1. Цареви 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1Тада сабра Соломун старешине Израиљеве и све главаре племенске, кнезове домова отачких синова Израиљевих, к себи у Јерусалим да се пренесе ковчег завета Господњег из града Давидовог, а то је Сион.
1Hili ia naʻe fakataha ʻe Solomone ʻae kau mātuʻa ʻo ʻIsileli, pea mo e houʻeiki ʻoe ngaahi faʻahinga, ko e ngaahi ʻeiki ʻi he kau mātuʻa ʻoe fānau ʻa ʻIsileli, ki he tuʻi ko Solomone ʻi Selūsalema, koeʻuhi kenau ʻohake ʻae puha ʻoe fuakava ʻa Sihova mei he Kolo ʻo Tevita, ʻaia ko Saione.
2И скупише се к цару Соломуну сви људи Израиљеви месеца Етанима на празника, а то је месец седми.
2Pea naʻe fakataha ʻakinautolu ʻe he kakai tangata kotoa pē ʻo ʻIsileli ki he tuʻi ko Solomone, ʻi he fai ʻoe kātoanga ʻi he māhina ko Itanime, ʻaia ko hono fitu ia ʻoe māhina.
3И кад дођоше све старешине Израиљеве, подигоше свештеници ковчег;
3Pea naʻe haʻu ʻae kau mātuʻa kotoa pē ʻo ʻIsileli pea naʻe hiki hake ʻae puha tapu ʻe he kau taulaʻeiki.
4и пренесоше ковчег Господњи и шатор од састанка и све суде свете што беху у шатору; пренесоше их свештеници и Левити.
4Pea naʻa nau ʻo hake ʻae puha tapu ʻa Sihova, pea mo e fale fehikitaki ʻoe fakatahaʻanga, pea mo e ngaahi nāunau tapu ʻaia naʻe ʻi he fale fehikitaki, ʻio, naʻe ʻomi ia ʻe he kau taulaʻeiki pea mo e kau Livai.
5А цар Соломун и сав збор Израиљев, који се сабра к њему, принесоше с њим пред ковчегом оваца и говеда толико да се не могаше ни избројати ни прорачунати од мноштва.
5Pea ko e tuʻi ko Solomone, pea mo e fakataha kotoa pē ʻo ʻIsileli, ʻaia naʻe fakataha kiate ia, naʻa nau tutuʻu mo ia ʻi he ʻao ʻoe puha tapu ke feilaulauʻaki ʻae fanga sipi mo e fanga pulu, naʻe ʻikai faʻa ʻilo pe lau hono fiha, ko e meʻa ʻi heʻene lahi ʻaupito.
6И унесоше свештеници ковчег завета Господњег на његово место, у унутрашњи дом, у светињу над светињама, под крила херувимима.
6Pea naʻe ʻomi, ki hono potu ʻae puha ʻoe fuakava ʻa Sihova ʻe he kau taulaʻeiki, ki he folofolaʻanga ʻi he fale, ʻio, ki he potu toputapu ʻaupito, ki he lalo kapakau ʻoe selupimi.
7Јер херувимима беху раширена крила над местом где ће стајати ковчег, и заклањаху херувими ковчег и полуге његове одозго.
7He naʻe malofa atu ʻae kapakau ʻe ua ʻoe selupimi ʻi he potu ki ʻolunga ʻi he puha tapu, pea naʻe maluʻi ʻae puha tapu pea mo hono ongo haʻamo ʻe he selupimi mei ʻolunga.
8И повукоше му полуге тако да се крајеви виђаху на предњој страни светиње над светињама, али се напоље не виђаху; и онде осташе до данашњег дана.
8Pea naʻa nau fakaʻamoʻamo mai ʻae ongo haʻamo, koeʻuhi ke ha atu ʻae mui haʻamo ʻi he potutapu ki muʻa ʻi he folofolaʻanga, pea naʻe ʻikai hā atu ia ki tuʻa: pea ʻoku kei ʻi ai ni ʻo aʻu mai ki he ʻaho ni.
9У ковчегу не беше ништа осим две плоче камене, које метну у њ Мојсије на Хориву, кад Господ учини завет са синовима Израиљевим пошто изиђоше из земље мисирске.
