuni ʻo aʻu ki he ngataʻanga, pea ʻe lilingi atu ia ki he fakaʻauha.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.