Fakahā 18
Tongan Bible, Revised West VersionTranslation
Tongan Bible, Revised West Version
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Pea hili ʻae ngaahi meʻa ni, ne u mamata ki he ʻāngelo ʻe taha ʻoku ʻalu hifo mei he langi, kuo ʻiate ia ʻae mālohi lahi; pea naʻe māmangia ʻa māmani ʻi hono nāunau,
1И после овог видех другог анђела где силази са неба, који имаше област велику; и земља се засветли од славе његове.
2Pea naʻa ne kalanga mālohi ʻaki ʻae leʻo lahi, ʻo ne pehē, “Ko Papilone ko e lahi kuo hinga, kuo hinga ia, pea kuo hoko ia ko e nofoʻanga ʻoe kau tēvolo, pea ko e ʻananga ʻoe laumālie ʻuli kotoa pē, pea ko e kātoanga ʻoe manupuna kotoa pē ʻoku ʻuli mo fakalielia.
2И повика јаким гласом говорећи: Паде, паде Вавилон велики, и поста стан ђаволима, и тамница сваком духу нечистом, и тамница свих птица нечистих и мрских; јер отровним вином курварства свог напоји све народе;
3He kuo inu ʻe he ngaahi puleʻanga kotoa pē ʻi he uaine ʻoe houhau ʻo ʻene feʻauaki, pea kuo feʻauaki mo ia ʻae ngaahi tuʻi ʻo māmani, pea ko e kau fakatau ʻo māmani kuo nau koloaʻia, ko e meʻa ʻi he lahi ʻo ʻene ngaahi meʻa lelei.”
3И цареви земаљски с њом се курваше, и трговци земаљски обогатише се од богатства сласти њене.
4Pea ne u ongoʻi ʻae leʻo ʻe taha mei he langi, ʻoku pehē mai, “ʻE hoku kakai, haʻu meiate ia, ke ʻoua te mou kau ʻi heʻene ngaahi angahala, pea ke ʻoua naʻa mou moʻua ʻi heʻene ngaahi malaʻia.
4И чух глас други с неба који говори: Изиђите из ње, народе мој, да се не помешате у грехе њене, и да вам не науде зла њена.
5He kuo aʻu hake ki he langi ʻa ʻene ngaahi angahala, pea kuo manatuʻi ʻe he ʻOtua ʻa ʻene ngaahi hia.
5Јер греси њени допреше тја до неба, и Бог се опомену неправде њене.
6Totongi kiate ia ʻo hangē ko ʻene totongi kiate kimoutolu, pea ʻatu kiate ia ke tuʻo ua ʻo fakatatau ki heʻene ngaahi ngāue: ʻi he ipu ʻaia naʻa ne fakafonu, ke fakafonu ai kiate ia ke liunga ua.
6Платите јој као што и она плати вама, и подајте јој двојином онолико по делима њеним: којом чашом захвати вама захватајте јој по два пут онолико.
7Tuku kiate ia ʻae tautea mo e mamahi ʻo fakatatau ki hono lahi ʻo ʻene fakahikihikiʻi ia, mo ʻene moʻui fakapelepeleʻi ia: he kuo pehē ʻe ia ʻi hono loto, ‘ʻOku ou nofo ko e tuʻi fefine, pea ʻoku ʻikai mate hoku husepāniti, pea ʻe ʻikai te u mamata ki ha mamahi.’
7Колико се прослави и наслади толико јој подајте мука и жалости; јер говори у срцу свом: Седим као царица, и нисам удовица, и жалости нећу видети.
8Ko ia, ʻe hoko ʻi he ʻaho pe taha ʻa hono ngaahi malaʻia, ko e mate, mo e tangi, mo e honge; pea ʻe fakaʻauha mālie ia ʻaki ʻae afi: he ʻoku māfimafi ʻae ʻEiki ko e ʻOtua ʻoku ne fakamaauʻi ia.
8Зато ће у један дан доћи зла њена: смрт и плач и глад, и сажећи ће се огњем; јер је јак Господ Бог који јој суди.