9Naʻe ʻikai ha meʻa ʻi he puha tapu ka ko e ongo maka lafalafa, ʻaia naʻe ʻai ki ai ʻe Mōsese ʻi Holepi, ko e potu naʻe fai ai ʻe Sihova ʻae fuakava mo e fānau ʻa ʻIsileli, hili ʻenau hao mai mei he fonua ko ʻIsipite.
10А кад свештеници изиђоше из светиње, облак напуни дом Господњи,
10Pea naʻe hoko ʻo pehē, ʻi heʻene hū mai ʻae kau taulaʻeiki kituʻa mei he potutapu, naʻe fakafonu ʻae fale ʻo Sihova ʻaki ʻae ʻao.
11те не могаху свештеници стајати да служе од облака; јер се славе Господње напуни дом Господњи.
11Ko ia naʻe ʻikai faʻa tuʻu ai ʻae kau taulaʻeiki ke fai ʻenau tauhi, koeʻuhi ko e ʻao: he naʻe fakafonu ʻae fale ʻo Sihova ʻaki ʻae nāunau ʻo Sihova.
12Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку.
12¶ Pea naʻe toki lea ʻa Solomone, “Naʻe pehē ʻe Sihova te ne nofo ʻi he poʻuli matolu.
13Сазидах дом Теби за стан, место, да у њему наставаш до века.
13Kuo u langa moʻoni ha fale kiate koe ke ke ʻafio ki ai, ko e potu tuʻumaʻu ke ke ʻafio ki ai ʻo taʻengata.”
14И окренувши се лицем својим цар благослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев стајаше.
14Pea naʻe fakahanga mai ʻe he tuʻi ʻa hono fofonga ʻo ne tāpuaki ʻae fakataha kotoa pē ʻo ʻIsileli: (pea naʻe tutuʻu ki ʻolunga, ʻae fakataha kotoa pē ʻo ʻIsileli;)
15И рече: Благословен да је Господ Бог Израиљев, који је говорио својим устима Давиду оцу мом и испунио руком својом говорећи:
15Pea naʻa ne pehē, “Fakafetaʻi kia Sihova ko e ʻOtua ʻo ʻIsileli ʻaia naʻe folofola mei hono fofonga ki heʻeku tamai ko Tevita, pea kuo ne fakamoʻoni ia ʻaki ʻa hono nima, ʻi heʻene folofola ni,
16Од оног дана кад изведох из Мисира народ свој Израиља не изабрах ни једног града међу свим племенима Израиљевим да се сазида дом где би било име моје, него изабрах Давида да буде над народом мојим Израиљем.
16‘Talu mei he ʻaho naʻaku ʻomi ai ʻa hoku kakai ko ʻIsileli mei ʻIsipite, naʻe ʻikai te u fili ha kolo mei he faʻahinga kotoa pē ʻo ʻIsileli ke langa ai ha fale, koeʻuhi ke tuku ki ai ʻa hoku huafa; ka naʻaku fili ʻa Tevita ke ne pule ki heʻeku kakai ko ʻIsileli.’
17И науми Давид, отац мој, да сазида дом имену Господа Бога Израиљевог.
17Pea naʻe ʻi he loto ʻo ʻeku tamai ko Tevita ke ne langa ha fale ki he huafa ʻo Sihova ko e ʻOtua ʻo ʻIsileli.
18Али Господ рече Давиду, оцу мом: Што си наумио сазидати дом имену мом, добро си учинио што си то наумио;
18Pea naʻe pehē ʻe Sihova kia Tevita ko ʻeku tamai, ‘Koeʻuhiā naʻe ʻi ho loto ia ke ke langa ha fale ki hoku huafa, naʻe lelei koe ʻi hoʻo loto ke fai ia.
19али нећеш ти сазидати тај дом, него син твој, који ће изаћи из бедара твојих, он ће сазидати дом имену мом.
19Ka neongo ia ʻe ʻikai te ke langa ʻae fale; ka ko ho foha ʻaia ʻe tupu mei ho fatu, ʻe langa ʻe ia ʻae fale ki hoku huafa.’
20И тако испуни Господ реч своју коју рече; јер устах на место оца свог Давида, и седох на престо Израиљев, као што рече Господ, и сазидах овај дом имену Господа Бога Израиљевог.
