Jeremiah 36
Baibal Olcim (Matupi Chin)Translation
Baibal Olcim (Matupi Chin)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Judah manghai Josiah capa Jehoiakim te a kum li dongah a om vaengah he ol he BOEIPA taeng lamloh Jeremiah taengla ha pawk.
1А четврте године Јоакима, сина Јосијиног цара Јудиног, дође ова реч Јеремији од Господа говорећи:
2“Cabu cayol te namah ham lo lamtah Josiah tue vaengkah nang taengah ka thui khohnin lamloh tahae khohnin duela nang taengah Israel kawng, Judah kawng neh namtom boeih kah a kawng ka thui ol boeih te daek thil.
2Узми књигу и напиши у њу све речи које сам ти рекао за Израиља и Јуду и за све народе, од када ти почех говорити, од времена Јосијиног, до данас;
3Amih soah saii ham ka moeh yoethae cungkuem te Judah imkhui loh a yaak uh khaming. Te daengah ni hlang he a longpuei thae lamloh mael uh vetih amih kathaesainah neh a tholhnah te khodawk ka ngai eh?,” a ti.
3еда би чуо дом Јудин све зло које им мислим учинити и вратио се свак са свог злог пута, да бих им опростио безакоње и грех њихов.
4Te dongah Jeremiah loh Neriah capa Barukh te a khue tih Jeremiah ka dongkah BOEIPA ol boeih neh cabu cayol dongah anih taengah a thui pah te Barukh loh a daek.
4Тада Јеремија дозва Варуха, сина Ниријиног, и написа Варух у књигу из уста Јеремијиних све речи Господње које му говори.
5Te vaengah Jeremiah loh Barukh te a uen tih, “Kai he n'khaih coeng tih BOEIPA im la ka mop ham ka coeng moenih.
5Потом заповеди Јеремија Варуху говорећи: Мени није слободно, те не могу отићи у дом Господњи.
6Te dongah namah kun lamtah ka ka lamkah BOEIPA ol na daek te cayol dong lamloh yaehnah hnin ah BOEIPA im kah pilnam hna ah hoe pah. A khopuei lamkah aka pawk Judah pum kah a hna ah khaw hoe pah.
6Него иди ти, и прочитај из књиге коју си написао из мојих уста, речи Господње, народу у дому Господњем у дан посни, и свим Јудејцима који дођу из градова својих прочитај;
7Amih kah lungmacil loh BOEIPA mikhmuh ah a hal tih hlang he a longpuei thae lamloh mael uh khaming. BOEIPA loh he pilnam he thintoek neh kosi a phoei thil khungdaeng coeng,” a ti nah.
7не би ли, молећи се, припали ка Господу и вратили се сваки са свог пута злог, јер је велик гнев и јарост што је Господ изрекао за тај народ.
8Tonghma Jeremiah loh a uen bangla Neriah capa Barukh loh boeih a saii. Cabu lamkah BOEIPA ol te BOEIPA im ah a hoe.
8И учини Варух, син Ниријин, све како му заповеди пророк Јеремија, и прочита из књиге речи Господње у дому Господњем.
9Judah manghai Josiah capa Jehoiakim te a kum nga a hla ko dongah a om vaengah Jerusalem kah pilnam boeih neh Judah khopuei lamloh Jerusalem la aka pawk pilnam boeih te BOEIPA mikhmuh ah yaehnah khueh ham a hoe uh.
9А пете године Јоакима сина Јосијиног цара Јудиног месеца деветог, огласише пост пред Господом свему народу јерусалимском и свему народу који дође из градова Јудиних у Јерусалим.
10Te vaengah BOEIPA im thai vongka kah thohka soah vangca kah cadaek Shaphan capa Gemariah imkhan om. Te lamloh cabu dongkah Jeremiah ol te Barukh loh BOEIPA im kah pilnam tom kah a hna ah a hoe pah.
10И прочита Варух из књиге речи Јеремијине у дому Господњем, у клети Гемарије, сина Сафановог писара, у горњем трему код нових врата дома Господњег пред свим народом.
11Te vaengah cabu dongkah BOEIPA ol boeih te Shaphan koca Gemariah capa Mikhaiah loh a yaak.
