Eseta 8
Tongan Bible, Revised West VersionTranslation
Tongan Bible, Revised West Version
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Naʻe foaki ʻe he tuʻi ko ʻAhasivelo ʻi he ʻaho ko ia ʻae fale ʻo Hamani ko e fili ʻoe kakai Siu, kia Eseta ko e tuʻi fefine. Pea naʻe haʻu ʻa Motekiai ki he ʻao ʻoe tuʻi; he naʻe fakahā ʻe Eseta ʻa ʻena kāinga mo ia.
1Истог дана даде цар Асвир царици Јестири кућу Амана непријатеља јудејског. А Мардохеј изиђе пред цара, јер Јестира каза шта јој је он;
2Pea naʻe toʻo ʻe he tuʻi hono mama, ʻaia naʻa ne maʻu meia Hamani, ʻo ne foaki ia kia Motekiai. Pea naʻe fakanofo ʻe Eseta ʻa Motekiai ke pule ki he fale ʻo Hamani.
2и цар снимивши прстен свој, који беше узео од Амана, даде га Мардохеју; а Јестира постави Мардохеја над кућом Амановом.
3¶ Pea naʻe toe lea ʻa Eseta ʻi he ʻao ʻoe tuʻi, pea fakatōmapeʻe ki hono vaʻe, ʻo ne kole tangi loʻimata ke ne taʻofi ʻae kovi naʻe langaʻi ʻe Hamani ko e tangata Ekaki, mo e tuʻutuʻuni ʻaia naʻa ne tuʻutuʻuni kovi ki he kakai Siu
3Потом Јестира опет говори цару и паднувши пред ноге његове и плачући мољаше га да уклони злоћу Амана Агагеја и мисао његову коју беше смислио на Јудејце.
4Pea naʻe mafao atu ʻe he tuʻi ʻae tokotoko koula kia Eseta. Ko ia naʻe tuʻu ai ʻa Eseta, pea tuʻu ʻi he ʻao ʻoe tuʻi,
4Тада цар пружи златну палицу према Јестири, и Јестира уста и стаде пред царем.
5ʻO ne pehē, “Kapau ʻoku lelei ki he tuʻi, pea kapau kuo u maʻu ʻae ʻofa ʻi hono ʻao, pea kapau ʻoku matamata totonu ʻae meʻa ni ʻi he ʻao ʻoe tuʻi pea ʻoku ou leleiʻia au ʻi hono ʻao, tuku ke fai ʻae tohi ke fakakehe ʻae ngaahi tohi naʻe filioʻi ʻe Hamani ko e foha ʻo Hamitata ko e tangata Ekaki, ʻaia naʻa ne tohi ke fakaʻauha ʻae kakai Siu ʻoku ʻi he ngaahi puleʻanga kotoa pē ʻoe tuʻi:
5И рече: Ако је угодно цару и ако сам нашла милост пред њим, и ако је право пред царем и ако саму му мила, нека се пише да се порекну књиге у којима је мисао Амана сина Амедатиног, Агагеја, које је расписао да се истребе Јудејци што су по свим земљама царевим.
6He te u kātaki fēfeeʻi ke mamata ki he kovi ʻaia ʻe hoko ki hoku kakai? Pea ʻe fēfeeʻi ʻeku kātaki ʻae mamata ki he fakaʻauha ʻa hoku kāinga?”
6Јер како бих могла гледати зло које би задесило мој народ? И како бих могла гледати да се потре род мој?
7¶ Pea naʻe pehē ʻe he tuʻi ko ʻAhasivelo kia Eseta ko e tuʻi fefine mo Motekiai ko e Siu, “Vakai, kuo u foaki kia Eseta ʻae fale ʻo Hamani, pea kuo nau tautau ia ki he tautauʻanga, ko e meʻa ʻi heʻene hilifaki hono nima ki he kakai Siu.
7А цар Асвир рече царици Јестири и Мардохеју Јудејцу: Ето, дао сам кућу Аманову Јестири, а њега су обесили на вешала зато што хтеде дигнути руку своју на Јудејце.
8Mou tohi foki maʻae ngaahi Siu, ʻae meʻa ʻoku lelei kia kimoua, ʻi he huafa ʻoe tuʻi, pea pulusi ia ʻaki ʻae mama ʻae tuʻi: he ko e tohi kuo tohi ʻi he huafa ʻoe tuʻi, pea fakamaʻu ʻaki ʻae mama ʻoe tuʻi, ʻoku ʻikai ngofua ke fakakehe ia ʻe ha tokotaha.”
8Ви дакле пишите за Јудејце како вам је драго у име царево и запечатите прстеном царевим; јер шта се пише у име царево и запечати прстеном царевим не може се порећи.
9Pea naʻe fekau ke haʻu ʻae kau tangata tohi ʻae tuʻi ʻi he ʻaho ko ia ʻi hono tolu ʻoe māhina, ʻaia ko e māhina ko Sivani, ʻi hono ʻaho uofulu mā tolu; pea naʻe tohi ʻo fakatatau ki he meʻa kotoa pē naʻe fekau ʻe Motekiai ki he kakai Siu, pea ki he kau pule, mo e kau matāpule, mo e kau fetongi pule mo e kau pule ʻoe ngaahi puleʻanga ʻaia ʻoku tuʻu mei Initia ki ʻItiopea, ko e puleʻanga ʻe teau mo e uofulu ma fitu, ki he puleʻanga kotoa pē ʻo fakatatau ki he tohi ki ai, pea ki he kakai kotoa pē ʻi heʻenau lea, pea ki he ngaahi Siu ʻo fakatatau ki heʻenau tohi, pea fakatatau ki heʻenau lea.