20Pea kuo fakamoʻoni ʻe Sihova ʻa ʻene folofola ʻaia naʻa ne folofolaʻaki, pea kuo u tuʻu hake au ʻi he potu ʻo ʻeku tamai ko Tevita, pea ʻoku ou nofo ki he nofoʻa fakatuʻi ʻo ʻIsileli, ʻo tatau mo e talaʻofa ʻa Sihova, pea kuo u langa ha fale ki he huafa ʻo Sihova ko e ʻOtua ʻo ʻIsileli.
21И одредих овде место ковчегу у коме је завет Господњи што је учинио с оцима нашим кад их је извео из земље мисирске.
21Pea kuo u vaheʻi ʻi ai ha potu ki he puha tapu, ʻaia ʻoku ʻi ai ʻae fuakava ʻa Sihova ʻaia naʻa ne fai mo ʻetau ngaahi tamai, ʻi heʻene ʻomi kinautolu mei he fonua ko ʻIsipite.”
22Потом стаде Соломун пред олтар Господњи пред свим збором Израиљевим, и подиже руке своје к небу,
22Pea naʻe tuʻu ʻa Solomone ʻi he ʻao ʻoe feilaulauʻanga ʻo Sihova ʻi he ʻao ʻoe fakataha kotoa pē ʻo ʻIsileli, pea naʻa ne mafao atu ʻa hono nima ki langi:
23и рече: Господе Боже Израиљев! Нема Бога таквог какав си Ти горе на небу ни доле на земљи, који чуваш завет и милост слугама својим, које ходе пред Тобом свим срцем својим;
23Pea naʻa ne pehē, “ʻE Sihova ko e ʻOtua ʻo ʻIsileli, ʻoku ʻikai ha ʻotua ke hangē ko koe, ʻi he langi ʻi ʻolunga, pe ʻi he maama ki lalo ni, ʻa koe ʻoku ke tauhi ʻae fuakava mo e ʻaloʻofa ki hoʻo kau tamaioʻeiki ʻoku ʻeveʻeva ʻi ho ʻao ʻaki ʻa honau loto kotoa:
24који си испунио слузи свом Давиду, оцу мом, шта си му рекао; шта си устима својим рекао то си руком својом испунио, као што се види данас.
24ʻA koe kuo ke fai ki hoʻo tamaioʻeiki ko Tevita ko ʻeku tamai ʻaia naʻa ke talaʻofa ʻaki kiate ia: naʻa ke folofolaʻaki ia mei ho fofonga, pea kuo ke fakahoko ia ʻaki ho nima, ʻo hangē ko ia he ʻaho ni.
25Сада дакле, Господе Боже Израиљев, држи слузи свом Давиду оцу мом шта си му рекао говорећи: Неће ти нестати човека испред мене који би седео на престолу Израиљевом, само ако синови твоји ушчувају пут свој ходећи преда мном, као што си ти ходио преда мном.
25Ko ia foki, ʻE Sihova ko e ʻOtua ʻo ʻIsileli, fai ki hoʻo tamaioʻeiki ko Tevita ko ʻeku tamai ʻaia naʻa ke talaʻofa ʻaki, ʻo pehē, ʻE ʻikai te ke masiva ʻi ha tangata ʻi hoku ʻao ke nofo ki he nofoʻa fakatuʻi ʻo ʻIsileli; ʻo kapau ʻe tokanga ʻa hoʻo fānau ki honau ʻaluʻanga, ke nau ʻeveʻeva ʻi hoku ʻao ʻo hangē ko hoʻo ʻeveʻeva ʻaʻau ʻi hoku ʻao.
26Сада дакле, Боже Израиљев, нека се потврди реч Твоја коју си рекао слузи свом Давиду, оцу мом.
26Pea ko eni, ʻE ʻOtua ʻo ʻIsileli, ʻoku ou kole kiate koe, tuku ke fakamoʻoni ʻa hoʻo folofola, ʻaia naʻa ke folofolaʻaki ki hoʻo tamaioʻeiki ko Tevita ko ʻeku tamai.
27Али хоће ли доиста Бог становати на земљи? Ето, небо и небеса над небесима не могу Те обухватити, а камоли овај дом што га сазидах?
