2. Дневници 20
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
1А после тога синови Моавови и синови Амонови и с њима који живе међу синовима Амоновим, дођоше да војују на Јосафата.
1Hae pacoengah, Moab kaminawk hoi Amon kaminawk loe thoemto Syria kaminawk hoi angbomh o moe, Jehosaphat tuk hanah angzoh o.
2И дођоше те јавише Јосафату говорећи: Иде на те велико мноштво испреко мора, из Сирије; и ено их у Асасон-Тамару, а то је Ен-Гад.
2Thoemto kaminawk Jehosaphat khaeah angzoh o moe, anih khaeah, Tuipui yaeh ih Syria prae thung hoiah nang tuk hanah paroeai misatuh kaminawk angzoh o; khenah, nihcae loe En-Gedi, tiah kawk ih Hazazon-tamar vangpui ah phak o boeh, tiah a naa o.
3А Јосафат се уплаши, и обрати лице своје да тражи Господа, и огласи пост по свој земљи Јудиној.
3Jehosaphat loe zit moe, Angraeng khaeah lokdueng hanah poek; Judah prae boih ah buhzah hanah lok a paek.
4И скупише се сви синови Јудини да траже Господа, и из свих градова Јудиних дођоше да траже Господа.
4Judah kaminawk loe Angraeng khaeah abomhaih hnik hanah nawnto amkhueng o; Angraeng pakrong hanah, Judah prae vangpui kruek ih kaminawk to angzoh o.
5Тада стаде Јосафат у збору Јудином и јерусалимском у дому Господњем пред тремом новим,
5Jehosaphat loe Angraeng im longhma kangtha, Judah hoi Jerusalem ih kaminawk salakah angdoet moe,
6и рече: Господе Боже отаца наших! Ниси ли Ти Бог на небу и владаш свим царствима народним? Није ли у Твојој руци моћ и сила да Ти нико не може одолети?
6aw kaicae ampanawk ih Angraeng Sithaw, nang loe van ah kaom Sithaw na ai maw? Nang loe van praenawk boih ukkung ah na ai maw na oh; mi mah doeh pazawk thaih han ai ah, thacakhaih hoi lensawkhaih loe na ban ah na ai maw oh?
7Ниси ли Ти, Боже наш, одагнао становнике ове земље испред народа свог Израиља, и дао је навек семену Аврама пријатеља свог?
7Nang loe kaicae ih Sithaw ah na oh, nangmah ih kami Israelnawk hmaa ah, hae prae kaminawk hae na haek moe, nam pui Abraham ih caanawk khaeah dungzan khoek to na paek boeh na ai maw?
8Те се населише у њој, и саградише Ти у њој светињу за име Твоје говорећи:
8Nihcae loe hae prae thungah oh o moe, Nang ih ahmin hanah hmuenciim to sak o pacoengah,
9Кад нас задеси како зло, мач осветни или помор или глад, стаћемо пред овим домом и пред Тобом, јер је име Твоје у овом дому, и вапићемо Теби у невољи својој, услиши и избави.
9kaicae nuiah sumsen maw, lokcaekhaih maw, to tih ai boeh loe kasae nathaih hoi khokhaahaih phak naah, to tih ai boeh loe patangkhanghaih ka tongh o naah, nang ih ahmin loe hae im thungah oh pongah, hae im thungah na hmaa ah kang doet o moe, nang kang kawk o naah, nang mah pathim ueloe, nang bomh tih.
10А сад ево, синови Амонови и Моавови и они из горе Сира, кроз које ниси дао синовима Израиљевим проћи кад иђаху из земље мисирске, него их обиђоше и не истребише;
10Toe vaihiah khenah, Israel caanawk Izip prae thung hoi tacawt o naah, nihcae to na naehsak ai; nihcae to tuh ai ah, amlaem o taak; Amon, Moab hoi Seir mae ah kaom kaminawk loe,
11а ево, они нам враћају дошавши да нас истерају из наследства Твог, које си нам предао.
11kaicae han qawk ah nang paek ih prae thung hoiah kaicae hae ang haek o moe, lu pathok hanah angzoh o boeh.
12Боже наш, зар им нећеш судити? Јер у нама нема снаге да се опремо том мноштву великом, које иде на нас, нити знамо шта бисмо чинили, него су очи наше упрте у Те.
12Aw kaicae ih Sithaw, nihcae to lok na caek mak ai maw? Kaicae tuk han angzo paroeai pop misatuh kaminawk tuk thaihaih tha ka tawn o ai; timaw ka sak o han, ka panoek o ai boeh; kaicae loe nang khue ni kang khet o, tiah lawk a thuih.
13А сви синови Јудини стајаху пред Господом и деца њихова, жене њихове и синови њихови.
13Judah kaminawk loe caa nawktanawk, a zunawk hoi a caanawk boih hoiah Angraeng hmaa ah angdoet o.
