Taniela 4
Tongan Bible, Revised West VersionTranslation
Tongan Bible, Revised West Version
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ko e tuʻi ko Nepukanesa, ki he kakai kotoa pē, mo e ngaahi puleʻanga, mo e ngaahi lea, ʻaia ʻoku nofo ʻi māmani fulipē; Ke tupulekina ʻae melino kiate kimoutolu.
1Цар Навуходоносор свим народима, племенима и језицима што су по свој земљи, мир да вам се умножи.
2Ne u pehē ʻe lelei ke fakahā ʻae ngaahi fakaʻilonga, mo e ngaahi meʻa fakaofo, ʻaia kuo fai ʻe he ʻOtua māʻolunga kiate au.
2Свиде ми се да објавим знаке и чудеса што ми учини Бог Вишњи.
3“ʻOku lahi hono ngaahi fakaʻilonga! Pea ʻoku mālohi ʻene ngaahi meʻa fakaofo! Ko hono puleʻanga ko e puleʻanga taʻengata, pea ko ʻene pule ʻoku mei he toʻutangata ki he toʻutangata.
3Знаци Његови како су велики! И чудеса Његова како су силна! Царство је Његово царство вечно, и власт Његова од колена до колена.
4¶ “Ko au Nepukanesa, ne u mālōlō ʻi hoku fale, pea naʻe tupu pe ʻae monūʻia ʻi hoku nofoʻanga.
4Ја Навуходоносор бејах миран у кући својој и цветах у двору свом.
5Naʻaku misi, pea naʻaku manavahē ai, pea ko ʻeku ngaahi mahalo ʻi hoku mohenga, mo e ngaahi meʻa hā mai ki hoku ʻulu, naʻe fakamamahi kiate au.
5Усних сан, који ме уплаши, и мисли на постељи мојој и утваре главе моје узнемирише ме.
6Ko ia ne u fai fono ke ʻomi ʻae kau tangata poto kotoa pē ʻo Papilone ki hoku ʻao, koeʻuhi ke nau fakahā mai kiate au hono ʻuhinga ʻoe misi.
6И заповедих да се доведу преда ме сви мудраци вавилонски да ми кажу шта значи сан.
7Ko ia naʻe haʻu ai ʻae kau fai mana, ʻae kau ʻasitolōnoma, ʻae kau Kalitia, pea mo e kau kikite; pea ne u fakahā ʻae misi ʻi honau ʻao; ka naʻe ʻikai te nau fakahā mai kiate au hono ʻuhinga ʻo ia.
7Тада дођоше врачари, звездари, Халдеји и гатари, и приповедих им сан, али ми не могоше казати шта значи.
8Pea naʻe haʻu fakamui ki hoku ʻao ʻa Taniela, ʻaia naʻe hingoa ko Pelitisasa, ʻo fakatatau mo e hingoa ʻo hoku ʻotua, pea ko ia ia ʻoku ʻi ai ʻae laumālie ʻoe ngaahi ʻotua māʻoniʻoni: pea ne u fakahā ʻi hono ʻao ʻae misi, ʻo pehē,
8Најпосле дође преда ме Данило, који се зове Валтасар по имену бога мог, и у коме је дух светих богова, и приповедих му сан.
9ʻE Pelitisasa, ko e ʻeiki ʻoe kau fai meʻa mana, ʻoku ou ʻilo ʻoku ʻiate koe ʻae laumālie ʻoe ngaahi ʻotua māʻoniʻoni, pea ʻoku ʻikai ha meʻa fufū ʻoku faingataʻa kiate koe, ko ia ke ke tala mai ʻae ngaahi meʻa hā mai ʻi heʻeku misi, ʻaia kuo u mamata ai, mo hono ʻuhinga.
9Валтасаре, поглаваре врачима, знам да је дух светих богова у теби и никаква тајна није ти тешка; кажи сан мој што сам снио и шта значи.