27Ka ʻe nofo moʻoni ʻae ʻOtua ki he māmani? Vakai, ko e langi mo e loto langi ki ʻolunga ʻaupito, ʻoku ʻikai te ke faʻa hao ai; kae huanoa ʻae fale ni ʻaia kuo u langa?
28Али погледај на молитву слуге свог и на молбу његову, Господе Боже мој, чуј вику и молитву, којим Ти се моли данас слуга Твој;
28Ka neongo ia ke ke ʻafio lelei ki he lotu ʻa hoʻo tamaioʻeiki, pea ki heʻene fakakolekole, ʻE Sihova ko hoku ʻOtua, koeʻuhi ke ke ongoʻi ʻae tangi pea mo e lotu, ʻaia ʻoku lotu ʻaki ʻe hoʻo tamaioʻeiki ʻi ho ʻao he ʻaho ni:
29да буду очи Твоје отворене над домом овим дан и ноћ, над овим местом, за које си рекао: Ту ће бити име моје; да чујеш молитву којом ће се молити слуга Твој на овом месту.
29Koeʻuhi ke ʻafio ʻa ho fofonga ki he fale ni ʻi he pō mo e ʻaho, ʻio, ki he potu ʻaia kuo ke folofola ai ʻo pehē, ʻE ʻi ai ʻa hoku huafa: koeʻuhi ke ke fanongo ki he lotu ʻaia ʻe fai ʻe hoʻo tamaioʻeiki ʻi he potu ni.
30Чуј молбу слуге свог и народа свог Израиља, којом ће се молити на овом месту; чуј с места где станујеш, с неба, чуј, и смилуј се.
30Pea ke fakafanongo ki he fakakolekole ʻa hoʻo tamaioʻeiki, pea mo hoʻo kakai ʻIsileli, ʻoka nau ka lotu ʻi he potu ni: pea ke fanongo, ke ke fakamolemole.
31Кад ко згреши ближњему свом те му се да заклетва да се закуне, и заклетва дође пред Твој олтар у овом дому,
31¶ “Kapau ʻe fai ha kovi ʻe ha tangata ki hono kaungāʻapi, pea ʻoku ne fai ke ne fuakava, pea ʻoku ʻomi ʻae fuakava ki he ʻao ʻo hoʻo feilaulauʻanga ʻi he fale ni:
32Ти чуј с неба, и учини и суди слугама својим, осуђујући кривца и дела његова обраћајући на његову главу, а правог правдајући и плаћајући му по правди његовој.
32Ke ke toki fanongo ʻe koe ʻi he langi, pea ke ngāue, mo fakamaauʻi ʻa hoʻo kau tamaioʻeiki, ʻi he totongi ki he angakovi, ke ʻomi ki hono ʻulu ʻa hono nunuʻa; pea ke fakatonuhiaʻi ʻae māʻoniʻoni, ʻi he ʻatu kiate ia ʻo tatau mo ʻene angatonu.
33Кад разбију непријатељи Твоји народ Твој Израиља зато што Ти згреше, па се обрате к Теби и даду славу имену Твом, и помоле Ти се и замоле Те у овом дому,
33¶ “ʻOka teʻia hifo ʻa hoʻo kakai ʻIsileli ʻi he ʻao ʻo honau ngaahi fili, koeʻuhi ko ʻenau fai ha kovi kiate koe, ka kuo nau toe tafoki mai kiate koe, pea nau tāpafua ʻa ho huafa, mo hū, pea fai fakakolekole kiate koe ʻi he fale ni:
34Ти чуј с неба, и опрости грех народу свом Израиљу, и доведи их опет у земљу коју си дао оцима њиховим.
34Ke ke toki fanongo ʻe koe ʻi he langi, pea fakamolemole ʻae angahala ʻa hoʻo kakai ʻIsileli, pea ke toe ʻomi kinautolu ki he fonua ʻaia naʻa ke foaki ki heʻenau ngaahi tamai.
