1 Siangpahrang 20
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Syria siangpahrang Ben-Hadad mah angmah ih misatuh kaminawk to pakhueng boih; siangpahrang quithum hnetto, hrangnawk, hrang lakoknawk hoiah misatuk hanah caeh tahang moe, Samaria to takui khoep, to pacoengah a tuk.
1А Вен-Адад цар сирски скупи војску своју, и имаше са собом тридесет и два цара, и коње и кола; и отишавши опколи Самарију и стаде је бити.
2Anih mah laicaehnawk to vangpui thungah, Israel siangpahrang Ahab khaeah patoeh moe, anih khaeah, Ben-Hadad mah,
2И посла посланике к Ахаву, цару Израиљевом у град,
3nang ih sui hoi phoisanawk loe kai ih ni; ka hoih koek na zunawk hoi na caanawk doeh kai ih boeh ni, tiah a thuih, tiah a naa.
3и поручи му: Овако вели Вен-Адад: Сребро твоје и злато твоје моје је, тако и жене твоје и твоји лепи синови моји су.
4Israel siangpahrang mah, Aw siangpahrang, ka angraeng, na thuih ih lok baktih toengah, kaimah hoi ka tawnh ih hmuennawk boih loe nang ih ni, tiah a naa.
4А цар Израиљев одговори и рече: Као што си рекао, господару мој царе, ја сам твој и све што имам.
5Laicaehnawk angzoh o let moe, Ben-Hadad mah, Nang ih sui hoi phoisanawk, na zu hoi na caanawk to nang paek hanah kami kang patoeh,
5А посланици опет дођоше и рекоше: Овако вели Вен-Адад: Послао сам к теби и поручио: Сребро своје и злато своје и жене своје и синове своје да ми даш.
6toe khawnbang vaihi tue thuem ah, ka tamnanawk kang patoeh han, nihcae mah na im hoi na tamnanawk ohhaih im to pakrong o tih, nihcae mah koeh ih atho kana hmuennawk to la o boih ueloe, phaw o tih, tiah a thuih, tiah a naa o.
6Зато ћу сутра у ово доба послати слуге своје к теби да прегледају кућу твоју и куће слуга твојих, и шта ти је год мило, они ће узети и однети.
7To naah Israel siangpahrang mah a prae thung ih kacoehtanawk boih to kawk moe, nihcae khaeah, Khen oh, hae kami loe kawkrukmaw raihaih pakrong; ka zu hoi ka caanawk, ka sui hoi phoisanawk to lak hanah kami patoeh naah, ka kaang pae ai, tiah a naa.
7Тада дозва цар Израиљев све старешине земаљске и рече: Гледајте и видите како овај тражи зло; јер посла к мени по мене и по синове моје и по сребро моје и по злато моје, и ја му не браних.
8Kacoehtanawk hoi kaminawk boih mah, a lok tahngai pae hmah loe, a hnik ih hmuen doeh poek hmah, tiah a naa o.
8А све старешине и сав народ рекоше му: Не слушај га и не пристај.
9To pongah anih mah Ben-Hadad ih laicaehnawk khaeah, Ka angraeng siangpahrang khaeah hae tiah thui pae oh; na tamna patoeh moe, hnik hmaloe ih hmuen to ka sak han, toe hae hmuen loe ka sah mak ai, tiah a thuih, tiah thui paeh, tiah a naa. Laicaehnawk loe amlaem o moe, Ben-Hadad khaeah lok to sin pae o.
9И рече посланицима Вен-Ададовим: Кажите цару господару мом: Што си прво поручио слузи свом све ћу учинити; али ово не могу учинити. Тако отидоше посланици и однесоше му тај одговор.
10Ben-Hadad mah Ahab khaeah laicaeh kalah maeto patoeh let, Samaria to ka phraek han, to ih maiphu to ka hnukbang kaminawk boih mah, ban tamsum to sin o han ih mataeng doeh khawt mak ai, to tiah ka sah ai nahaeloe sithawnawk mah to pongah kanung aep ah ka nuiah sah nasoe, tiah a naa.
10А Вен-Адад посла к њему и поручи: Тако да ми учине богови и тако додаду! Неће бити доста праха од Самарије да свему народу који иде за мном допадне по једна грст.
11Israel siangpahrang mah, Maiphaw maica hoi amthoep kami loe, maiphaw maica angkringh kami baktiah amoek han om ai, tiah thuih paeh, tiah a naa.
11А цар Израиљев одговори и рече: Кажите: Нека се хвали онај који се опасује као онај који се распасује.
12To lok to imthung ah Ben-Hadad hoi nawnto mu kanae, angmah ih angraengnawk mah thaih o naah, a tamnanawk khaeah, Misatuk hanah amsak oh, tiah a naa. To pongah nihcae mah vangpui to tuk hanah amsak o.
