2. Дневници 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Hebrew Old Testament (Masoretic Text)
1А кад дође Ровоам у Јерусалим, сазва дом Јудин и Венијаминов, сто и осамдесет хиљада одабраних војника, да зарате на Израиља да поврате царство Ровоаму.
1וַיָּבֹ֣א רְחַבְעָם֮ יְרוּשָׁלַ͏ִם֒ וַיַּקְהֵל֩ אֶת־בֵּ֨ית יְהוּדָ֜ה וּבִנְיָמִ֗ן מֵאָ֨ה וּשְׁמֹונִ֥ים אֶ֛לֶף בָּח֖וּר עֹשֵׂ֣ה מִלְחָמָ֑ה לְהִלָּחֵם֙ עִם־יִשְׂרָאֵ֔ל לְהָשִׁ֥יב אֶת־הַמַּמְלָכָ֖ה לִרְחַבְעָֽם׃ פ
2Али дође реч Господња Семаји, човеку Божјем, говорећи:
2וַיְהִי֙ דְּבַר־יְהוָ֔ה אֶל־שְׁמַֽעְיָ֥הוּ אִישׁ־הָאֱלֹהִ֖ים לֵאמֹֽר׃
3Кажи Ровоаму сину Соломуновом, цару Јудином и свим синовима Израиљевим од Јуде и Венијамина, и реци:
3אֱמֹ֕ר אֶל־רְחַבְעָ֥ם בֶּן־שְׁלֹמֹ֖ה מֶ֣לֶךְ יְהוּדָ֑ה וְאֶל֙ כָּל־יִשְׂרָאֵ֔ל בִּיהוּדָ֥ה וּבִנְיָמִ֖ן לֵאמֹֽר׃
4Овако вели Господ: Не идите и не бијте се с браћом својом, вратите се свак к својој кући, јер сам ја наредио да тако буде. И они послушаше реч Господњу и вратише се и не идоше на Јеровоама.
4כֹּ֣ה אָמַ֣ר יְהוָ֡ה לֹא־תַעֲלוּ֩ וְלֹא־תִלָּ֨חֲמ֜וּ עִם־אֲחֵיכֶ֗ם שׁ֚וּבוּ אִ֣ישׁ לְבֵיתֹ֔ו כִּ֧י מֵֽאִתִּ֛י נִהְיָ֖ה הַדָּבָ֣ר הַזֶּ֑ה וַֽיִּשְׁמְעוּ֙ אֶת־דִּבְרֵ֣י יְהוָ֔ה וַיָּשֻׁ֖בוּ מִלֶּ֥כֶת אֶל־יָרָבְעָֽם׃ פ
5И Ровоам седе у Јерусалиму, и сазида тврде градове у земљи Јудиној;
5וַיֵּ֥שֶׁב רְחַבְעָ֖ם בִּירוּשָׁלָ֑͏ִם וַיִּ֧בֶן עָרִ֛ים לְמָצֹ֖ור בִּיהוּדָֽה׃
6сазида Витлејем и Итам и Текују,
6וַיִּ֧בֶן אֶת־בֵּֽית־לֶ֛חֶם וְאֶת־עֵיטָ֖ם וְאֶת־תְּקֹֽועַ׃
7и Вет-Сур и Сохот и Одолам,
7וְאֶת־בֵּֽית־צ֥וּר וְאֶת־שֹׂוכֹ֖ו וְאֶת־עֲדֻלָּֽם׃
8и Гат и Марису и Зиф,
8וְאֶת־גַּ֥ת וְאֶת־מָרֵשָׁ֖ה וְאֶת־זִֽיף׃
9и Адораим и Ахис и Азику,
9וְאֶת־אֲדֹורַ֥יִם וְאֶת־לָכִ֖ישׁ וְאֶת־עֲזֵקָֽה׃
10и Сарају и Ејалон и Хеврон који је у земљи Јудиној и Венијаминовој тврди градови.
10וְאֶת־צָרְעָה֙ וְאֶת־אַיָּלֹ֔ון וְאֶת־חֶבְרֹ֔ון אֲשֶׁ֥ר בִּיהוּדָ֖ה וּבְבִנְיָמִ֑ן עָרֵ֖י מְצֻרֹֽות׃
11А кад утврди те градове, намести у њима заповеднике, и стаје за жито и за уље и за вино,
11וַיְחַזֵּ֖ק אֶת־הַמְּצֻרֹ֑ות וַיִּתֵּ֤ן בָּהֶם֙ נְגִידִ֔ים וְאֹצְרֹ֥ות מַאֲכָ֖ל וְשֶׁ֥מֶן וָיָֽיִן׃
12и у сваком граду штитова и копаља, и утврди их јако. Тако његов беше Јуда и Венијамин.
12וּבְכָל־עִ֤יר וָעִיר֙ צִנֹּ֣ות וּרְמָחִ֔ים וַֽיְחַזְּקֵ֖ם לְהַרְבֵּ֣ה מְאֹ֑ד וַיְהִי־לֹ֖ו יְהוּדָ֥ה וּבִנְיָמִֽן׃ ס
13И свештеници и Левити, који беху по свему Израиљу, сабраше се к њему из свих крајева својих.
13וְהַכֹּהֲנִים֙ וְהַלְוִיִּ֔ם אֲשֶׁ֖ר בְּכָל־יִשְׂרָאֵ֑ל הִֽתְיַצְּב֥וּ עָלָ֖יו מִכָּל־גְּבוּלָֽם׃
14Јер оставише Левити подграђа своја и достојања своја, и отидоше у јудејску и у Јерусалим, јер их отера Јеровоам и синови његови да не врше службе свештеничке Господу.