35Кад се затвори небо, те не буде дажда зато што згреше Теби, па Ти се замоле на овом месту и даду славу имену Твом, и од греха се свог обрате, кад их намучиш,
35¶ “ʻOka tāpuni ʻae langi, pea ʻoku ʻikai ha ʻuha ʻe tō, koeʻuhi ko ʻenau fai angahala kiate koe; pea kapau te nau lotu ʻi he potu ni, pea tāpafua ʻa ho huafa, pea nau liliu mei heʻenau angahala, ʻoka ke ka fakamamahi ʻakinautolu:
36Ти чуј с неба, и опрости грех слугама својим и народу свом Израиљу показавши им пут добри којим ће ходити, и пусти дажд на земљу своју, коју си дао народу свом у наследство.
36Ke ke toki fanongo ʻe koe ʻi he langi, pea fakamolemole ʻae angahala ʻa hoʻo kau tamaioʻeiki, pea mo hoʻo kakai ʻIsileli koeʻuhi ke ke akoʻi ʻakinautolu ʻi he hala lelei ʻaia ʻoku totonu ke nau ʻalu ai, pea ke foaki ʻae ʻuha ki ho fonua ʻaia kuo ke foaki ki hoʻo kakai ko honau tofiʻa.
37Кад буде глад у земљи, кад буде помор, суша, медљика, скакавци, гусенице, или кад га притесни непријатељ његов у земљи његовој властитој, или какво год зло, каква год болест,
37¶ “Kapau ʻe ai ha honge ʻi he fonua, pe ha mahaki fakaʻauha, pea ko e huhunu lahi ʻoe ngoue, pe ko e fakapopo, pe ko e heʻe maumau, pe ko e ʻunufe; kapau ʻe nofo takatakai ʻiate kinautolu ʻa honau ngaahi fili ʻi he fonua ʻo ʻenau ngaahi veʻe kolo; pe ko e hā ʻae fakaʻauha pe ko e mahaki ʻe ʻi ai;
38сваку молбу и сваку молитву, која буде од кога год човека или од свега Твог народа Израиља, ко позна муку срца свог и подигне руке своје у овом дому,
38ʻIlonga ʻae lotu mo e kole ʻe fai ʻe ha tangata ʻe tokotaha, pe ʻe he kakai kotoa pē ʻo ʻIsileli, ʻi heʻene ʻilo taki taha ʻe he tangata ʻae kovi ʻo hono loto ʻoʻona, pea ne mafao mai ʻa hono nima ki he fale ni:
39Ти чуј с неба, из стана свог, и смилуј се и учини и подај свакоме по свим путевима његовим, које знаш у срцу његовом; јер Ти сам знаш срца свих синова човечијих;
39Ke ke toki fanongo ʻe koe ʻi he langi ko ho ʻafioʻanga, pea fakamolemole, pea ke ngāue, mo foaki ki he tangata taki taha ʻo fakatatau ki heʻene anga, ʻaia ʻoku ke ʻafioʻi ʻa hono loto; (he ko koe, ʻio, ko koe pe tokotaha, ʻoku ke ʻilo ʻae loto ʻoe fānau kotoa pē ʻae tangata;)
40да Те се боје докле су год живи на земљи коју си дао оцима нашим.
40Koeʻuhi ke nau manavahē kiate koe ʻi he ʻaho kotoa pē te nau moʻui ai ʻi he fonua ʻaia kuo ke foaki ki heʻemau ngaahi tamai.
41И странац, који није од Твог народа Израиља, него дође из далеке земље имена Твог ради,
41Pea koeʻuhi foki ko e muli, ʻaia ʻoku ʻikai ʻo hoʻo kakai ʻIsileli, ka kuo haʻu mei ha fonua mamaʻo koeʻuhi ko ho huafa ʻoʻou;
42(јер ће се чути за име Твоје велико и за руку Твоју крепку и мишицу Твоју подигнуту) кад дође и помоли се у овом дому,
42(He te nau fanongo ki he ongoongo ʻo ho huafa lahi, pea mo ho nima mālohi, pea mo ho nima kuo mafao atu;) ʻoka haʻu ia ke lotu ʻi he fale ni;
43Ти чуј с неба, из стана свог, и учини све за шта повиче к Теби онај странац, да би познали име Твоје сви народи на земљи и бојали се Тебе као народ Твој Израиљ, и да би знали да је име Твоје призвано над овим домом, који сазидах.