11А кад чу Михеј, син Гемарије, сина Сафановог, све речи Господње из књиге,
12Te dongah manghai im kah cadaek imkhan la suntla thuk. Te vaengah mangpa boeih, cadaek Elishama, Shemaiah capa Delaiah, Akbor capa Elnathan, Shaphan capa Gemariah, Hananiah capa Zedekiah neh mangpa boeih khaw tarha ana ngol uh.
12он сиђе у дом царев у клет писареву, и гле, онде сеђаху сви кнезови, Елисама писар, и Делаја син Семајин, и Елнатан син Ахворов, и Гемарија син Сафанов, и Седекија син Ананијин, и сви кнезови.
13Barukh loh pilnam hna ah cabu a tae vaengah a yaak ol boeih te Mikhaiah loh amih taengah a puen pah.
13И каза им Михеј све речи што чу кад Варух читаше књигу народу.
14Te vaengah mangpa boeih loh Nethaniah capa Jehudi, Shelemiah capa, Kushi capa te Barukh taengah a tueih uh tih, “Pilnam hna ah na tae cayol te na kut dongah hang khuen lamtah ha lo,” a ti nah. Te dongah Neriah capa Barukh loh cayol te a kut dongah a pom tih amih taengla cet.
14Тада сви кнезови послаше к Варуху Јудија, сина Натаније сина Селемије, сина Хусијевог, и поручише му: Књигу коју си читао народу узми у руку и дођи овамо. И узе књигу у руку Варух, син Ниријин, и дође к њима.
15Te vaengah anih te, “Ngol lamtah kaimih hna ah tae laeh,” a ti na uh. Te dongah Barukh loh amih hna ah a tae pah.
15И они му рекоше: Седи и читај да чујемо. И Варух им је прочита.
16Ol te boeih a yaak uh vaengah hlang he a hui taengah khaw birhih uh tih Barukh te, “He ol boeih he manghai taengla ka puen rhoe ka puen uh ham om,” a ti na uh.
16А кад чуше све оне речи, сви се уплашише и рекоше Варуху: Казаћемо цару све те речи.
17Barukh te khaw a dawt uh tih, “Kaimih taengah thui laeh, a ka lamkah ol cungkuem he metlam na daek,” a ti na uh.
17И запиташе Варуха говорећи: Кажи нам како си написао све те речи из уста његових.
18Barukh loh amih te, “He ol cungkuem he a ka lamloh kai taengah a thui vaengah cabu dongah catui neh ka daek,” a ti nah.
18А Варух им рече: Из уста својих казива ми све те речи, а ја писах у књигу мастилом.
19Mangpa rhoek loh Barukh te, “Namah khaw Jeremiah khaw cet rhoi lamtah thuh uh rhoi laeh. Mela na om rhoi khaw hlang loh ming boel saeh,” a ti na uh.
19Тада рекоше кнезови Варуху: Иди, сакриј се и ти и Јеремија, да нико на зна где сте.
20Te phoeiah vongup kah manghai taengla cet uh tih cayol te cadaek Elishama kah imkhan ah a khueh uh. Olka boeih te manghai kah a hna dongla a puen pa uh.
20Потом отидоше к цару у трем оставивши књигу у клети Елисаме писара, и казаше цару све те речи.
21Te vaengah cayol aka lo hamla manghai loh Jehudi te a tueih. Cadaek Elishama imkhan lamloh hang khuen phoeiah tah Jehudi loh manghai kah a hna neh manghai taengah aka pai mangpa boeih kah a hna ah a tae pah.
21А цар посла Јудија да донесе књигу; и донесе је из клети Елисаме писара, и стаде читати Јудије пред царем и пред свим кнезовима који стајаху око цара.
22Manghai te a hla ko dongah tah sikca im ah kho a sak tih a hmai kah tapca te hmai a toih.
22А цар сеђаше у зимној кући деветог месеца, и пред њим беше живо угљевље.
23Jehudi loh thohkhaih pathum pali a tae vaengah cadae paihat neh a hlueng tih tapca kah hmai khuila a voeih. Te dongah cayol khaw tapca dongkah hmai khuiah a pum la tlum van.
