2. Самуилова 16
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
1А кад Давид пређе мало преко врха, гле, Сива, Мефивостејев, срете га, са два магарца натоварена, на којима беше двеста хлебова и сто гроздова сувих и сто груда смокава и мех вина.
1David loe mae nui hoi angthla kue ahmuen ah caeh naah, khenah, Mephiboseth ih tamna Ziba mah anih to zing; laa hrang pongah phawh ih takaw kae cumvai hnetto, misurthaih kazaek cumvaito, thaiduet thaih kazaek cumvaito hoi misurtui pailang maeto a sinh.
2И рече цар Сиви: Шта ће ти то? А Сива му рече: Магарци су за чељад цареву, да јашу, а хлебови и воће да једу момци, а вино да пије ко се умори у пустињи.
2Siangpahrang mah Ziba khaeah, Tih hanah hae hmuennawk hae na sin loe? tiah a dueng. Ziba mah, Laa hrangnawk loe siangpahrang imthung takoh kaminawk mah angthueng han ih, takaw hoi misurthaih kazaeknawk loe thendoengnawk mah caak han ih, misurtui loe angpho naah praezaek ah naek han ih kang sinh, tiah a naa.
3А цар му рече: А где је син твог господара? Рече Сива цару: Ено га, остао је у Јерусалиму, јер рече: Данас ће ми дом Израиљев вратити царство оца мог.
3To naah siangpahrang mah, Na angraeng capa loe naa ah maw oh? tiah a naa. Ziba mah siangpahrang khaeah, Khenah, vaihniah Israel imthung takoh mah, kampa ukhaih prae na paek o let tih, tiah a poek pongah, Jerusalem ah oh, tiah a naa.
4Тада рече цар Сиви: Ево, твоје је све што је било Мефивостејево. А Сива рече: Клањам ти се, да нађем милост пред тобом, царе господару!
4To naah siangpahrang mah Ziba khaeah, Mephiboseth ih hmuennawk boih loe nang ih hmuen ah oh boeh, tiah a naa. Ziba mah, Aw ka angraeng, siangpahrang, poek pahnaemhaih hoi na hmaa ah mikcuk naakrak ah ka oh han hmang, tiah a naa.
5И дође цар Давид до Ваурима; а гле, изиђе оданде један од рода дома Сауловог, по имену Симеј, син Гирин, и идући псоваше.
5David siangpahrang loe Bahurim vangpui ah caeh naah, Saul imthung takoh kami ah kaom, Gera capa Shimei loe angzoh moe, anih to padaeng.
6И бацаше се камењем на Давида и на слуге цара Давида, коме и с десне и с леве стране беше сав народ и сви јунаци.
6Anih mah David hoi a tamnanawk boih, anih ih banqoi bantang bangah kaom, kaminawk hoi thacak misatuh kaminawk boih to thlung hoiah vah.
7А Симеј овако говораше псујући: Одлази, одлази, крвопијо и зликовче!
7Anih mah padaeng naah Shimei mah, Tacawt ah, tacawt ah; nang athii palong koeh kami, kami kasae!
8Обрати Господ на тебе сву крв дома Сауловог, на чије си се место зацарио, и предаде Господ царство у руке Авесалому сину твом; ето те сада у твом злу, јер си крвопија.
8Saul ih prae to na lomh moe, anih zuengah siangpahrang ah na oh; anih imthung takoh kaminawk na humhaih athii to Angraeng mah na lu nuiah kraksak let boeh; Angraeng mah na ukhaih prae to na capa Absalom ban ah paek boeh; nang loe athii palong koeh kami ah na oh pongah, na zaehaih na nuiah krak boeh, tiah a naa.
9Тада рече цару Ависај син Серујин: Зашто да псује овај мртви пас цара господара мог? Идем да му скинем главу.
9To naah Zeruiah capa Abishai mah siangpahrang khaeah, Tipongah hae ui qok mah ka angraeng siangpahrang to padaeng loe? Ka caeh moe, a lu ka takroek han, tiah a naa.
10Али цар рече: Шта је вама до мене, синови Серујини? Нека псује; јер му је Господ рекао: Псуј Давида. Па ко сме казати: Зашто тако чиниш?
10Toe siangpahrang mah, Nang Zeruiah capanawk, nangcae hoi kai asaenghaih timaw oh? Anih mah padaeng nasoe; Angraeng mah, David padaeng han thui pae nahaeloe, timaw thui thai tih. Tipongah hae tiah na oh loe? tiah a naa.