14כִּֽי־עָזְב֣וּ הַלְוִיִּ֗ם אֶת־מִגְרְשֵׁיהֶם֙ וַאֲחֻזָּתָ֔ם וַיֵּלְכ֥וּ לִיהוּדָ֖ה וְלִֽירוּשָׁלָ֑͏ִם כִּֽי־הִזְנִיחָ֤ם יָֽרָבְעָם֙ וּבָנָ֔יו מִכַּהֵ֖ן לַיהוָֽה׃
15И постави себи свештенике за висине и за ђаволе и за теоце, које начини.
15וַיַּֽעֲמֶד־לֹו֙ כֹּֽהֲנִ֔ים לַבָּמֹ֖ות וְלַשְּׂעִירִ֑ים וְלָעֲגָלִ֖ים אֲשֶׁ֥ר עָשָֽׂה׃
16А за њима из свих племена Израиљевих који управише срце своје да траже Господа Бога Израиљевог, дођоше у Јерусалим да принесу жртву Господу Богу отаца својих.
16וְאַחֲרֵיהֶ֗ם מִכֹּל֙ שִׁבְטֵ֣י יִשְׂרָאֵ֔ל הַנֹּֽתְנִים֙ אֶת־לְבָבָ֔ם לְבַקֵּ֕שׁ אֶת־יְהוָ֖ה אֱלֹהֵ֣י יִשְׂרָאֵ֑ל בָּ֚אוּ יְר֣וּשָׁלַ֔͏ִם לִזְבֹּ֕וחַ לַיהוָ֖ה אֱלֹהֵ֥י אֲבֹותֵיהֶֽם׃
17И тако утврдише царство Јудино, и укрепише Ровоама сина Соломуновог за три године, јер за те три године хођаху путем Давидовим и Соломуновим.
17וַֽיְחַזְּקוּ֙ אֶת־מַלְכ֣וּת יְהוּדָ֔ה וַֽיְאַמְּצ֛וּ אֶת־רְחַבְעָ֥ם בֶּן־שְׁלֹמֹ֖ה לְשָׁנִ֣ים שָׁלֹ֑ושׁ כִּ֣י הָֽלְכ֗וּ בְּדֶ֧רֶךְ דָּוִ֛יד וּשְׁלֹמֹ֖ה לְשָׁנִ֥ים שָׁלֹֽושׁ׃
18А Ровоам се ожени Маелетом, кћерју Јеримота сина Давидовог и Авихаилом, кћерју Есијава сина Јесејевог,
18וַיִּֽקַּֽח־לֹ֤ו רְחַבְעָם֙ אִשָּׁ֔ה אֶת־מָ֣חֲלַ֔ת *בֶּן (בַּת)־יְרִימֹ֖ות בֶּן־דָּוִ֑יד אֲבִיהַ֕יִל בַּת־אֱלִיאָ֖ב בֶּן־יִשָֽׁי׃
19која му роди синове: Јеуса и Самарију и Зама.
19וַתֵּ֥לֶד לֹ֖ו בָּנִ֑ים אֶת־יְע֥וּשׁ וְאֶת־שְׁמַרְיָ֖ה וְאֶת־זָֽהַם׃
20А после ње ожени се Махом кћерју Авесаломовом, која му роди Авију и Атаја и Зиву и Селомита.
20וְאַחֲרֶ֣יהָ לָקַ֔ח אֶֽת־מַעֲכָ֖ה בַּת־אַבְשָׁלֹ֑ום וַתֵּ֣לֶד לֹ֗ו אֶת־אֲבִיָּה֙ וְאֶת־עַתַּ֔י וְאֶת־זִיזָ֖א וְאֶת־שְׁלֹמִֽית׃
21А љубљаше Ровоам Маху кћер Авесаломову већма од свих жена својих и иноча својих; јер имаше осамнаест жена и шездесет иноча, и роди двадесет и осам синова и шездесет кћери.
21וַיֶּאֱהַ֨ב רְחַבְעָ֜ם אֶת־מַעֲכָ֣ה בַת־אַבְשָׁלֹ֗ום מִכָּל־נָשָׁיו֙ וּפִ֣ילַגְשָׁ֔יו כִּ֠י נָשִׁ֤ים שְׁמֹונֶֽה־עֶשְׂרֵה֙ נָשָׂ֔א וּפִֽילַגְשִׁ֖ים שִׁשִּׁ֑ים וַיֹּ֗ולֶד עֶשְׂרִ֧ים וּשְׁמֹונָ֛ה בָּנִ֖ים וְשִׁשִּׁ֥ים בָּנֹֽות׃
22И Ровоам постави Авију, сина Машиног, поглаваром и кнезом над браћом његовом, јер га хтеде поставити царем.
22וַיַּֽעֲמֵ֨ד לָרֹ֧אשׁ רְחַבְעָ֛ם אֶת־אֲבִיָּ֥ה בֶֽן־מַעֲכָ֖ה לְנָגִ֣יד בְּאֶחָ֑יו כִּ֖י לְהַמְלִיכֹֽו׃
23И мудро радећи растури све синове своје по свим крајевима Јудиним и Венијаминовим, по свим тврдим градовима, и даде им хране изобила, и доведе им много жена.
23וַיָּבֶן֩ וַיִּפְרֹ֨ץ מִכָּל־בָּנָ֜יו לְֽכָל־אַרְצֹ֧ות יְהוּדָ֣ה וּבִנְיָמִ֗ן לְכֹל֙ עָרֵ֣י הַמְּצֻרֹ֔ות וַיִּתֵּ֥ן לָהֶ֛ם הַמָּזֹ֖ון לָרֹ֑ב וַיִּשְׁאַ֖ל הֲמֹ֥ון נָשִֽׁים׃
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.