12А кад он то чу пијући с царевима под шаторима, рече слугама својим: Дижите се. И дигоше се на град.
13Khenah, Israel siangpahrang Ahab khaeah tahmaa maeto angzoh moe, Angraeng mah, Pop parai hae misatuh kaminawk hae na hnuk maw? Khenah, vaihniah hae kaminawk hae na ban ah kang paek han, to tiah ni kai loe Angraeng ni, tiah nang panoek o tih, tiah a thuih, tiah a naa.
13Тада гле, приступи један пророк к Ахаву цару Израиљевом, и рече: Овако вели Господ: Видиш ли све ово мноштво? Ево, ја ћу ти га дати у руке данас да познаш да сам ја Господ.
14Ahab mah, Mi khaeah maw paek tih? tiah a naa. Anih mah, prae ahap ukkungnawk hoi thendoengnawk khaeah paek tih, tiah Angraeng mah thuih, tiah a naa. Mi mah maw misatuk han lokpaek tih? tiah a dueng let bae. Tahmaa mah, Nang mah na paek tih, tiah a naa.
14А Ахав рече: Преко кога? А он рече: Овако вели Господ: Преко момака кнезова земаљских. Опет рече: Ко ће заметнути бој? А он рече: Ти.
15To pongah prae ukkung angraengnawk hoi thendoengnawk to Ahab mah kawk, kami cumvai hnet, quithumto pacoeng, hnetto angzoh o; nihcae pacoengah Israel kaminawk boih to pakoep o naah, kami sang sarihto phak.
15Тада преброја момке кнезова земаљских, и беше их двеста и тридесет и два; после њих преброја сав народ, све синове Израиљеве, и беше их седам хиљада.
16Nihcae loe athun ah caeh o; Ben-Hadad hoi angmah bomkung siangpahrang quithumto pacoeng, hnettonawk loe angmacae iihhaih im ah mu paquih o.
16И изиђоше у подне; а Вен-Адад пијући опи се у шаторима с тридесет и два цара који му дођоше у помоћ.
17Prae ukkung angraengnawk hoi thendoengnawk to hmaloe ah caeh o. Ben-Hadad mah patoeh ih kaminawk mah anih khaeah, Samaria vangpui hoiah kaminawk angzoh o, tiah a naa o.
17И изиђоше прво момци кнезова земаљских; а Вен-Адад посла, и јавише му и рекоше: Изиђоше људи из Самарије.
18Anih mah, Angdaehhaih sak hanah angzo o cadoeh, kahing ah angzo o haih loe, misatuk han angzo o cadoeh, kahing ah angzo o haih ah, tiah a naa.
18А он рече: Ако су изашли мира ради, похватајте их живе; ако су изашли на бој, похватајте их живе.
19Prae ukkung angraengnawk hoi thendoengnawk loe vangpui thung hoiah tacawt o, misatuh kaminawk loe nihcae hnukah bang o.
19И изиђоше из града момци кнезова земаљских, и војска за њима.
20Nihcae mah angmacae ih misanawk to hum o boih pongah, Syria kaminawk loe cawnh o; Israel kaminawk mah nihcae to patom o. Toe Syria siangpahrang Ben-Hadad loe hrang angthueng misatuh kaminawk hoi nawnto cawnh pongah, a loih.
20И сваки уби с којим се сукоби, те Сирци побегоше, а Израиљци их потераше. И Вен-Адад, цар сирски побеже на коњу с коњицима.
21Israel siangpahrang loe hmabangah tacawt moe, hrangnawk hoi hrang lakoknawk to paro pae pacoengah, paroeai Syria kaminawk to hum.
21И цар Израиљев изиђе и поби коње и кола, и учини велик покољ међу Сирцима.
22Tahmaa loe Israel siangpahrang khaeah angzoh moe, anih khaeah, Na thacaksak loe, kawbangmaw ka sak han, tiah poek het ah; Syria siangpahrang loe nang tuk hanah hmabang saning ah angzo let tih, tiah a naa.
22Потом дође пророк к цару Израиљевом и рече му: Иди, буди храбар; и промисли и види шта ћеш чинити, јер ће до године опет доћи цар сирски на те.
23Syria siangpahrang ih tamnanawk mah anih hanah, nihcae ih sithawnawk loe mae ukkung sithaw ah oh o; to pong ni aicae pongah thacak o; toe nihcae to azawn ah tuh o si, to tiah nahaeloe nihcae pongah tha a cak o kue tih, tiah poekhaih kahoih to paek o.
23А цару сирском рекоше слуге његове: Њихови су богови горски богови, зато нас надјачаше; него да се бијемо с њима у пољу, за цело ћемо их надјачати.
