Kinohi 47
Baibala Hemolele (Hawaiian Bible, 1868 revision)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1HELE ae la o Iosepa, hai aku la ia Parao, i aku la, Ua hiki mai nei ko'u makuakane a me ko'u poe hanauna, a me ka lakou hipa, a me ka lakou holoholona, a me ka lakou mea a pau, mai ka aina mai o Kanaana, aia hoi lakou ma ka aina, i Gosena.
1И отишавши Јосиф јави Фараону и рече: Отац мој и браћа моја с овцама својим и с говедима својим и са свим што имају дођоше из земље хананске, и ево их у земљи гесемској.
2Lawe ae la ia i elima o kona poe hanauna, hoonoho iho la ia lakou imua o Parao.
2И узевши неколицину браће своје, пет људи, изведе их пред Фараона.
3Olelo mai la o Parao i na hoahanau o Iosepa, Heaha ka oukou oihana? I mai la lakou ia Parao, He poe kahuhipa kau poe kauwa nei, o makou a me ko makou poe makua.
3А Фараон рече браћи његовој: Какву радњу радите? А они рекоше Фараону: Пастири су слуге твоје, и ми и наши стари.
4I hou mai la lakou ia Parao, Ua hele mai nei makou e noho ma keia aina, no ka mea, aole ai na ka poe holoholona a kau poe kauwa, no ka nui o ka wi ma ka aina o Kanaana. No ia mea, ke noi aku nei makou ia oe, e noho makou ma ka aina i Gosena.
4Још рекоше Фараону: Дођосмо да живимо као дошљаци у овој земљи, јер нема паше за стоку твојих слуга, јер је велика глад у земљи хананској; а сада допусти да живе у земљи гесемској слуге твоје.
5A olelo mai la o Parao ia Iosepa, i mai la, Ua hiki mai iou la kou makuakane a me na hoahanau ou.
5А Фараон рече Јосифу: Отац твој и браћа твоја дођоше к теби;
6O ka aina o Aigupita, eia no ia imua ou: i ka aina maikai nui, e hoonoho ai oe i kou makuakane a me na hoahanau ou: e noho iho lakou i ka aina o Gosena. A ina i ike oe i na kanaka akamai o lakou, e hoonoho oe ia lakou i mau kahu no ka'u poe holoholona,
6у твојој је власти земља мисирска; на најбољем месту у овој земљи насели оца свог и браћу своју, нека живе у земљи гесемској; и ако које знаш између њих да су вредни људи, постави их над мојом стоком.
7Alakai mai la o Iosepa ia Iakoba i kona makuakane, a hoonoho mai la ia ia imua o Parao. Hoomaikai aku la o Iakoba ia Parao.
7После доведе Јосиф и Јакова оца свог и изведе га пред Фараона, и благослови Јаков Фараона.
8Ninau mai la o Parao ia Iakoba, Ehia la na makahiki o kou ola ana?
8А Фараон рече Јакову: Колико ти има година?
9I aku la o Iakoba ia Parao, O na la o ko'u mau makahiki i noho malihini ai, hookahi ia haneri makahiki a me kanakolu. He hapa a he ino hoi na la o ko'u mau makahiki e ola nei; aole nae i loaa ia'u na la a me na makahiki o ko'u poe kupuna i ko lakou noho malihini ana.
9Одговори Јаков Фараону: Мени има сто и тридесет година, како сам дошљак. Мало је дана живота мог и зли су били, нити стижу век отаца мојих, колико су они живели.
10Hoomaikai aku la o Iakoba ia Parao, a hele aku la mai ke alo aku o Parao.
10И благословив Јаков Фараона отиде од Фараона.
11Hoonoho iho la o Iosepa i kona makuakane a me kona poe hoahanau, a haawi aku la oia ia lakou i wahi e noho ai ma ka aina o Aigupita, i kahi aina maikai, i ka aina o Ramese, e like me ke kanoha ana mai a Parao.
