1 Meʻa Hokohoko 21
Tongan Bible, Revised West VersionTranslation
Tongan Bible, Revised West Version
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Pea naʻe tuʻu hake ʻa Sētane ke fakakoviʻi ʻa ʻIsileli, pea naʻa ne fakalotoʻi ʻa Tevita ke ne lau hono tokolahi ʻo ʻIsileli.
1Али уста сотона на Израиља и наврати Давида да изброји Израиља.
2Pea naʻe pehē ʻe Tevita kia Soape, pea ki he ngaahi ʻeiki pule ki he kakai, Mou ʻalu ʻo lau hake ʻa ʻIsileli ʻo fai mei Peasipa ʻo aʻu atu ki Tani, pea ʻomi kiate au ʻa hono lau, koeʻuhi ke u ʻilo ai.
2И рече Давид Јоаву и кнезовима народним: Идите, избројите синове Израиљеве од Вирсавеје дори до Дана, па ми јавите да знам колико их има.
3Pea naʻe tali ange ʻe Soape, Ke ngaohi ʻe Sihova ʻa hono kakai ke nau liunga teau hake ʻakinautolu ʻi honau tokolahi ko eni: ka ko eni, “ʻe hoku ʻeiki ko e tuʻi ʻikai ko e kau tamaioʻeiki ʻakinautolu kotoa pē, ʻa hoku ʻeiki?” Pea ka kuo pehē, “Ko e hā ʻa hono ʻuhinga ʻoe fie fai ʻae meʻa ni ʻe hoku ʻeiki? Ko e hā ʻoku ne fie hoko ai ko e fakahala ki ʻIsileli?”
3Али Јоав рече: Нека дода Господ народу свом колико га је сада још сто пута толико; нису ли, царе господару мој, сви слуге господару мом? Зашто тражи то господар мој? Зашто да буде на грех Израиљу?
4Ka neongo ia naʻe mālohi hake kia Soape ʻae folofola ʻae tuʻi. Ko ia naʻe ʻalu ai ʻa Soape, mo ne ʻosiki ʻae potu kotoa pē ʻi ʻIsileli, mo ne haʻu ki Selūsalema.
4Али реч царева надјача Јоава. И тако отиде Јоав и обиђе свега Израиља, па се врати у Јерусалим.
5Pea naʻe ʻange ʻe Soape ʻae lau ʻa hono toko fiha ʻoe kakai kia Tevita. Pea ko e kātoa ʻo ʻIsileli ko e kau tangata naʻe toʻo heletā, ko e tokotaha miliona mo e tokotaha kilu: pea ko e kakai ʻi Siuta naʻe toʻo heletā naʻe toko fā kilu mo e toko fitu mano.
5И даде Јоав број преписаног народа Давиду; и беше свега народа Израиљевог хиљада хиљада и сто хиљада људи који махаху мачем, а народа Јудиног четири стотине и седамдесет хиљада људи који махаху мачем.
6Ka naʻe ʻikai ke lau ai ʻakinautolu ʻo Livai pe ko Penisimani: he naʻe kovi lahi ʻaupito kia Soape ʻae lea ʻae tuʻi.
6А племена Левијевог и Венијаминова не изброја с њима јер мрска беше Јоаву заповест царева.
7Pea naʻe houhau ʻae ʻOtua koeʻuhi ko e meʻa ni; pea ko ia naʻa ne teʻia ai ʻa ʻIsileli.
7А не беше мила Богу та ствар; зато удари Израиља.
8Pea naʻe pehē ai ʻe Tevita ki he ʻOtua, “Kuo u fai angahala ʻo lahi, koeʻuhi ko ʻeku fai ʻae meʻa ni: ka ko eni, ʻoku ou kole kiate koe, ke ke hiki atu ʻae angahala ʻa hoʻo tamaioʻeiki; he kuo u fai vale ʻaupito.”
8И Давид рече Богу: Сагреших веома што то урадих; али узми безакоње слуге свог, јер веома лудо радих.