9“Pea ko e ngaahi tuʻi ʻo māmani, naʻa nau feʻauaki mo moʻui fakapelepele mo ia, te nau tangi mo tangilāulau koeʻuhi ko ia, ʻoka nau ka mamata ki he kohu ʻo ʻene vela,
9И заплакаће и зајаукати за њом цареви земаљски који се с њом курваше и беснише, кад виде дим горења њеног,
10ʻO tuʻu mamaʻo atu, ʻi he manavahē ki heʻene mamahi, mo nau pehē, ‘ʻOiauē, ʻoiauē, ʻae kolo lahi ko ia ko Papilone, ʻae kolo mālohi ko ia! He kuo hoko ʻi he feituʻulaʻā pe taha ʻa hoʻo fakamaau.’
10издалека стојећи од страха мука њених и говорећи: Јаох! Јаох! Граде велики Вавилоне, граде тврди, јер у један час дође суд твој!
11“Pea ʻe tangi mo tangilāulau ʻae kau fakatau ʻo māmani koeʻuhi ko ia; he ʻoku ʻikai ha taha ke toe fakatau ʻenau ngaahi meʻa fakatau:
11И трговци земаљски заплакаће и зајаукати за њом, што њихове товаре нико више не купује;
12Ko e meʻa fakatau ʻoe koula, mo e siliva, mo e maka koloa, mo e mataʻitofe, mo e tupenu mahuʻinga, mo e kulokula, mo e silika, mo e kulaʻahoʻaho, mo e ʻakau melie kotoa pē, mo e ipu lei kotoa pē, mo e ipu ʻoe ʻakau mahuʻinga lahi kotoa pē, mo e palasa, mo e ukamea, mo e maka lelei,
12товара злата и сребра и камења драгог и бисера и узвода и порфире и свиле и скерлета, и сваког мирисног дрвета, и свакојаких судова од филдиша, и свакојаких судова од најскупљег дрвета, бронзе и гвожђа и мермера,
13Mo e sinamoni, mo e ngaahi meʻa nanamu mo e meʻa tākai, mo e laipeno, mo e uaine, mo e lolo, mo e mahoaʻa lelei, mo e uite, mo e fanga manu, mo e fanga sipi, mo e fanga hoosi, mo e ngaahi saliote, mo e ngaahi sino, mo e ngaahi laumālie ʻoe kakai.
13и цимета и тамјана и мира и ливана, и вина и уља, и нишестета и пшенице, и говеда и оваца, и коња и кола, и телеса и душа човечијих.
14Pea ko e ngaahi fua naʻe holi ki ai ʻa ho laumālie, kuo mole ʻiate koe, pea mo e meʻa kotoa pē naʻe ifoifo lelei mo matamatalelei, kuo mole ʻiate koe, pea ʻe ʻikai ʻaupito te ke kei ʻilo ia.
14И воћа жеља душе твоје отидоше од тебе, и све што је масно и добро отиде од тебе, и више га нећеш наћи.
15Ko e kau fakatau ʻoe ngaahi meʻa ni, naʻa nau koloaʻia meiate ia, ʻe tutuʻu ʻi he mamaʻo atu, ko e meʻa ʻi he manavahē ki heʻene mamahi, ʻonau tangi mo tangilāulau,
15Трговци који се овим товарима обогатише од ње, стаће издалека од страха мучења њеног, плачући и јаучући,
16‘Mo nau pehē, ʻOiauē, ʻoiauē, ʻae kolo lahi ko ia, naʻe kofuʻaki ʻae tupenu mahuʻinga, mo e kulokula, mo e kulaʻahoʻaho, pea teunga ʻaki ʻae koula, mo e maka koloa, mo e ngaahi mataʻitofe!
