1. Цареви 18
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Baibala Hemolele (Hawaiian Bible, 1868 revision)
1После много времена, треће године, дође реч Господња Илији говорећи: Иди, покажи се Ахаву, и пустићу дажд на земљу.
1EIA kekahi, a i na la he nui, hiki mai la ka olelo a ke Akua ia Elia i ke kolu o ka makahiki, i ka i ana mai, E hele, a e hoike ia oe iho ia Ahaba; a e hoohaule au i ka ua maluna o ka ill o ka honua.
2И отиде Илија да се покаже Ахаву, и беше велика глад у Самарији.
2Hele ae la hoi o Elia e hoike ia ia iho ia Ahaba: a he wi nui ma Samaria.
3И Ахав дозва Авдију, који беше управитељ двора његовог; а Авдија се бојаше Господа веома.
3Kahea ae la o Ahaba ia Obadia, ka luna o kona hale. (He weliweli nui ko Obadia ia Iehova:
4Јер кад Језавеља убијаше пророке Господње, узе Авдија сто пророка, и сакри их, по педесет у једну пећину, и храни их хлебом и водом.
4A o keia hoi, i ka pepehi ana o Iezebela i na kaula o Iehova, lawe ae la o Obadia i na kaula hookahi haneri, a huna papakanalima ae ia lakou iloko o ke ana, a hanai ae la ia lakou me ka berena a me ka wai.)
5И рече Ахав Авдији: Пођи по земљи на изворе и на потоке, еда бисмо нашли траве да сачувамо у животу коње и мазге, да нам не изгине стока.
5I mai la hoi o Ahaba ia Obadia, E hele oe ma ka aina i na kumu wai a pau, a me na kahawai a pau; e loaa paha uanei ia kaua ka mauu e malama ai i na lio me na hoki i ola, o hoonele ia kaua iho i na holoholona a pau.
6И поделише међу се земљу куда ће ићи; Ахав отиде једним путем сам, а Авдија отиде другим путем сам.
6Mahele ae la hoi laua i ka aina e pau ia i ka heleia. Hele ae la o Ahaba ma kekahi aoao, oia iho no; a hele ae la hoi o Obadia ma kekahi aoao, oia iho no.
7А кад Авдија беше на путу, гле, срете га Илија; и он га позна, и паде ничице, и рече: Јеси ли ти, господару мој Илија?
7Oiai o Obadia ma ke alanui, aia hoi, halawai mai la me ia o Elia: a ike hoi oia ia ia, moe iho la oia ilalo ke alo, i aku la, O oe no anei keia haku o'u, o Elia?
8А он му рече: Ја сам; иди, кажи господару свом: Ево Илије.
8I mai la oia ia ia, Owau no: e hele oe e hai aku i ko'u haku, Aia hoi o Elia.
9А он рече: Шта сам згрешио, да слугу свог предаш у руке Ахаву да ме погуби?
9I aku la hoi kela, O ke aha la ko'u hewa e haawi ai oe i kau kauwa i ka lima o Ahaba e pepehi mai ia'u?
10Тако да је жив Господ Бог твој, нема народа ни царства куда није слао господар мој да те траже; и рекоше: Нема га. А он закле царства и народе да те не могу да нађу.
10Ma ke ola ana o Iehova kou Akua, aohe lahuikanaka, aohe aupuni, kahi i hoouna ole aku ai kuu haku e imi ia oe ilaila: a i ka lakou olelo ana, Aole ia, lawe oia i ka hoohiki ana i ke Akua, o ia aupuni a me ia lahuikanaka, i ka loaa ole ana ou ia lakou.
11А ти сада кажеш: Иди, кажи господару свом: Ево Илије.
11Ano hoi, ke olelo nei oe, E hele e hai aku i ko'u haku, Aia hoi o Elia!
12А кад ја отидем од тебе, дух ће те Господњи однети, а ја нећу знати куда; па да отидем и прокажем Ахаву, а он да те не нађе, убиће ме; а слуга се твој боји Господа од младости своје.
12Eia hoi auanei keia, a hala au mai ou aku nei, e lawe aku ka Uhane o Iehova ia oe ma kahi e ike ole ai au; a hele au e hai aku ia Ahaba, aole hoi e loaa oe ia ia, e pepehi mai auanei oia ia'u; aka, ke weliweli nei au kau kauwa ia Iehova mai ko'u wa kamalii mai.
