Ésaïe 24
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Voici, l’Éternel dévaste le pays et le rend désert, Il en bouleverse la face et en disperse les habitants.
1Гле, Господ ће испразнити земљу и опустети је, преврнуће је и расејаће становнике њене.
2Et il en est du sacrificateur comme du peuple, Du maître comme du serviteur, De la maîtresse comme de la servante, Du vendeur comme de l’acheteur, Du prêteur comme de l’emprunteur, Du créancier comme du débiteur.
2И биће свештеник као народ, господар као слуга, госпођа као слушкиња, продавац као купац, који даје у зајам као који узима у зајам, који узима добит као који даје.
3Le pays est dévasté, livré au pillage; Car l’Éternel l’a décrété.
3Сасвим ће се испразнити земља, и сасвим ће се опленити. Јер Господ рече ову реч.
4Le pays est triste, épuisé; Les habitants sont abattus, languissants; Les chefs du peuple sont sans force.
4Тужиће земља и опасти, изнемоћи ће васиљена и опасти; изнемоћи ће главари народа земаљског.
5Le pays était profané par ses habitants; Car ils transgressaient les lois, violaient les ordonnances, Ils rompaient l’alliance éternelle.
5Јер се земља оскврни под становницима својим, јер преступише законе, изменише уредбе, раскидоше завет вечни.
6C’est pourquoi la malédiction dévore le pays, Et ses habitants portent la peine de leurs crimes; C’est pourquoi les habitants du pays sont consumés, Et il n’en reste qu’un petit nombre.
6Зато ће проклетство прождрети земљу, и затрће се становници њени; зато ће изгорети становници земаљски, и мало ће људи остати.
7Le moût est triste, la vigne est flétrie; Tous ceux qui avaient le cœur joyeux soupirent.
7Тужиће вино, увенуће лоза винова, уздисаће сви који су веселог срца.
8La joie des tambourins a cessé, La gaîté bruyante a pris fin, La joie de la harpe a cessé.
8Престаће весеље уз бубње, нестаће граја оних који се веселе, престаће весеље уз гусле.
9On ne boit plus de vin en chantant; Les liqueurs fortes sont amères au buveur.
9Неће пити вино уз песме, огорчаће силовито пиће онима који га пију.
10La ville déserte est en ruines; Toutes les maisons sont fermées, on n’y entre plus.
10Разбиће се пусти град, затворене ће бити све куће да нико не улази.
11On crie dans les rues, parce que le vin manque; Toute réjouissance a disparu, L’allégresse est bannie du pays.
11Тужњава ће бити по улицама ради вина, проћи ће свако весеље, отићи ће радост земаљска.
12La dévastation est restée dans la ville, Et les portes abattues sont en ruines.
12Пустош ће остати у граду, и врата ће се развалити.
13Car il en est dans le pays, au milieu des peuples, Comme quand on secoue l’olivier, Comme quand on grappille après la vendange.
13Јер ће бити у земљи и у народима као кад се оберу маслине, и као кад се паљеткује после бербе.
14Ils élèvent leur voix, ils poussent des cris d’allégresse; Des bords de la mer, ils célèbrent la majesté de l’Éternel.
14Ови ће подигнути глас свој и певаће, ради величанства Господњег подвикиваће од мора.
15Glorifiez donc l’Éternel dans les lieux où brille la lumière, Le nom de l’Éternel, Dieu d’Israël, dans les îles de la mer!
15Зато славите Господа у долинама, на острвима морским име Господа Бога Израиљевог.
16De l’extrémité de la terre nous entendons chanter: Gloire au juste! Mais moi je dis: Je suis perdu! Je suis perdu! Malheur à moi! Les pillards pillent, et les pillards s’acharnent au pillage.
16С краја земље чусмо песме у славу Праведном; али рекох: Олошах! Олошах! Тешко мени! Неверници неверу чине, баш неверници неверу чине.
17La terreur, la fosse, et le filet, Sont sur toi, habitant du pays!
17Страхота и јама и замка пред тобом је, становниче земаљски!
18Celui qui fuit devant les cris de terreur tombe dans la fosse, Et celui qui remonte de la fosse se prend au filet; Car les écluses d’en haut s’ouvrent, Et les fondements de la terre sont ébranlés.
18И ко утече чувши за страхоту, пашће у јаму; а ко изађе из јаме, ухватиће се у замку; јер ће се уставе на висини отворити и затрешће се темељи земље.
19La terre est déchirée, La terre se brise, La terre chancelle.
19Сва ће се земља разбити, сва ће се земља распасти, сва ће се земља усколебати.
20La terre chancelle comme un homme ivre, Elle vacille comme une cabane; Son péché pèse sur elle, Elle tombe, et ne se relève plus.
20Сва ће се земља љуљати као пијан човек, и преместиће се као колиба, јер ће јој отежати безакоње њено, те ће пасти и неће више устати.
21En ce temps-là, l’Éternel châtiera dans le ciel l’armée d’en haut, Et sur la terre les rois de la terre.
21И у то ће време походити Господ на висини војску високу и на земљи све цареве земаљске.
22Ils seront assemblés captifs dans une prison, Ils seront enfermés dans des cachots, Et, après un grand nombre de jours, ils seront châtiés.
22И скупиће се као што се скупљају сужњи у јаму, и биће затворени у тамницу, и после много времена биће похођени.
23La lune sera couverte de honte, Et le soleil de confusion; Car l’Éternel des armées régnera Sur la montagne de Sion et à Jérusalem, Resplendissant de gloire en présence de ses anciens.
23И посрамиће се месец и сунце ће се застидети кад Господ над војскама стане царовати на гори Сиону и у Јерусалиму, и пред старешинама својим прослави се.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.