14Тада сиђе дух Господњи усред збора на Јазила сина Захарије сина Венаје сина Јеила сина Матанијиног, Левита између синова Асафових,
14To pacoengah minawk salakah kaom Jahaziel nuiah Angraeng ih Muithla to angzoh; anih loe Zekariah ih capa, anih loe Benaiah ih capa, anih loe Jeiel ih capa, anih loe Mattaniah capa, anih loe Levi acaeng, Asaph ih capa ah oh.
15и рече: Слушајте, сви синови Јудини и Јерусалимљани, и ти царе Јосафате, овако вам вели Господ: Не бојте се и не плашите се тог мноштва великог, јер није ваш рат него Божји.
15Anih mah, Siangpahrang Jehosaphat, Judah kaminawk hoi Jerusalem vangpui ah kaom kaminawk boih, tahngai oh; nangcae khaeah Angraeng mah hae tiah lokthuih; hae ih kapop parai misatuh kaminawk hae zii o hmah loe, thasae o sak hmah; misatukhaih loe nangcae ih tok na ai, Angraeng ih tok ni.
16Сутра изађите на њих; они ће поћи уз брдо Зис, и наћи ћете их накрај потока према пустињи Јеруилу.
16Khawnbangah nihcae tuk hanah caeh oh; khenah, nihcae loe Ziz vangpui caehhaih tahawt kathuk hoiah angzoh o tahang; nihcae to Jeruel praezaek pha ai naah kaom, tahawt boenghaih ahmuen ah na hnu o tih.
17Не треба ви да се бијете у овом боју; поставите се, стојте па гледајте како ће вас избавити Господ, Јудо и Јерусалиме! Не бојте се и не плашите се, сутра изиђите пред њих, и Господ ће бити с вама.
17Aw Judah hoi Jerusalem kaminawk, hae misa hae na tuk o han angai ai; nang doethaih ahmuen ah kacakah angdoe oh loe, Angraeng pahlonghaih to khen oh; zii o hmah loe, thasae o sak hmah; nihcae tongh hanah khawnbangah caeh oh; Angraeng loe nangcae hoi nawnto om tih, tiah a naa.
18Тада се Јосафат сави лицем к земљи, и сви Јудејци и Јерусалимљани падоше пред Господом, и поклонише се Господу.
18Jehosaphat loe long ah akuep; Judah hoi Jerusalem ih kaminawk boih, Angraeng hmaa ah akuep o moe, Angraeng to bok o.
19А Левити од синова Катових и синова Корејевих усташе, те хвалише Господа Бога Израиљевог гласом веома високим.
19Levi acaeng Kohat kaminawk hoi Korhit kaminawk loe angdoet o moe, Israel Angraeng Sithaw to tha hoi saphaw o.
20А ујутру уставши рано изиђоше у пустињу текујску; а кад излажаху, стаде Јосафат и рече: Чујте ме, Јудејци и Јерусалимљани: верујте Господу Богу свом и бићете јаки, верујте пророцима Његовим и бићете срећни.
20Khawnbang khawnthaw ah angthawk o moe, Tekoa praezaek ah caeh o; a caeh o li naah Jehosaphat mah angdoet moe, Judah hoi Jerusalem kaminawk, ka lok hae tahngai oh! Na Angraeng Sithaw to tang oh; to tiah nahaeloe kacakah na om o tih; anih ih tahmaanawk nuiah tanghaih tawn oh, to tiah nahaeloe na pazawk o tih, tiah a naa.
21И тако договорив се с народом постави певаче Господње да хвале свету красоту идући пред војском и говорећи: Хвалите Господа, јер је довека милост Његова.
21Kaminawk khaeah lokdueng pacoeng, Angraeng amlunghaih loe dungzan khoek to kacak amlunghaih ah oh pongah, Angraeng saphawhaih om nasoe, tiah thuih hanah, misatuh kaminawk hmaa ah caeh o; kranghoih Angraeng ciimcaihaih to saphaw o hanah, laasah kaminawk to Angraeng hanah a suek.
22А кад почеше песму и хвалу, обрати Господ заседу на синове Амонове и синове Моавове и на оне из горе Сира, који изиђоше на Јуду, те се разбише.
22Nihcae mah saphawhaih laasak amtong o naah, Judah prae tuk hanah angzo, Amon kaminawk, Moab kaminawk hoi Sier mae nui ah kaom kaminawk to Angraeng mah a ngangsak moe, nihcae to tuk pazawk o boih.
23Јер синови Амонови и синови Моавови усташе на оне из горе Сира да их побију и потру; и кад побише оне из горе Сира, ударише једни на друге, те се потрше.
23Amon hoi Moab kaminawk loe Seir mae nui ih kaminawk to hum moe, tamit boih hanah angthawk o; Seir mae nui ah kaom kaminawk to hum o moe, tamit o boih pacoengah, angmacae hoi angmacae to anghum o.
24А кад Јуда дође до стражаре према пустињи, и погледа на мноштво, а то мртва телеса леже по земљи, и ниједан не беше остао жив.