10“Naʻe pehē ʻae ngaahi meʻa hā mai ki hoku ʻulu ʻi hoku mohenga; ne u mamata mo vakai ko e ʻakau naʻe tuʻu ʻi he lotolotonga ʻo māmani, pea ko hono māʻolunga naʻe lahi ʻaupito.
10А утвара главе моје на постељи мојој беше: Видех, гле, дрво усред земље, и висина му велика.
11Naʻe tupu ʻae ʻakau pea naʻe mālohi, pea ko hono māʻolunga naʻe ʻalu hake ki he langi, pea naʻe hā atu ia ki he ngaahi ngataʻanga ʻo māmani:
11Дрво беше велико и јако, и висина му досезаше до неба, и виђаше се до краја све земље.
12Naʻe matamatalelei hono lau, pea naʻe lahi hono fua, pea naʻe ʻi ai ʻae meʻakai ki he ngaahi meʻa kotoa pē: naʻe fakamalumalu ʻi lalo ʻae fanga manu ʻoe ngoue, pea naʻe nofo ʻae fanga manupuna ʻoe ʻatā ʻi hono ngaahi vaʻa, pea naʻe fafanga ʻae kakai kotoa pē mei ai.
12Лишће му беше лепо и род обилат, и на њему беше хране свему, зверје пољско одмараше се у хладу његовом, и на гранама његовим становаху птице небеске, и од њега се храњаше свако тело.
13“Pea ne u mamata ʻi he meʻa hā mai ki hoku ʻulu ʻi hoku mohenga, pea vakai, naʻe ʻalu hifo mei he langi, ʻae taha leʻo, mo e tokotaha māʻoniʻoni:
13Видех у утварама главе своје на постељи својој, и гле, Стражар и Светац сиђе с неба.
14Pea naʻe kalanga leʻo lahi ia, mo ne pehē, ‘Tā hifo ʻae ʻakau, pea tutuʻu hono ngaahi vaʻa, lulu ke ngangana hono lau, mo liʻaki hono fua, tuku ke hao ʻae fanga manu mei lalo, mo e fanga manupuna mei hono ngaahi vaʻa.
14Повика јако и рече овако: Посеците дрво, и окрешите му гране, покидајте му лишће и разметните му род; нека побегну звери испод њега и птице с грана његових.
15Kae tuku ai pe hono tangutungutu ʻi he kelekele mo hono meʻa tākai ukamea mo e palasa, ʻi he mohuku laumaʻuiʻui ʻoe ngoue; pea tuku ia ke viviku ʻi he hahau ʻoe langi, “‘Pea tuku ke ne ʻinasi fakataha mo e fanga manu, ʻi he mohuku ʻoe kelekele.
15Али пањ са жилама оставите му у земљи, у оковима гвозденим и бронзаним у трави пољској, нека га кваси роса небеска и део да му је са зверјем од траве земаљске.
16Ke liliu hono loto fakatangata, pea tuku kiate ia ʻae loto ʻoe manu, pea tuku ke ʻosi ha kuonga ʻe fitu mo ʻene pehē.
16Срце човечје нека му се промени, и срце животињско нека му се да, и седам времена нека прође преко њега.
17ʻOku fai ʻae meʻa ni ʻi he fono ʻae kau leʻo, pea mo e ʻeke ʻi he fekau ʻae kau māʻoniʻoni: koeʻuhi ke ʻilo ʻe he kakai moʻui ʻoku pule ʻaia ʻoku Māʻolunga taha pe ʻi he puleʻanga ʻoe tangata, pea ʻoku faʻiteliha ia ki ha taha ʻe tuku ki ai, pea ʻoku ne hakeakiʻi ki ai ʻae kakai ʻoku māʻulalo taha pe.’
17То су одредили стражари и изрекли свети да би познали живи да Вишњи влада царством људским, и даје га коме хоће, и поставља над њим најнижег између људи.