16и говорећи: Јаох! Јаох! Граде велики, обучени у свилу и порфиру и скерлет, и накићени златом и камењем драгим и бисером;
17Koeʻuhi ko e feituʻulaʻā pe taha kuo mole ai ʻae koloa lahi pehē ni.’ Pea ko e ʻeiki vaka kotoa pē, mo e kakai folau kotoa pē ʻi he ngaahi vaka, mo e kau toutai, mo kinautolu ʻoku fai fakatau ʻi he tahi, naʻa nau tutuʻu mamaʻo atu,
17Јер у један час погибе толико богатство! И сви господари од лађи, и сав народ у лађама, и лађари, и који год раде на мору, стадоше издалека,
18ʻo tangi, ʻi heʻenau mamata ki he kohu ʻo ʻene vela, mo pehē, ‘Ko fē hano tatau ʻoe kolo lahi ni!’
18и викаху, видевши дим горења њеног, и говораху: Ко је био као овај град велики?
19“Pea naʻa nau lī ʻae efu ki honau ʻulu, ʻo tangi, pea tangilāulau mo ʻOiauē, ʻo pehē, ‘ʻOiauē, ʻoiauē, ʻae kolo lahi ko ia, ʻaia naʻe maʻu koloa mei ai ʻakinautolu kotoa pē naʻe maʻu ʻae ngaahi vaka ʻi he tahi, ko e meʻa ʻi heʻene fakatau lahi; he ko e feituʻulaʻā pe taha kuo fakamasiva ia.’
19И бацише прах на главе своје, и повикаше плачући и ридајући, говорећи: Јаох! Јаох! Граде велики, у коме се обогатише сви који имају лађе на мору од богатства његовог, јер у један час опусте!
20“ʻE langi, ke ke fiefia kiate ia, fakataha mo e kau palōfita māʻoniʻoni; he kuo totongi ʻe he ʻOtua kiate ia koeʻuhi ko kimoutolu.”
20Весели се над њим небо, и свети апостоли и пророци, јер Бог покаја суд ваш на њему.
21Pea naʻe toʻo ʻe ha ʻāngelo mālohi ʻae maka ʻo hangē ha fuʻu maka momosi, ʻo ne lī ia ki he tahi, ʻo ne pehē, “ʻE pehē ʻa hono lī mālohi hifo ʻae kolo lahi ko ia ko Papilone, pea ʻe ʻikai ʻaupito kei ʻiloʻi ia.
21И узе један анђео јак камен велики, као камен воденични, и баци у море говорећи: Тако ће са хуком бити бачен Вавилон, град велики, и неће се више наћи;
22Pea ʻe ʻikai ʻaupito kei fanongo ʻiate koe ʻae leʻo ʻoe kau tā haʻape, mo e kau tā meʻa faiva, mo e kau ifi fangufangu, mo e kau ifi meʻa lea, pea ʻe ʻikai kei ʻilo ʻiate koe ha tufunga ʻe taha, ʻi ha faiva ʻe taha; pea ʻe ʻikai kei ongoʻi ʻiate koe ʻae longoaʻa ʻoe maka momosi;
22И глас гудача и певача и свирача и трубача неће се више чути у теби; и никакав мајстор ни од каквог заната неће се више наћи у теби, и хука камења воденичног неће се чути у теби;
23Pea ʻe ʻikai ʻaupito kei malama ʻiate koe ʻae ulo ʻo ha maama; pea ʻe ʻikai ʻaupito kei ongoʻi ʻiate koe ʻae leʻo ʻoe tangata taʻane mo e taʻahine: he ko e houʻeiki ʻo māmani ko hoʻo kau fakatau; he naʻe kākaaʻi ʻe hoʻo fie mana ʻae ngaahi puleʻanga kotoa pē.”
23И видело жишка неће се више светлити у теби, и глас женика и невесте неће више бити чувен у теби; јер трговци твоји беху бољари земаљски, јер твојим чарањем преварени бише сви народи.
24Pea naʻe ʻilo ʻiate ia ʻae toto ʻoe kau palōfita, mo e kakai māʻoniʻoni, mo kinautolu kotoa pē naʻe tāmateʻi ʻi he funga ʻo māmani.”
24И у њему се нађе крв пророчка и светих, и свих који су побијени на земљи.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.