24Judah kaminawk loe praezaek ih misatoephaih imsang to phak o moe, pop parai misatuh kaminawk to khet o naah, to ih kaminawk loe mi doeh loih o ai; long ah angsong kami qok cing ni a hnuk o.
25Зато дође Јосафат са народом својим да покупи плен; и нађоше код њих много блага и драгоцених накита на мртвацима, и напленише да већ не могоше носити; три дана купише плен, јер га беше много.
25To pongah Jehosaphat hoi angmah ih kaminawk loe, misanawk ih hmuenmae to lak hanah caeh o; kadueh kaminawk khae ih paroeai kapop hmuenmaenawk hoi atho kana thlungnawk to lak pae o; to ih hmuenmaenawk loe phaw thai ai khoek to pop; hmuenmae pop hmoek pongah ni thumto thung a lak o.
26А четврти дан скупише се у долини благословној, јер онде благословише Господа; зато се прозва место Долина Благословна до данас.
26Ni palito naah loe Berakah azawn ah amkhueng o moe, Angraeng to tahamhoihaih paek o; to pongah to ahmuen to vaihni ni khoek to Berakah azawn, tiah kawk o.
27Потом окренуше сви Јудејци и Јерусалимљани и Јосафат пред њима да се врате у Јерусалим с весељем, јер их овесели Господ непријатељима њиховим.
27Angraeng mah nihcae ih misa nuiah anghoehaih paek pongah, Jehosaphat mah Judah hoi Jerusalem ih kaminawk to hoih boih moe, anghoehaih hoiah Jerusalem ah amlaem o.
28И дођоше у Јерусалим са псалтирима и гуслама и трубама у дом Господњи.
28Jerusalem ah katoeng congca, aqui kapop katoeng hoi mongkah uenghaih hoiah Angraeng im thungah caeh o.
29И страх Божји дође на сва царства земаљска кад чуше да је Господ војевао на непријатеље Израиљеве.
29Angraeng mah Israel caanawk ih misa to tuk pae ti, tiah ataeng ih prae kaminawk mah thaih o naah, nihcae boih nuiah Sithaw zithaih to oh.
30И тако се смири царство Јосафатово, јер му Бог његов даде мир одсвуда.
30Angmah ih Sithaw mah ataeng boih ah monghaih to paek pongah, Jehosaphat ih prae loe khosak nawmhaih hoiah koi.
31И цароваше Јосафат над Јудом; тридесет и пет година беше му кад поче царовати; и царова двадесет и пет година у Јерусалиму. Матери му беше име Азува, кћи Силејева.
31To tiah Jehosaphat loe Judah siangpahrang ah oh; Judah siangpahrang ah oh naah saning quithum, pangato oh moe, Jerusalem to saning pumphae pangato thung uk; amno ih ahmin loe Shilhi canu Azubah.
32И хођаше путем оца свог Асе, нити зађе с њега, чинећи што је право пред Господом.
32Anih loe ampa Asa caehhaih loklam ah caeh, loklam amkhraeng taak ai; Angraeng mikhnukah katoeng hmuen to sak.
33Али висине не бише оборене, јер још не беше народ управио срца свог к Богу отаца својих.
33Toe hmuensangnawk to va boih ai; kaminawk loe angmacae ampanawk ih Sithaw nuiah palungthin suem o ai toengtoeng vop.
34А остала дела Јосафатова прва и последња, ено записана су у књизи Јуја сина Ананијевог, које је стављена у књигу о царевима Израиљевим.
34Siangpahrang Jehosaphat mah amtonghaih hoi boeng khoek to sak ih hmuennawk loe, Hanani capa Jehu ih cabu pongah tarik o; to hmuennawk loe Israel siangpahrangnawk ih cabu pongah tarik o.
35Потом здружи се Јосафат, цар Јудин с Охозијом, царем Израиљевим, који чињаше безакоње.
35Hnukkhuem ah Judah siangpahrang Jehosaphat loe, kasae hmuen sak koeh Israel siangpahrang Ahaziah hoiah angkom.
36А здружи се с њим зато да начине лађе да иду у Тарсис; и начинише лађе у Есион-Гаверу.
36Anih loe Tarshish vangpui ah kacaeh palongpui to sak hanah Israel siangpahrang hoiah angkom; nihnik loe Ezion-Gezer ah palongpui to a sak hoi.
37Тада пророкова Елијезер син Додавин из Марисе за Јосафата говорећи: Што си се здружио с Охозијом, зато Господ разметну дела твоја. И разбише се лађе и не могоше ићи у Тарсис.
37Mareshah ih kami Dodavah capa Eliezer mah, Jehosaphat koeh aihaih lok to thuih; Ahaziah hoiah nang kom pongah, Angraeng mah na sak ih hmuen to phrae tih, tiah a naa. Palongpuinawk loe amro moe, Tarshish vangpui ah doeh caeh hoi thai ai.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.