11Још рече Давид Ависају и свим слугама својим: Ето, мој син, који је изашао од бедара мојих, тражи душу моју, а како неће овај син Венијаминов? Оставите га нека псује, јер му је Господ заповедио.
11David mah Abishai hoi a tamnanawk boih khaeah, Khenah, kaimah ih athii ngan thung hoi tacawt ka capa mah mataeng doeh ka hinghaih lak hanah pakrong boeh, hae ih Benjamin acaeng mah cae loe kawkrukmaw pakrong tih? Om o taak duem ah; Angraeng mah thuih pae boeh pongah, na padaeng nasoe.
12Да ако Господ погледа на невољу моју, и врати ми Господ добро за псовку његову данашњу.
12Angraeng mah patang ka khanghaih to hnu ueloe, vaihniah ang padaeng zuengah kahoih hmuen na paek let tih, tiah a naa.
13И тако Давид са својим људима иђаше својим путем; а Симеј иђаше покрај горе према њему једнако псујући и бацајући се камењем на њ, и подижући прах.
13To pongah David hoi angmah ih kaminawk to caeh o poe; Shimei loe mae taeng ih kalah loklam bangah caeh, lamcaeh noeh noeh, anih to padaeng noeh noeh moe, maiphu hoiah anih to haeh.
14И дође цар и сав народ што беше с њим, уморни, и одморише се онде.
14David hoi anih ih kaminawk boih loe angpho o boeh pongah, to ahmuen phak naah anghak o.
15А Авесалом и сав народ Израиљев дођоше у Јерусалим, и Ахитофел с њим.
15To nathuem ah, Absalom hoi Israel kaminawk boih, Jerusalem ah angzoh o; Ahithophel doeh athum toeng.
16А кад Хусај Архијанин пријатељ Давидов дође к Авесалому, рече Хусај Авесалому: Да живи цар! Да живи цар!
16To naah David ih ampui, Ark acaeng Hushai loe Absalom khaeah caeh moe, siangpahrang hinglung sawk nasoe, siangpahrang hinglung sawk nasoe, tiah a naa.
17А Авесалом рече Хусају: Таква ли је љубав твоја према пријатељу твом? Зашто ниси отишао с пријатељем својим?
17Absalom mah Hushai to lokdueng, Hae hae nampui khaeah amlunghaih amtuengsak ih lok maw? Tipongah nampui khaeah na caeh ai loe? tiah a naa.
18А Хусај рече Авесалому: Не; него кога је изабрао Господ и овај народ и сви Израиљци, његов ћу бити и код њега ћу остати.
18Hushai mah Absalom khaeah, To tih na ai ni; kai loe Angraeng mah maw, kaminawk boih hoi Israel kaminawk boih mah maw, qoih ih kami khaeah ka oh han; anih khaeah ni ka oh poe han.
19Сврх тога, коме бих служио? Еда ли не сину његовом? Како сам служио оцу твом, тако ћу и теби.
19Kai loe mi ih tok maw ka sak han? A capa ih tok to ka sah mak ai maw? Ampa ih tok ka sak pae baktih toengah, na tok doeh ka sak han, tiah a naa.
20А Авесалом рече Ахитофелу: Саветуј шта ћемо чинити.
20Absalom mah Ahithophel khaeah, Timaw a sak o han, tiah poekhaih na paek ah, tiah a naa.
21А Ахитофел рече Авесалому: Лези с иночама оца свог, које је оставио да му чувају кућу, па кад чује сав Израиљ како си се омразио с оцем својим, осилиће рука свима који су с тобом.
21Ahithophel mah, Siangpahrang im khetzawn hanah nampa mah caeh taak ih, a zulanawk to iip haih ah; hae tiah na sak nahaeloe Israel kaminawk boih mah nampa to panuet thok ah na sak boeh, tiah thaih o ueloe, na taengah kaom kaminawk boih thacak o tih, tiah a naa.
22Тада разапеше Авесалому шатор на крову, и Авесалом леже с иночама оца свог на видику свему Израиљу.
22To pongah Absalom hanah imphu ah impoem tetta sak pae o moe, Israel kaminawk boih ih mikhnukah Absalom mah ampa ih zulanawk to iih haih.
23И савет који даваше Ахитофел у оно време беше као да би ко Бога упитао; такав беше сваки савет Ахитофелов и у Давида и у Авесалома.
23To nathuem ah Ahithophel mah paek ih poekhaih loe, Sithaw khaeah dueng moe, hnuk ih lok baktiah oh; David hoi Absalom mah doeh anih mah paek ih poekhaih to Sithaw mah paek ih lok baktiah poek hoi.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.