43Ke ke fanongo ʻe koe ʻi he langi ko ho ʻafioʻanga, pea ke fai ʻo fakatatau mo e meʻa kotoa pē ʻoku kole ai ʻe he muli kiate koe: koeʻuhi ke ʻilo ʻe he kakai kotoa pē ʻo māmani ki ho huafa, ke nau manavahē kiate koe, ʻo hangē ko hoʻo kakai ʻIsileli; pea koeʻuhi ke nau ʻilo ʻoku ui ʻaki ʻa ho huafa ʻae fale ni ʻaia kuo u langa.
44Кад народ Твој изиђе на војску на непријатеља свог путем којим Га пошаљеш, и помоле се Господу обративши се ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену Твом,
44¶ “Kapau ʻe ʻalu ʻa hoʻo kakai kituʻa ke tauʻi ʻa honau ngaahi fili, pe ko e hā ʻae potu ko ia te ke fekau atu kinautolu ki ai, pea nau lotu kia Sihova ʻo hanga ki he kolo ʻaia kuo ke fili, pea ki he fale ʻaia kuo u langa ki ho huafa:
45чуј с неба молбу њихову, и подај им правицу.
45Ke ke toki fanongo ʻe koe ʻi he langi ki heʻenau lotu mo ʻenau kole, pea ke tokonia ʻakinautolu ʻi he meʻa totonu.
46Кад Ти згреше, јер нема човека који не греши, и разгневивши се на њих даш их непријатељима њиховим, те их заробе и одведу у земљу непријатељску далеко или близу,
46Kapau te nau angahala kiate koe, (he ʻoku ʻikai ha tangata ʻoku taʻehaangahala,) pea te ke houhau kiate kinautolu, mo ke tukuange ʻakinautolu ki he fili, koeʻuhi ke nau fetuku ʻakinautolu ko e kau pōpula ki he fonua ʻoe fili, pe ko e mamaʻo pe ko e ofi;
47ако се дозову у земљи у коју буду одведени у ропство, и обрате се и стану Ти се молити у земљи оних који их заробише, и кажу: Сагрешисмо и зло учинисмо, скривисмо,
47Pea kapau te nau toe fakatokangaʻi honau loto ʻi he fonua ko ia kuo ʻave pōpula ki ai kinautolu, mo nau fakatomala, mo fakakolekole kiate koe mei he fonua ʻokinautolu naʻe ʻave pōpula kinautolu, ʻonau pehē, Kuo mau angahala, pea kuo mau fai talangataʻa, kuo mau fai ʻae kovi;
48и тако се обрате к Теби свим срцем својим и свом душом својом у земљи непријатеља својих, који их заробе, и помоле Ти се окренувши се к земљи својој, коју си дао оцима њиховим, ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену Твом,
48Pea pehē ʻenau tafoki mai kiate koe ʻaki ʻa honau loto kātoa, pea mo honau laumālie kotoa, ʻi he fonua ʻo honau ngaahi fili, ʻaia naʻe ʻave pōpula kinautolu, pea nau lotu kiate koe ʻo hanga ki honau fonua, ʻaia naʻa ke foaki ki heʻenau ngaahi tamai, ʻae kolo ko ia, kuo ke fili, pea mo e fale ʻaia kuo u langa ki ho huafa:
49тада чуј с неба, из стана свог, молбу њихову и молитву њихову, и подај им правицу,
49Ke ke toki fanongo ʻe koe ʻi he langi ko ho ʻafioʻanga ki heʻenau lotu mo ʻenau kole, pea ke tokonia kinautolu ʻi he meʻa totonu,
50и опрости народу свом шта Ти буду згрешили, и све преступе којима Ти буду преступили, и умилостиви им оне који их заробе да се смилују на њих.
50Pea ke fakamolemole ʻa hoʻo kakai ʻaia kuo angahala kiate koe, mo ʻenau fai kovi kotoa pē ʻaia kuo nau fai kovi ai kiate koe, pea ke fai ʻaloʻofa kiate kinautolu ʻi he ʻao ʻokinautolu naʻe ʻave pōpula kinautolu, koeʻuhi ke nau fai ʻofa kiate kinautolu:
51Јер су Твој народ и Твоје наследство, које си извео из Мисира, исред пећи гвоздене.