18“Ko au Nepukanesa naʻaku mamata ki he misi ni. Pea ko koe ʻe Pelitisasa ke ke fakahā mai kiate au hono ʻuhinga, he koeʻuhi ʻoku ʻikai mafai ʻe he kau tangata poto kotoa pē ʻi hoku puleʻanga ke fakahā kiate au hono ʻuhinga: ka ko koe ʻoku ke mafai; he ʻoku ʻiate koe ʻae laumālie ʻoe ngaahi ʻotua māʻoniʻoni.”
18Тај сан сних ја, цар Навуходоносор; а ти, Валтасаре, кажи шта значи, јер ниједан мудрац у царству мом не може да ми каже шта значи; а ти можеш, јер је у теби дух светих богова.
19Pea naʻe toki ofo ʻa Taniela, ʻaia naʻe hingoa ko Pelitisasa ʻi he feituʻulaʻā ʻe taha, pea puputuʻu ʻene fakakaukau. Pea lea ʻae tuʻi, ʻo ne pehē kia Pelitisasa, “ʻOua naʻa ke mamahi ʻi he misi, pe ʻi hono ʻuhinga.” Pea naʻe tali ʻe Pelitisasa ʻo pehē, “ʻE hoku ʻeiki, ke ʻiate kinautolu ʻoku fehiʻa kiate koe ʻae misi, pea ko hono ʻuhinga ke ʻi ho ngaahi fili ia.
19Тада Данило, који се зваше Валтасар, оста у чуду за један сат, и мисли га узнемираваху. А цар проговори и рече: Валтасаре, сан и значење му да те не узнемирује. А Валтасар одговори и рече: Господару мој, сан да буде твојим ненавидницима, и значење његово непријатељима твојим.
20Ko e ʻakau naʻa ke mamata ai, ʻaia naʻe tupu, pea naʻe mālohi, ʻaia naʻe aʻu hake ki he langi, ʻa hono māʻolunga, pea naʻe hā ki māmani fulipē;
20Дрво што си видео, велико и јако, коме висина досезаше до неба и које се виђаше по свој земљи,
21Pea naʻe matamatalelei hono lau, pea naʻe lahi hono fua, pea naʻe ʻi ai ʻae meʻakai ki he ngaahi meʻa kotoa pē, ʻaia naʻe nofo ʻae fanga manu ʻoe ngoue, ʻi hono lolo ʻakau, pea maʻu ʻe he fanga manupuna ʻoe ʻatā honau nofoʻanga ʻi hono ngaahi vaʻa:
21коме лишће беше лепо и род обилан, и на коме беше хране свему, под којим становаше зверје пољско и на гранама му сеђаху птице небеске,
22“Ko koe ia ʻe tuʻi kuo ke tupu, pea kuo ke hoko ʻo mālohi: he kuo ke tupu ʻo māʻolunga, ʻo aʻu hake ki he langi, pea mo hoʻo pule ki he ngataʻanga ʻo māmani.
22то си ти, царе, који си велик и силан, и величина је твоја висока и досеже до неба и власт твоја до крајева земаљских.