13Није ли казано господару мом шта сам учинио кад Језавеља убијаше пророке Господње? Како сакрих стотину пророка Господњих, по педесет у једну пећину, и храних их хлебом и водом.
13Aole anei i haiia i ko'u haku ka mea a'u i hana aku ai i ka wa i pepehi ai o Iezebela i na kaula o Iehova, o ko'u huna ana'e i hookahi haneri kanaka o ko Iehova poe kaula, papakanalima ma ke ana, a hanai aku ia lakou me ka berena a me ka wai?
14А ти сада кажеш: Иди, кажи господару свом: Ево Илије. Убиће ме.
14Ano hoi, ke olelo mai nei oe, E hele e hai aku i ko'u haku, Aia hoi o Elia! a e pepehi mai no oia ia'u.
15А Илија рече: Тако да је жив Господ над војскама, пред којим стојим, данас ћу му се показати.
15I mai la hoi o Elia, Ma ke ola ana o Iehova o na kaua, imua ona e ku nei au, e hoike io aku no au ia'u iho ia ia i keia la.
16Тада отиде Авдија пред Ахава, и каза му; и Ахав отиде пред Илију.
16Hele aku la hoi o Obadia e halawai me Ahaba, a hai aku la hoi ia ia; a hele mai la o Ahaba e halawai me Elia.
17А кад виде Ахав Илију, рече му Ахав: Јеси ли ти онај што несрећу доносиш на Израиља?
17Eia kekahi, i ka wa i ike ai o Ahaba ia Elia, i mai la o Ahaba ia ia, O oe no anei ka mea i hoopilikia i ka Iseraela?
18А он рече: Не доносим ја несрећу на Израиља, него ти и дом оца твог оставивши заповести Господње и приставши за Валима.
18I aku la hoi oia, Aole na'u i hoopilikia i ka Iseraela, aka, nau, a na ka ohana a kou makuakane, i ko oukou haalele ana i na kauoha a Iehova, a ua hahai hoi oe mamuli o na Baala.
19Него сада пошаљи и сабери к мени свега Израиља на гору кармилску, и четири стотине и педесет пророка Валових и четири стотине пророка из луга, који једу за столом Језавељиним.
19Ano hoi e kii aku oe e hoakoakoa mai i ka Iseraela a pau io'u nei, ma ka mauna Karemela, a me na kaula o Baala eha haneri me kanalima, a me na kaula o na wahi e hoomana'i eha haneri, ka poe e ai ana ma ka papaaina a Iezebela.
20И посла Ахав к свим синовима Израиљевим, и сабра оне пророке на гору кармилску.
20Pela hoi, kii aku la o Ahaba i na mamo a pau a Iseraela, a hoakoakoa mai la i na kaula ma ka mauna Karemela,
21Тада приступи Илија ка свему народу и рече: Докле ћете храмати на обе стране? Ако је Господ Бог, идите за Њим; ако ли је Вал, идите за њим. Али народ не одговори му ни речи.
21Hele mai la hoi o Elia i ka poe kanaka a pau, i mai la hoi, Pehea la ka loihi o ko oukou kapekepeke ana iwaena o na manao elua! Ina o Iehova ke Akua, e hahai oukou mamuli ona; aka, ina o Baala, e hahai mamuli ona, Aole olelo aku na kanaka i kekahi olelo ia ia.
22А Илија рече народу: Ја сам сам остао пророк Господњи; а пророка Валових има четири стотине и педесет.
22Alaila olelo mai la o Elia i ka poe kanaka, Owau nei, owau wale no ka i koe mai he kaula no Iehova; aka o na kaula o Baala, eha haneri kanaka lakou me kanalima.
23Дајте нам два јунца, и нека они изаберу себи једног, и нека га исеку на комаде и метну на дрва, али огањ да не подмећу; а ја ћу приготовити другог јунца, и метнућу га на дрва, али огањ нећу подметати.
23He pono no hoi e haawi mai lakou i na bipi elua, ia makou; a e koho ae lakou i kekahi bipi no lakou iho, a e okioki i mau apana, a e kau aku hoi maluna o ka wahie, aole hoi e hahao ae i ke ahi: a e hoomakaukau aku au i kekahi bipi, a e kau ae maluna o ka wahie, aole hoi e hahao ae i ke ahi:
24Тада призовите име својих богова, а ја ћу призвати име Господње, па који се Бог одазове огњем онај нека је Бог. И сав народ одговори и рече: Добро рече.