51He ko hoʻo kakai kinautolu, pea ko ho tofiʻa, ʻaia naʻa ke ʻomi mei ʻIsipite, mei he lotolotonga ʻoe afi tutuʻanga ukamea:
52Нека буду очи Твоје отворене на молбу слуге Твог и на молбу народа Твог Израиља, и чуј их кад Те год призову.
52Koeʻuhi he ʻafio ʻa ho fofonga ki he kole ʻa hoʻo tamaioʻeiki, pea ki he kole ʻa hoʻo kakai ʻIsileli, ke fanongo kiate kinautolu ʻi he meʻa kotoa pē ʻoku nau tāpafua ai kiate koe.
53Јер си их Ти одвојио себи за наследство од свих народа на земљи, као што си рекао преко Мојсија слуге свог, кад си извео оце наше из Мисира, Господе, Господе!
53He naʻa ke mavahe ʻakinautolu mei he kakai kotoa pē ʻoe māmani, ko ho tofiʻa, ʻo hangē ko hoʻo folofola ʻia Mōsese ko hoʻo tamaioʻeiki, ʻi hoʻo ʻomi ʻemau ngaahi tamai mei ʻIsipite, ʻa koe, ʻE Sihova ko e ʻOtua.”
54А кад Соломун молећи се Господу сврши сву ову молбу и молитву, уста испред олтара Господњег, где беше клекао и руке своје подигао к небу;
54Pea naʻe hoko ʻo pehē, ʻi heʻene fakaʻosi ʻe Solomone ʻa ʻene lotu ʻaki ʻae lotu ni mo e kole ni kia Sihova, naʻa ne tuʻu hake mei he ʻao ʻoe feilaulauʻanga ʻo Sihova, mei heʻene tūʻulutui ʻi hono tui kae mafao ʻa hono nima ki ʻolunga ki he langi.
55и стојећи благослови сав збор Израиљев, гласом великим говорећи:
55Pea naʻa ne tuʻu hake, ʻo ne tāpuakiʻi ʻae fakataha kotoa pē ʻo ʻIsileli ʻaki ʻae leʻo lahi, ʻo ne pehē,
56Благословен да је Господ који је смирио народ свој Израиља, као што је говорио; није изостала ни једна реч од свих добрих речи Његових, које је говорио преко Мојсија, слуге свог.
56“Fakafetaʻi kia Sihova, ʻaia kuo ne foaki ʻae mālōlō ki heʻene kakai ʻIsileli ʻo fakatatau mo ia kotoa pē naʻa ne talaʻofa ki ai: kuo ʻikai ke tō noa ha momoʻi lea ʻe taha ʻo ʻene talaʻofa lelei kotoa pē, ʻaia naʻa ne talaʻofa ʻaki ʻi he nima ʻo ʻene tamaioʻeiki ko Mōsese.
57Да Господ Бог наш буде с нама као што је био с оцима нашим, да нас не остави и не напусти.
57Ke ʻiate kitautolu ʻa Sihova ko hotau ʻOtua, ʻo hangē ko ʻene ʻi heʻetau ngaahi tamai: ke ʻoua naʻa ne mahuʻi ʻiate kitautolu pe liʻaki ʻakitautolu:
58Него нека пригне срце наше к себи да бисмо ходили свим путевима Његовим и држали заповести Његове и уредбе Његове и законе Његове, што је заповедио оцима нашим.
58Koeʻuhi ke ne ueʻi hotau loto kiate ia, ke ʻalu ʻi hono hala kotoa pē, pea ke fai ki heʻene ngaahi fekau, mo ʻene tuʻutuʻuni, mo ʻene ngaahi fakamaau, ʻaia naʻa ne fekau ki heʻetau ngaahi tamai.
59И нека буду ове речи моје, којима се молих Господу, близу Господа Бога нашег дан и ноћ да би давао правицу слузи свом и народу свом Израиљу у свако доба;
59Pea tuku ʻa ʻeku ngaahi lea ko eni, ʻaia kuo u fai ai ʻeku kole ʻi he ʻao ʻo Sihova, ke ofi ia kia Sihova ko hotau ʻOtua ʻi he ʻaho mo e pō, koeʻuhi ke ne tokoni ki he meʻa totonu ʻa ʻene tamaioʻeiki, mo e meʻa totonu ʻa ʻene kakai ʻIsileli ʻi he kuonga kotoa pē, ʻo fakatatau ki he meʻa ʻoku ʻaonga.