11А Јосиф насели оца свог и браћу своју, и даде им добро у земљи мисирској на најбољем месту те земље, у земљи рамеској, као што заповеди Фараон.
12Malama aku la o Iosepa i kona makuakane, a me kona poe hoahanau, a me ka ohana a kona makuakane a pau i ka ai, e like me na waha o ka ohana.
12И храњаше Јосиф хлебом оца свог и браћу своју и сав дом оца свог до најмањег.
13Aole ai ma ka aina a pau, no ka mea, ua hanahana loa ka wi. Oki loa iho la ka aina o Aigupita a me ka aina o Kanaana i ka wi.
13Али неста хлеба у свој земљи, јер глад беше врло велика, и узмучи се земља мисирска и земља хананска од глади.
14Hooiliili iho la o Iosepa i ke kala a pau loa ma ka aina o Aigupita, a ma ka aina o Kanaana, no ka ai a lakou i kuai ai; a lawe mai la o Iosepa i ke kala iloko o ka hale o Parao.
14И покупи Јосиф све новце што се налажаху по земљи мисирској и по земљи хананској за жито, које куповаху, и слагаше новце у кућу Фараонову.
15Pau iho la ko kala ma ka aina o Aigupita, a ma ka aina o Kanaana, a hele mai la ko Aigupita a pau io Iosepa la, i mai la, Ho mai i ai na makou, no ke aha la makou e make ai imua o kou alo i ka pau ana o ke kala?
15А кад неста новца у земљи мисирској и у земљи хананској, стадоше сви Мисирци долазити к Јосифу говорећи: Дај нам хлеба; зашто да мремо код тебе, што новаца нема?
16I mai la Iosepa ia lakou, Ina i pau ke kala, ho mai i ka oukou holoholona, a e haawi aku au i ai na oukou no ka oukou holoholona.
16А Јосиф им говораше: Дајте стоку своју, па ћу вам дати хлеба за стоку, кад је нестало новца.
17Lawe mai la lakou i ka lakou holoholona ia Iosepa, a haawi aku la o Iosepa i ai na iakou, no na lio, a no na hipa, a no na bipi, a no na hoki, a malama aku la oia ia lakou i ka ai ia makahiki, no ka lakou holoholona.
17И довођаху стоку своју к Јосифу, и Јосиф им даваше хлеба за коње и за овце и за говеда и за магарце. Тако их прехрани ону годину хлебом за сву стоку њихову.
18A pau ae la ia makahiki, hele mai la lakou ia ia, i ka lua o na makahiki, i mai la ia ia, Aole makou e huna mai ko makou haku aku, i ka pau ana o ko makou kala, a me ka makou holoholona ia oe i ko makou haku. Aohe mea i koe imua ou, o ko makou kino, a me ko makou aina wale no.
18А кад прође она година, стадоше опет долазити к њему друге године говорећи: Не можемо тајити од господара свог, али је новаца нестало, и стока коју имасмо у нашег је господара; и није остало ништа да донесемо господару свом осим телеса наших и њива наших.
19No ke aha la makou e make ai imua o kou mau maka, o makou a me ko makou aina! E kuai oe ia makou a me ko makou aina, no ka ai, a lilo makou a me ko makou aina i kauwa na Parao. E haawi mai hoi i hua, i ola makou, sole hoi e make, i ole ai e neoneo ka aina.
19Зашто да мремо на твоје очи? Ево и нас и наших њива; купи нас и њиве наше за хлеб, да с њивама својим будемо робови Фараону, и дај жита да останемо живи и не помремо и да земља не опусти.
20Kuai iho la o Iosepa i ka aina a pau i Aigupita no Parao, no ka mea, kuai aku la na kanaka a pau o Aigupita i ko lakou aina, no ka mea, ua hauahana loa ka wi maluna o lakou, a lilo ae la ka aina no Parao.
20Тако покупова Јосиф Фараону све њиве у Мисиру, јер Мисирци продаваху сваки своју њиву, кад глад узе јако маха међу њима. И земља поста Фараонова.