23И кад Јудије прочита три четири листа, исече је цар ножем писарским, и баци у огањ на жеравицу, те изгоре сва књига огњем на жеравици.
24Tedae manghai neh te ol cungkuem aka ya a sal boeih khaw birhih uh pawt tih a himbai khaw phen uh pawh.
24Али се не уплашише, нити раздреше хаљине своје цар нити који од слуга његових чувши све оне речи.
25Elnathan, Delaiah neh Gemariah long pataeng cayol te hoeh pawt ham manghai taengah a hloep uh dae amih ol te hnatun pawh.
25И премда Елнатан и Делаја и Гемарија мољаху цара да не пали књигу, он их не послуша.
26Manghai loh manghai capa Jerahmeel neh Azriel capa Seraiah, Abdeel capa Shelemiah te a uen tih cadaek Barukh neh tonghma Jeremiah te a tuuk sak. Tedae BOEIPA loh amih rhoi te a thuh.
26Него заповеди цар Јерамеилу, сину царевом и Сераји сину Азриловом и Селемији сину Авдиловом, да ухвате Варуха писара и Јеремију пророка; али их сакри Господ.
27Jeremiah ka dongkah ol lamloh Barukh kah a daek cayol te manghai loh a hoeh phoeiah khaw BOEIPA ol he Jeremiah taengla koep ha pawk.
27И дође реч Господња Јеремији, пошто цар сажеже књигу и речи које написа Варух из уста Јеремијиних, говорећи:
28Mael lamtah namah ham cayol a tloe lo laeh. Lamhma kah ol boeih te te dongah daek laeh. Judah manghai Jehoiakim loh a hoeh cayol lamhma dongkah ol te boeih om sak.
28Узми опет другу књигу, и напиши у њу све пређашње речи које беху у првој књизи, коју сажеже Јоаким цар Јудин.
29Te phoeiah Judah manghai Jehoiakim te thui pah. BOEIPA loh he ni a thui. 'Babylon manghai te ha pawk rhoe ha pawk vetih he khohmuen he a phae ni, a khuikah hlang neh rhamsa he a kangkuen sak ni,’ a ti te a khuiah na daek thuek na ti dongah cayol te na hoeh.
29А за Јоакима цара Јудиног реци: Овако вели Господ: Ти си сажегао ону књигу говорећи: Зашто си написао у њој и рекао: Доћи ће цар вавилонски и затрти ову земљу и истребити из ње и људе и стоку?
30BOEIPA loh Judah manghai Jehoiakim kawng te a thui tangloeng ngawn coeng. David kah ngolkhoel dongah aka ngol te a taengah om mahpawh. A rhok te khothaih kholing neh khoyin vuelkoi dongah ni a voeih vetih a om eh.
30Зато, овако вели Господ за Јоакима цара Јудиног: Неће имати никога ко би седео на престолу Давидовом, и мртво ће тело његово бити бачено на припеку обдан и на мраз обноћ.
31Amah neh a tiingan rhoek, a sal rhoek te khaw ka cawh ni. Amih kathaesainah te khaw amih so neh Jerusalem khosa rhoek soah, Judah hlang soah ka thoeng sak ni. Yoethae cungkuem he amih ka phoei thil dae a hnatun uh moenih,” a ti nah.
31Јер ћу походити њега и семе његово и слуге његове за безакоње њихово, и пустићу на њих и на становнике јерусалимске и на Јудејце све зло, за које им говорих али не послушаше.
32Te dongah Jeremiah loh cayol a tloe te a loh tih cadaek Neriah capa Barukh te a paek. Te phoeiah Judah manghai Jehoiakim loh hmai neh a hoeh cabu dongkah aka om Jeremiah ka lamkah ol boeih te a khuiah a daek. Ol te amah te khaw amah phek la muep koep a tom.
32И узе Јеремија другу књигу, и даде је Варуху сину Ниријином писару, а он написа у њу из уста Јеремијиних све речи што беху у оној књизи, коју сажеже Јоаким, цар Јудин огњем; и још би додано к оним много онаквих речи.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.