24Hae hmuen hae sah ah; siangpahrangnawk boih to takhoe ah loe, nihcae zuengah misatuh angraengnawk to suem ah.
24Учини дакле овако: Уклони те цареве с места њихових, и постави војводе место њих.
25Canghniah misa sung kami hoi hrang lakok angthueng misatuh kaminawk to kroek ah; to tiah ni Israel kaminawk to azawn ah a tuh o thaih ueloe, nihcae pongah tha a cak o kue tih, tiah a naa o. Nihcae mah thuih ih lok to anih mah tahngaih pae.
25Па скупи војску каква је била она која је изгинула, и коње какви су били они коњи, и кола као она кола; па да се побијемо с њима у пољу; зацело ћемо их надјачати. И послуша их, и учини тако.
26Hmabang saning phak let naah loe, Ben-Hadad mah Syria kaminawk to kok moe, Israel caanawk tuk hanah Aphek vangpui ah caeh o tahang.
26А кад прође година, Вен-Адад преброја Сирце, и пође у Афек да војује на Израиља.
27Israel kaminawk mah doeh kami to kok o moe, caaknaek paroep o pacoengah, misatuk hanah caeh o toeng; Syria kaminawk loe prae boih ah koi o; Israel kaminawk loe nihcae hmaa ah tetta maeh caa hnetto baktiah ni oh o.
27А синови Израиљеви пребројаше се, и понесавши хране изиђоше пред њих. И стадоше у логор синови Израиљеви према њима, као два мала стада коза, а Сирци беху прекрилили земљу.
28To naah Sithaw ih kami to angzoh moe, Israel siangpahrang khaeah, Angraeng mah, Syria kaminawk mah, Angraeng loe mae ukkung Sithaw ah poek o; azawn ukkung Sithaw ah poek o ai pongah, pop parai hae misatuh kaminawk hae na ban ah kang paek han, to naah kai loe Angraeng ni, tiah nang panoek o tih, tiah a thuih, tiah a naa.
28Тада дође човек Божји, и проговори цару Израиљевом, и рече: Овако вели Господ: Што Сирци рекоше да је Господ горски Бог а није Бог пољски, зато ћу ти дати у руке све ово мноштво велико да знате да сам ја Господ.
29Nihcae loe ni sarihto thung mikhmai kangtongh ah hae bang ahmuen hoi ho bang ahmuen ah atai o; ni sarihto naah misatuk amtong o; Israel kaminawk mah nito thungah, khok hoi misatuh Syria kami sang cumvaito hum o.
29И стајаху у логору једни према другима седам дана; а седмог дана побише се, и синови Израиљеви побише Сираца сто хиљада пешака у један дан.
30Kaom kanghmatnawk loe, Aphek vangpui ah cawnh o; to naah vangpui sipae to tanimh moe, kami sang pumphae sarihto taeh moe, duek o; Ben-Hadad loe vangpui thungah cawnh moe, imthung ah anghawk.
30А остали побегоше у град Афек, и паде зид на двадесет и седам хиљада људи који беху остали. И Вен-Адад побегав у град уђе у најтајнију клет.
31Angmah ih tamnanawk mah anih khaeah, Khenah, Israel imthung takoh siangpahrangnawk loe kami tahmenhaih palungthin tawnh o, tiah ka thaih o; to pongah kazii angzaeng si loe, lu to qui hoiah zaeng pacoengah, Israel siangpahrang khaeah caeh o si; to tiah nahaeloe na hinghaih pahlong khoe doeh om tih, tiah a naa o.
31А слуге му рекоше: Ево чули смо да су цареви дома Израиљевог милостиви цареви; да вежемо кострет око себе и да метнемо узице себи око вратова, па да изиђемо пред цара Израиљевог, да ако остави у животу душу твоју.
32To pongah nihcae mah kazii to angzaeng o moe, lu to qui hoiah zaeng o pacoengah, Israel siangpahrang khaeah caeh o moe, Na tamna Ben-Hadad mah, Ka hinghaih pahlung raeh nasoe, tiah a thuih, tiah a naa o. Siangpahrang mah, Anih loe hing vop maw? Anih loe kai ih amnawk ni, tiah a naa.
32И везаше кострет око себе, и метнуше узице себи око вратова, и дођоше к цару Израиљевом и рекоше: Слуга твој Вен-Адад вели: Остави у животу душу моју. А он рече: Је ли још жив? Брат ми је.
33To kaminawk loe siangpahrang Ahab mah thuih ih lok to kahoih ah poek o moe, a thuikoehhaih lok to karangah naeh pae o; ue, namnawk Ben-Hadad loe hing vop, tiah a naa o. Siangpahrang mah, Caeh oh loe, anih to hoi oh, tiah a naa. Ben-Hadad anih khaeah angzoh naah, Ahab mah angmah ih hrang lakok pongah lak tahang.