23Pea ko e meʻa ʻi he mamata ʻae tuʻi ki he leʻo mo e tokotaha māʻoniʻoni naʻe ʻalu hifo mei he langi, ʻo ne pehē, ‘Tā hifo ʻae ʻakau, pea maumauʻi ia: kae tuku hono tefito mo hono ngaahi aka ʻi he kelekele, mo hono meʻa tākai ukamea mo e palasa, ʻi he mohuku lau maʻuiʻui ʻoe ngoue, pea tuku ke viviku ia ʻi he hahau ʻoe langi, pea ke ne ʻinasi fakataha mo e fanga manu ʻoe ngoue, kaeʻoua ke ʻosi ha kuonga ʻe fitu mo ʻene pehē;’
23А што цар виде Стражара и Свеца где силажаше с неба и говораше: Посеците дрво и потрите га, али му пањ са жилама оставите у земљи у оковима гвозденим и бронзаним у трави пољској, да га кваси роса небеска, и са зверјем пољским нека му је део докле седам времена прође преко њега,
24“Ko eni hono ʻuhinga, ʻe tuʻi, pea ko eni ʻae tuʻutuʻuni ʻae Fungani Māʻolunga, kuo fai ki hoku ʻeiki ko e tuʻi:
24ово значи, царе, и ово је наредба Вишњег која ће се извршити на мом господару цару:
25Te nau kapusi koe mei he kakai, pea te ke nofo mo e fanga manu ʻoe ngoue, pea te nau puleʻi koe ke kai mohuku ʻo hangē ko e fanga pulu, pea te nau fakaviviku koe ʻaki ʻae hahau ʻoe langi, pea te ke pehē ʻi he kuonga ʻe fitu, kaeʻoua ke ke ʻilo ʻoku pule ʻae Fungani Māʻolunga ʻi he puleʻanga ʻoe tangata, pea ʻoku ne foaki ia kiate ia ʻoku ne faʻiteliha ki ai.
25Бићеш прогнан између људи, и са зверима ћеш пољским живети, и храниће те травом као говеда, и роса ће те небеска квасити, и седам ће времена проћи преко тебе докле познаш да Вишњи влада царством људским и даје га коме хоће.
26Pea ko e meʻa ʻi he fekau ke tuku ʻae tefitoʻi ʻakau, mo hono aka, ʻe maʻu pe ho puleʻanga kiate koe, ʻoka ke ka ʻilo ʻoku fai ʻae pule mei he langi.
26А што се рече да се остави пањ са жилама од дрвета, царство ће ти остати, кад познаш да небеса владају.
27Ko ia, ʻe tuʻi, tuku tokoni kiate koe, pea motuhi hoʻo ngaahi angahala, ka ke māʻoniʻoni, pea mo hoʻo ngaahi hia, ka ke fai ʻofa ki he masiva, heiʻilo ʻe tolotolonga ai ʻa hoʻo melino.”
27Зато, царе, да ти је угодан мој савет, опрости се греха својих правдом, и безакоња својих милошћу према невољнима, е да би ти се продужио мир.
28¶ Naʻe hoko ʻae ngaahi meʻa ni kotoa pē ki he tuʻi, ko Nepukanesa.
28Све ово дође на цара Навуходоносора.
29Hili ʻae māhina ʻe hongofulu ma ua, naʻe ʻeveʻeva ia ʻi he fale tupuʻa ʻoe tuʻi ʻo Papilone.
29После дванаест месеци ходаше по царском двору у Вавилону.
30Pea lea ʻae tuʻi ʻo pehē, “ʻIkai ko Papilone eni, ko e fale ʻoe puleʻanga ʻaia kuo u langa ʻi hoku mālohi, pea koeʻuhi ke ongoongo hoku nāunau?”
30И проговори цар и рече: Није ли то Вавилон велики што га ја сазидах јаком силом својом да је столица царска, и слава величанству мом?
31Lolotonga naʻe kei ʻi he fofonga ʻoe tuʻi ʻae lea, naʻe ongo mai mei he langi ʻae leʻo naʻe pehē, “ʻE tuʻi ko Nepukanesa, kuo fai ʻae lea kiate koe; kuo homo meiate koe ʻae puleʻanga.
31Те речи још беху у устима цару, а глас дође с неба: Теби се говори, царе Навуходоносоре: Царство се узе од тебе.
32Pea te nau kapusi koe mei he kakai; pea te ke nofo mo e fanga manu ʻoe ngoue, pea te nau puleʻi koe ke kai mohuku ʻo hangē ko e fanga pulu, pea ʻe ʻosi ʻae kuonga ʻe fitu mo hoʻo pehē, kaeʻoua ke ke ʻilo ʻoku pule ʻae Fungani Māʻolunga ʻi he puleʻanga ʻoe tangata, pea ʻoku ne foaki ia kiate ia ʻoku ne faʻiteliha ki ai.”