9И дозваше писаре цареве у исто време, трећег месеца, који је месец Сиван, двадесет трећег дана, и писа се све, како заповеди Мардохеј, Јудејцима и намесницима и кнезовима и управитељима по земљама, од Индије до Етиопије, сто и двадесет и седам земаља, у сваку земљу њеним писмом и сваком народу његовим језиком, и Јудејцима њиховим писмом и њиховим језиком.
10Pea naʻe tohi ia ʻi he huafa ʻoe tuʻi ko ʻAhasivelo, pea fakamaʻu ʻaki ia ʻae mama ʻoe tuʻi, pea ne ʻave ʻae ngaahi tohi ʻe he kau ʻave tohi naʻe heka ʻi he fanga hoosi, mo e kau heka miuli, mo e fanga kāmeli, mo e fanga kāmeli mui.
10А написа у име цара Асвира и запечати прстеном царевим, и разасла књиге по гласницима који јахаху на брзим коњима и на младим мазгама:
11ʻAia naʻe fakangofua ai ʻe he tuʻi ki he kakai Siu ʻi he kolo kotoa pē kenau fakakātoa fakataha ʻakinautolu, pea tuʻu ʻo langomaki ʻenau moʻui pea ke maumau, mo tāmateʻi, mo fakaʻauha ʻakinautolu mo e mālohi kotoa pē ʻoe kakai, mo e puleʻanga ʻaia te nau tuʻu ke tauʻi ʻakinautolu, ʻae fānau siʻi mo e kau fefine, pea ke ʻave ʻae koloa vete ʻiate kinautolu moʻonautolu,
11Да је цар допустио Јудејцима што су у коме год граду да се скупе и бране живот свој, да потру и побију и истребе сваку војску ког му драго народа и земље, који би ударили на њих, и децу њихову и жене њихове, а имање њихово да разграбе.
12ʻI he ʻaho pē taha ʻi he puleʻanga kehekehe ʻoe tuʻi ko ʻAhasivelo, ʻi hono hongofulu mā tolu ʻoe ʻaho ʻi hono hongofulu mā ua ʻoe māhina, ʻaia ko e māhina ko ʻAtali.
12У исти дан по свим земљама цара Асвира, тринаестог дана месеца дванаестог, које је месец Адар.
13Ko hono hiki ʻoe tohi ko e fekau ke ʻatu ki he ngaahi puleʻanga kotoa pē naʻe fakahā ki he kakai kotoa pē, pea ke teu pē ki he ʻaho ko ia ʻe he kakai Siu ke totongi ki honau ngaahi fili.
13У књигама се говораше да се огласи заповест по свим земљама и да се објави свим народима да Јудејци буду готови за онај дан да се освете својим непријатељима.
14Ko ia naʻe heka ai ʻae kau ʻave tohi ʻi he ngaahi miuli mo e ngaahi kāmeli, naʻe fakavavevave, pea ueʻi ke ʻalu ʻe he fekau ʻae tuʻi. Pea naʻe fai ʻae fono ʻi Susani ko e kolo fakaʻeiki.
14Гласници који јахаху на брзим коњима и мазгама отидоше брзо и хитно по заповести царевој; и заповест би оглашена у Сусану, царском граду.
15¶ Pea naʻe ʻalu kituʻa ʻa Motekiai mei he ʻao ʻoe tuʻi ʻi he ngaahi kofu ngalingali ʻeiki ko e lanu moana, mo e hinehina, mo e fuʻu tatā koula ʻi hono ʻulu, mo e kofu tupenu mo e paʻuhiʻuhi: pea naʻe fiefia ʻae kolo ko Susani, pea nekeneka.
15А Мардохеј отиде од цара у царском оделу љубичастом и белом и под златним венцем великим и у плашту од танког платна и скерлета, и град Сусан радоваше се и весељаше се.
16Naʻe maʻu ʻe he kakai Siu ʻae maama mo e fiefia, mo e nekeneka, mo e fakahikihiki.
16Јудејцима дође светлост и весеље и радост и слава.
17Pea ko e puleʻanga kotoa pē, mo e kolo kotoa pē naʻe hoko ki ai ʻae fekau mo e tuʻutuʻuni ʻae tuʻi, naʻe maʻu ai ʻe he kakai Siu ʻae fiefia mo e fakafetaʻi, mo e kātoanga, mo e ʻaho lelei. Pea naʻe hoko ʻae kakai tokolahi ʻoe fonua, ko e Siu: he naʻe tō kiate kinautolu ʻae manavahē ki he kakai Siu.
17И у свакој земљи и у сваком граду, где год дође заповест царева и наредба његова, беше радост и весеље међу Јудејцима, гозба и благи дани, и многи из народа земаљских постајаху Јудејци, јер их попаде страх од Јевреја.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.