33А људи узеше то за добар знак, и одмах да би га ухватили за реч рекоше: Брат је твој Вен-Адад. А он рече: Идите, доведите га. Тада Вен-Адад изиђе к њему; а он га посади на своја кола.
34Ben-Hadad mah anih khaeah, Kampa mah nampa khae hoiah lak ih vangpuinawk to kang paek let han; kampa mah Samaria vangpui ah sak ih baktih toengah, Damaska vangpui ah nangmah hanah hmuenmae zawhhaih to sah ah, tiah a naa. Ahab mah, Angdaehhaih lok na thuih pongah kang loisak han, tiah a naa. To pongah anih hoi lokkamhaih sak pacoengah, anih to caehsak.
34Тада му рече Вен-Адад: Градове које је узео отац мој твом оцу, вратићу, и начини себи улице у Дамаску као што је отац мој учинио у Самарији. А он одговори: С том вером отпустићу те. И учини веру с њим, и отпусти га.
35Angraeng mah paek ih lok hoiah tahmaa capa maeto mah angmah ih imtaeng kami maeto khaeah, Kai hae na takroek ah, tiah a naa. Toe to kami mah angmak pae.
35Тада један између синова пророчких рече другом по речи Господњој: Биј ме. Али га онај не хте бити.
36To pacoengah tahmaa mah to kami khaeah, Angraeng ih lok na tahngai ai pongah, ka hmaa hoi na tacawt pacoengah, kaipui mah na kaek tih, tiah a naa. To kami tacawt pacoeng, akra ai ah kaipui mah anih to hnuk naah, anih to kaek maat.
36А он му рече: Што не послуша глас Господњи, зато, ево кад отидеш од мене, лав ће те заклати. И кад отиде од њега, сукоби га лав и закла га.
37Tahmaa mah kalah kami maeto hnuk let naah anih khaeah, Kai hae na hum ah tiah a naa let bae; to pongah to kami mah anih to takroek moe, ahma caak.
37Опет, нашав другог рече му: Биј ме. А онај га изби и израни га.
38To pacoengah tahmaa loe caeh moe, siangpahrang to loklam ah zing; a mikhmai to pala hoiah khuk khoep moe, minawk kalah baktiah angsak.
38Тада отиде пророк и стаде на пут куда ће цар проћи, и нагрди се пепелом по лицу.
39Siangpahrang anih taengah phak naah tahmaa mah, Na tamna loe misa angtukhaih ahmuen ah caeh; misa angtukhaih ahmuen hoiah angzo kami maeto mah, a naeh ih kami maeto kai khaeah ang hoih; Hae kami hae kahoih ah toep ah; anih hae nang hmatsak ving nahaeloe, anih hinghaih zuengah na hinghaih to anghma tih, to tih ai boeh loe phoisa talent maeto paek han angaih, tiah ang naa.
39А кад цар пролажаше, он викну цара и рече: Твој слуга беше изашао у бој, а један дошавши доведе ми човека и рече: Чувај овог човека; ако ли га нестане, биће твоја душа за његову душу, или ћеш платити таланат сребра.
40Toe na tamna loe hae bangah ho bangah tok ka sak moe, kong ai pongah, naeh ih kami to anghmat ving, tiah a naa. To naah Israel siangpahrang mah, anih khaeah, Na thuih ih lok baktiah, na nuiah lokcaekhaih om tih, tiah a naa.
40А кад твој слуга имаше посла тамо амо, њега неста. Тада му рече цар Израиљев: То ти је суд, сам си одсудио.
41Tahmaa mah mik zaenghaih pala to karangah khok naah, Israel siangpahrang mah anih loe tahmaa maeto ni, tiah panoek.
41А он брже убриса пепео с лица, и цар Израиљев позна га да је један од пророка.
42To naah tahmaa mah siangpahrang khaeah, Angraeng mah, Kai mah paduek han ka suek ih kami to na loisak; to pongah anih hinghaih zuengah na hinghaih mah zok ueloe, anih ih kaminawk mah tongh zuengah, nang ih kaminawk mah tongh o tih, tiah a thuih, tiah a naa.
42А он му рече: Овако вели Господ: Што си пустио из руку човека ког сам ја осудио да се истреби, душа ће твоја бити за његову душу и народ твој за његов народ.
43To naah Israel siangpaharng loe mawnhaih hoi palungboenghaih hoiah Samaria vangpui ih siangpahrang im ah caeh.
43И отиде цар Израиљев кући својој зловољан и љутит, и дође у Самарију.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.