24A e kahea oukou ma ka inoa o ko oukou mau akua, a e kahea wau i ka inoa o Iehova; a o ke Akua nana e haawi mai i ke ahi, oia ke Akua. Olelo aku la ka poe kanaka a pau, i aku la, He pono ka olelo.
25Потом рече Илија пророцима Валовим: Изаберите себи једног јунца и приготовите га прво, јер је вас више; и призовите име богова својих, али огња не подмећите.
25Olelo mai la hoi o Elia i na kaula o Baala, E koho oukou i kekahi bipi no oukou iho, a e hoomakaukau mua ae ia. no ka mea, he lehulehu oukou; a e kahea aku i ka inoa o ko oukou mau akua, aole hoi e hahao ae i ke ahi.
26И узеше јунца, ког им даде, и приготовише, и стадоше призивати име Валово од јутра до подне говорећи: Вале, услиши нас! Али никаквог гласа ни кога да одговори. И скакаху око олтара, који начинише.
26Lawe ae la lakou i ka bipi i haawiia ia lakou, a hoomakaukau ae la hoi ia, a kahea aku la i ka inoa o Baala, mai kakahiaka a awakea, i ka i ana'ku, E Baala, e hoolohe mai ia makou. Aka, aohe leo; aole hoi mea i hoolohe mai. Lelele ae la lakou ma ke kuahu i hanaia'e.
27А кад би у подне, стаде им се ругати Илија говорећи: Вичите већма; јер је он бог! Ваља да се нешто замислио, или је у послу, или на путу, или може бити спава, да се пробуди.
27Eia kekahi, a awakea ae la, hoomaewaewa ae la o Elia ia lakou, i ae la, E kahea me ka leo nui, no ka mea, he akua ia; e kukakuka ana paha ia, e hahai ana paha ia, e hele loihi ana paha, a e hiamoe ana paha ia, e pono hoi ke hoalaia'e.
28А они стадоше викати гласно, и парати се ножима и шилима по свом обичају, докле их крв не обли.
28Kahea aku la lakou me ka leo nui, a kokoe iho la lakou ia lakou iho mamuli o ko lakou ano, me na pahi, a me na ihe, a hu mai ke koko maluna iho o lakou.
29А кад дође подне, стадоше пророковати докле дође време да се принесе дар, али никаквог гласа ни кога да одговори, ни кога да чује.
29Eia hoi kekahi, i ka aui ana'e o ka la, a pule ae lakou a hiki i ka wa e kaumaha ai i ka mohai ahiahi, aohe leo, aole hoi mea hoolohe, aole hoi mea manao mai:
30Тада рече Илија свему народу: Приступите к мени. И приступи к њему сав народ. Тада он оправи олтар Господњи који беше разваљен.
30Alaila, i mai la o Elia i ka poe kanaka a pau, E hookokoke mai io'u nei; Hookokoke ae la ka poe kanaka a pau io na la. Kukulu hou ae la oia i ke kuahu o Iehova i hiolo ilalo.
31И узе Илија дванаест камена према броју племена синова Јакова, коме дође реч Господња говорећи: Израиљ ће ти бити име.
31Lawe ae la hoi o Elia i na po haku he umikumamalua, mamuli o ka helu ana o na ohana a na keiki a Iakoba, a ka mea i hiki mai ka olelo a Iehova ia ia, o i ana, E kapaia auanei kou inoa o Iseraela;
32И начини од тог камења олтар у име Господње, и око олтара ископа опкоп широк да би се могле посејати две мере жита.
32A kukulu ae la oia ia mau pohaku i kuahu no ka inoa o Iehova, a hana iho la hoi i auwaha a puni ke kuahu, o kona nui e hiki ai ke komo na ana hua elua.
33И намести дрва, и јунца исеченог на комаде метну на дрва.
33Hooponopono ae la hoi oia i ka wahie, a okioki ae la i ka bipi i mau apana, a kau ae la maluna o ka wahie; i mai la hoi oia, E hoopiha i na barela eha me ka wai, a e ninini iho maluna iho o ka mohaikuni, a maluna iho hoi o ka wahie.
34И рече: Напуните четири ведра воде, и излијте на жртву и на дрва. Па опет рече: Учините још једном. И учинише још једном. Па опет рече: Учините и трећом. И учинише трећом,
34Olelo mai la hoi oia, I elua o ka oukou hana ana. Elua'e la no hoi ka lakou hana ana. I mai la hoi oia, I ekolu hoi o ka oukou hana ana, Ekolu ae la no hoi ka lakou hana ana.