21A lawe ae la ia i kanaka o kekahi kihi, a hoonoho ia lakou ma na kulanakauhale ma kela kihi o ka aina.
21А народ пресели у градове од једног краја Мисира до другог.
22O ka aina o na kahuna, aole ia i kuai, no ka mea, na Parao mai, ka na kahuna, a ai iho la lakou i ka mea a Parao i haawi mai ai na lakou, no ia mea, aole lakou i kuai i ko lakou aina.
22Само не купи свештеничке њиве; јер Фараон одреди део свештеницима, и храњаху се од свог дела, који им даде Фараон, те не продаше својих њива.
23Olelo iho o Iosepa i kanaka, Eia hoi, ua kuai au ia oukou i keia la no Parao, a me ko oukou aina; eia no ka hua na oukou e kanu i ka aina.
23А Јосиф рече народу: Ево купих данас вас и њиве ваше Фараону; ево вам семе, па засејте њиве.
24Eia hoi kekahi, i ka hua ana mai, e haawi oukou i ka hapalima na Parao, a koe no eha mau hapa na oukou, i mea kanu o ka aina, a i mea ai na oukou, a na ko oukou kanaka, a i mea ai hoi na ka oukou kamalii.
24А шта буде рода, даћете пето Фараону, а четири дела нека буду вама за семе по њивама и за храну вама и онима који су по кућама вашим и за храну деци вашој.
25I mai la lakou, Ua hoola mai oe ia makou, ina e loaa ia makou ka lokomaikaiia mai imua o na maka o ko'u haku, a e lilo auanei makou i poe kauwa na Parao.
25А они рекоше: Ти си нам живот сачувао; нека нађемо милост пред господарем својим да будемо робови Фараону.
26Hoopaa iho la o Iosepa ia mea i kanawai, mai ia manawa mai, ma ka aina o Aigupita, na Parao ka hapalima o ka ai; o ka aina o na kahuna wale no ka i koe, aole ia i lilo na Parao.
26И постави Јосиф закон до данашњег дана за њиве мисирске да се даје пето Фараону; само њиве свештеничке не посташе Фараонове.
27Noho iho la o Iseraela, ma ka aina o Aigupita, i ka aina o Gosena, a loaa mai la ia lakou ka waiwai ilaila, a hanau mai la lakou, a lilo ae la i poe nui loa.
27А деца Израиљева живљаху у земљи мисирској у крају гесемском, и држаху га, и народише се и намножише се веома.
28O na makahiki o ka noho ana o Iakoba i ka aina o Aigupita, he umikumamahiku: a o na makahiki a pau o ke ola ana o Iakoba, hookahi haneri makahiki a me kanahakumamahiku.
28И Јаков поживе у земљи мисирској седамнаест година; а свега би Јакову сто и четрдесет и седам година.
29A kokoke aku la ka la e make ai o Iseraela, hea aku la ia i kana keiki ia Iosepa, i aku la ia ia, Ina i loaa mai ia'u ke alohaia imua o kou maka, e kau mai oe i kou lima malalo o ko'u uha. a e hana mai oe ia'u ma ka lokomaikai a me ka oiaio; ea, mai kanu oe ia'u ma Aigupita nei.
29А кад се приближи време Израиљу да умре, дозва сина свог Јосифа, и рече му: Ако сам нашао милост пред тобом, метни руку своју под стегно моје, и учини ми милост и веру, немој ме погрепсти у Мисиру;
30E moe au me o'u mau makua. E lawe oe ia'u mai Aigupita aku, a e kanu ia'u ma ko lakou ilina. I mai la kela, E hana no wau e like mo kau olelo.
30него нека лежим код отаца својих; и ти ме однеси из Мисира и погреби ме у гробу њиховом. А он рече: Учинићу како си казао.
31I aku la keia, E hoohiki mai oe ia'u, a hoohiki iho la kela, a kulou hoomana iho la o Iseraela ma ke poo o kona wahi moe.
31И рече му Јаков: Закуни ми се. И он му се закле. И поклони се Израиљ преко узглавља од одра свог.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.