60да би познали сви народи на земљи да је Господ сам Бог и да нема другог.
60Koeʻuhi ke ʻilo ʻe he kakai kotoa pē ʻo māmani ʻoku ʻOtua ʻa Sihova, pea ʻoku ʻikai mo ha taha kehe.
61И нека срце ваше буде цело према Господу Богу нашем, да ходите по уредбама Његовим и држите заповести Његове као данас.
61Ko ia tuku ke angatonu ʻa homou loto kia Sihova ko hotau ʻOtua, ke ʻalu ʻi heʻene ngaahi tuʻutuʻuni, pea ke fai ʻene ngaahi fekau, ʻo hangē ko e ʻaho ni.”
62Тада цар и сав Израиљ с њим принесоше жртве пред Господом.
62¶ Pea naʻe ʻatu ʻae feilaulau ʻi he ʻao ʻo Sihova ʻe he tuʻi pea mo ʻIsileli kotoa pē mo ia.
63И Соломун принесе на жртву захвалну, коју принесе Господу, двадесет и две хиљаде волова и сто и двадесет хиљада оваца. Тако посветише дом Господњи цар и сви синови Израиљеви.
63Pea naʻe ʻatu ʻe Solomone ʻae feilaulau ʻoe ngaahi feilaulau fakamelino, ʻaia naʻa ne ʻatu kia Sihova, ko e fanga pulu ʻe ua mano mo e ua afe, mo e fanga sipi ʻe taha kilu mo e ua mano. Pea naʻe pehē ʻae fakatapui ʻae fale ʻo Sihova ʻe he tuʻi pea mo e fānau kotoa pē ʻa ʻIsileli.
64У тај дан посвети цар средину трема који је пред домом Господњим, јер онде принесе жртве паљенице и даре и претилину од жртава захвалних; јер бронзани олтар који беше пред Господом беше мален и не могаше на њ стати жртве паљенице и дари и претилина од жртава захвалних.
64Pea ko e ʻaho pe ko ia naʻe fakatapui ai ʻe he tuʻi ʻae lotoʻā ʻaia naʻe ʻi he ʻao ʻoe fale ʻo Sihova: he naʻa ne ʻatu ʻi ai ʻae ngaahi feilaulau tutu, mo e ngaahi feilaulau meʻakai, pea mo e ngako ʻoe ngaahi feilaulau fakamelino: koeʻuhi naʻe siʻi fau ʻae feilaulauʻanga palasa ʻaia naʻe ʻi he ʻao ʻo Sihova ke ʻatu ai ʻae ngaahi feilaulau tutu, mo e ngaahi feilaulau meʻakai, pea mo e ngako ʻoe ngaahi feilaulau fakamelino.
65И у то време празнова Соломун празник и сав Израиљ с њим, сабор велик од уласка у Емат до потока мисирског, пред Господом Богом нашим, седам дана и опет седам дана, то је четрнаест дана.
65Pea naʻe fai ʻe Solomone ʻi he kuonga ko ia ha kātoanga, ʻaia mo ʻIsileli kātoa, ko e fakataha lahi ʻaupito, mei he hūʻanga ʻo Hemati ʻo aʻu ki he vaitafe ʻo ʻIsipite, ʻi he ʻao ʻo Sihova ko hotau ʻOtua, ʻi he ʻaho ʻe fitu mo e toe ʻaho ʻe fitu, ko e ʻaho ʻe hongofulu ma fā.
66А у осми дан отпусти народ; и благословише цара и отидоше к шаторима својим радујући се и веселећи се у срцу за све добро што учини Господ Давиду, слузи свом и Израиљу, народу свом.
66ʻI hono valu ʻoe ʻaho naʻa ne fekau ʻae kakai ke ʻalu: pea naʻa nau fakafetaʻi ki he tuʻi, pea naʻa nau ʻalu ki honau ngaahi fale ʻi he nekeneka mo e loto fiefia koeʻuhi ko e ngāue lelei kotoa pē ʻaia naʻe fai ʻe Sihova maʻa Tevita ko ʻene tamaioʻeiki, pea koeʻuhi ko ʻIsileli ko ʻene kakai.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.