35те вода потече око олтара, и напуни се опкоп воде.
35Kahe ae la hoi ka wai a puni ke kuahu; a hoopiha iho la no hoi oia i ka auwaha i ka wai.
36А кад би време да се принесе жртва, приступи Илија пророк и рече: Господе Боже Аврамов, Исаков и Израиљев, нека данас познаду да си Ти Бог у Израиљу и ја да сам Твој слуга, и да сам по Твојој речи учинио све ово.
36Eia hoi kekahi, i ka wa i kaumaha ai i ka mohai ahiahi, hookokoke ae la o Elia ke kaula, i aku la hoi, E Iehova ke Akua o Aberahama, a me Isaaka, a me Iseraela, i keia la e hoikeia'i o oe no ke Akua iloko o ka Iseraela, a owau nei kau kauwa, a no kau olelo i hana aku ai au i keia mau mea a pau.
37Услиши ме, Господе, услиши ме, да би познао овај народ да си Ти Господе Бог, кад опет обратиш срца њихова.
37E hoolohe mai ia'u, e Iehova, e hoolohe mai ia'u, i ike keia lahuikanaka o oe no Iehova ke Akua; a ua hoohuli hou mai hoi oe i ko lakou naau.
38Тада паде огањ Господњи и спали жртву паљеницу и дрва и камен и прах, и воду у опкопу попи.
38Alaila haule mai la ke ahi o Iehova, a hoopau iho la i ka mohaikuni, a me ka wahie, a me na pohaku, a me ka lepo, a miki ae la hoi i ka wai iloko o ka auwaha.
39А народ кад то виде сав попада ничице, и рекоше: Господ је Бог, Господ је Бог.
39A ike ka poe kanaka a pau, moe iho la lakou ilalo ke alo, i aku la hoi lakou, O Iehova, oia ke Akua; o Iehova, oia ke Akua.
40Тада им рече Илија: Похватајте те пророке Валове да ни један не утече. И похваташе их, и Илија их одведе на поток Кисон, и покла их онде.
40I mai la hoi o Elia ia lakou, E hopu i na kaula o Baala, i ole e pakele kekahi. Hopu ae la hoi lakou ia lakou; a alakai ae la o Elia ia lakou i ke kahawai Kisona, a pepehi iho la hoi oia ia lakou malaila.
41И рече Илија Ахаву: Иди, једи и пиј, јер долази велики дажд.
41I mai la hoi o Elia ia Ahaba, E pii oe, e ai, a e inu; no ka mea, eia ke kamumu ana o ka ua nui.
42И отиде Ахав да једе и пије; а Илија се попе на врх Кармила, и саже се к земљи и метну лице своје међу колена своја.
42Pela i pii ai o Ahaba e ai a e inu hoi. Pii ae la hoi o Elia i ke poo o Karemela, moe iho la oia malalo ma ka honua, a hookomo iho la i kona maka iwaena o kona mau kuli.
43А момку свом рече: Иди, погледај пут мора. А он отишавши погледа, па рече: Нема ништа. И рече му: Иди опет седам пута.
43Alaila olelo mai la oia i kana kauwa, E pii ae oe ano, e nana i kai. Pii ae la hoi oia, a nana aku la, a i aku la, Aole. Olelo mai la hoi oia, E hele hou i ehiku hele ana.
44А кад би седми пут, рече: Ено, мали облак као длан човечији диже се од мора. Тада рече: Иди, реци Ахаву: Прежи и иди, да те не ухвати дажд.
44Eia kekahi i ka hiku o kona hele ana, i aku la oia, Aia hoi, ke hoea mai la he wahi ao uuku me he lima la o ke kanaka, mailoko mai o ke kai. A olelo mai la oia, E hele oe e olelo aku ia Ahaba, E hoomakaukau ae oe, a e iho ae, o paa mai oe i ka ua.
45У том се замрачи небо од облака и ветра, и удари велики дажд. А Ахав седавши на кола отиде у Језраел.
45Eia kekahi, ia manawa no, poele mai la ka lani i na ao a me ka makani, a nui mai la ka ua. Holo kaa ae la o Ahaba a hiki i Iezereela.
46А рука Господња дође над Илију, и он опасавши се отрча пред Ахавом докле дође у Језраел.
46Kau mai la hoi ka lima o Iehova maluna o Elia; kaei iho la oia i kona puhaka iho, a holo ae la imua o Ahaba a i ke komo ana i Iezereela.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.