32И бићеш прогнан између људи, и живећеш са зверјем пољским, храниће те травом као говеда, и седам ће времена проћи преко тебе докле познаш да Вишњи влада царством људским и даје га коме хоће.
33ʻI he feituʻulaʻā pe ko ia naʻe fakamoʻoni ʻae meʻa ni kia Nepukanesa: pea naʻe kapusi ia mei he kakai, pea naʻa ne kai ʻae mohuku ʻo hangē ko e fanga pulu, pea naʻe viviku hono sino ʻi he hahau ʻoe langi, pea naʻe tupu hono fulufulu ʻo hangē ko e fulufuluʻi ʻikale, pea mo hono ngeʻesi nima ʻo hangē ko e pesipesi ʻoe fanga manupuna.
33У тај час испуни се та реч на Навуходоносору; и би прогнан између људи и једе траву као говеда, и роса небеска кваси му тело да му нарастоше длаке као пера у орла и нокти као у птица.
34Pea hili ʻae ngaahi ʻaho ko ia, ko au Nepukanesa, ne u hiki hake hoku mata ki he langi, pea naʻe toe hoko mai kiate au hoku loto, pea ne u fakafetaʻi ki he Fungani Māʻolunga, pea naʻaku fakamālō mo fakaʻapaʻapa kiate ia ʻoku moʻui taʻengata, ʻAia ʻoku pule ko e pule taʻengata, pea ko hono puleʻanga ʻoku mei he toʻutangata ki he toʻutangata.
34Али после тог времена ја Навуходоносор подигох очи своје к небу, и ум мој врати ми се, и благослових Вишњег, и хвалих и славих Оног који живи довека, чија је власт власт вечна и чије је царство од колена до колена.
35Pea ʻoku ne lau ʻae kakai fulipē ʻo māmani ko e meʻa noa pe: pea ʻoku ne fai ʻo fakatatau mo hono finangalo ʻi he kau tau ʻoe langi, pea ki he kakai ʻo māmani: pea ʻoku ʻikai ha tokotaha ʻe taʻofi hono nima, pe pehē kiate ia, ‘Ko e hā ʻoku ke fai?’
35И сви становници земаљски ништа нису према Њему, и ради шта хоће с војском небеском и са становницима земаљским, и нема никога да би Му руку зауставио и рекао Му: Шта радиш?
36Pea feʻunga mo ia naʻe toe hoko mai ʻae poto kiate au; pea koeʻuhi ke ongoongolelei ai ʻa hoku puleʻanga, naʻe toe hoko mai ʻa hoku nāunau mo e lelei kiate au; pea naʻe kumi mai kiate au ʻeku ngaahi houʻeiki mo ʻeku kau fakamaau, pea naʻe toe fokotuʻu au ʻi hoku puleʻanga, pea naʻe tupulekina hoku ongoongolelei.
36У то време ум мој врати ми се, и на слави царства мог врати ми се величанство моје и светлост моја; и дворани моји и кнезови моји потражише ме, и утврдих се у царству свом, и дода ми се више величанства.
37“Pea ko au Nepukanesa, ʻoku ou fakafetaʻi mo fakamālō mo fakaʻapaʻapa, ki he tuʻi ʻoe langi, ʻaia ʻoku moʻoni ʻene ngaahi ngāue kotoa pē, pea ko ʻene ʻulungāanga ko e fakamaau: pea ʻoku ne mafai ke fakavaivaiʻi ʻakinautolu ʻoku ʻalu fielahi.”
37Сада ја Навуходоносор хвалим, узвишујем и славим цара небеског, чија су сва дела истина и чији су путеви праведни и који може оборити оне који ходе поносито.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.