9¶ Pea naʻe folofola ʻa Sihova kia Kata ko e tangata kikite ʻo Tevita, ʻo pehē,
9А Господ рече Гаду видеоцу Давидовом говорећи:
10“Ke ke ʻalu ʻo tala kia Tevita, ʻo pehē, ʻOku pehē ʻe Sihova, ʻOku ou tuku atu ʻae meʻa ko eni ʻe tolu, pea ke fili ʻe koe ha taha ʻi ai, koeʻuhi ke u fai ia kiate koe.
10Иди кажи Давиду и реци: Овако вели Господ: Троје ти дајем, изабери једно да ти учиним.
11Ko ia naʻe haʻu ai ʻa Kata kia Tevita, mo ne pehē kiate ia, ʻOku pehē ʻe Sihova, Ke ke fili ʻe koe:
11И дође Гад к Давиду и рече му: Тако вели Господ, бирај:
12ʻAe honge ʻi he taʻu ʻe tolu; pe ko e tautea koe ʻi he ʻao ʻo ho ngaahi fili ʻi ha māhina ʻe tolu, lolotonga ʻae hoko kiate koe ʻae heletā ʻo ho ngaahi fili; pe ko e ʻaho ʻe tolu ʻoe heletā ʻo Sihova, ʻio, ʻae mahaki fakaʻauha ʻi he fonua, mo e fai ʻae fakaʻauha ʻe he ʻāngelo ʻa Sihova ʻi he ngaahi potu fonua kotoa pē ʻo ʻIsileli. Ko ia foki ke ke fakakaukau ʻe koe pe ko e hā ʻae lea te u toe ʻave kiate ia naʻa ne fekauʻi au.”
12Или глад за три године, или три месеца да бежиш од непријатеља својих и мач непријатеља твојих да те стиже, или три дана мач Господњи и помор да буде у земљи и анђео Господњи да убија по свим крајевима Израиљевим. Сада дакле гледај шта ћу одговорити оном који ме је послао.
13Pea naʻe pehē ʻe Tevita kia Kata, “ʻOku ou ʻefihia ʻaupito au tuku pe ke u hinga ki he nima ʻo Sihova he ʻoku lahi ʻaupito ʻa ʻene ngaahi ʻaloʻofa kaeʻoua naʻa tuku ke u tō ki he nima ʻoe tangata.”
13А Давид рече Гаду: У тескоби сам љутој; али нека западнем Господу у руке, јер је веома велика милост Његова; а људима да не западнем у руке.
14Ko ia naʻe tuku ai ʻe Sihova ʻae mahaki fakaʻauha ki ʻIsileli: pea naʻe mate ʻoe kakai ʻIsileli ʻae kau tangata ʻe toko fitu mano.
14И тако пусти Господ помор на Израиља, те паде Израиља седамдесет хиљада људи.
15Pea naʻe fekau atu ha ʻāngelo ʻe he ʻOtua ki Selūsalema, ke ne fakaʻauha ia; pea lolotonga ʻa ʻene fai ʻae fakaʻauha, naʻe vakai ʻe Sihova, pea naʻa ne liliu mei he kovi, mo ne pehē ki he ʻāngelo naʻe fai ʻae fakaʻauha, “Maʻu ʻā, kuo lahi, pea taʻofi eni ho nima.” Pea naʻe tuʻu ʻae ʻāngelo ʻa Sihova ʻi he veʻe matapā ʻoe hahaʻanga uite ʻo Olinani ko e tangata Sepusi.
15И посла Господ анђела у Јерусалим да га убија; и кад убијаше, погледа Господ и сажали му се са зла; и рече анђелу који убијаше: Доста, спусти руку своју. А анђео Господњи стајаше код гумна Орнана Јевусејина,
16Pea naʻe hanga hake ʻe Tevita ʻa hono mata, pea naʻa ne mamata ki he ʻāngelo ʻa Sihova ʻoku ne tuʻu ʻi he vahaʻa ʻo māmani pea mo e langi, kuo toʻo ʻi hono nima ʻae heletā naʻe tuʻu tonu atu ki Selūsalema. Pea naʻe tō hifo ai ki honau mata ʻa Tevita mo e kau mātuʻa, kuo nau kofuʻaki ʻae tauangaʻa.
16а Давид подиже очи своје и виде анђела Господњег где стоји између земље и неба, а у руци му го мач, којим беше замахнуо на Јерусалим; и паде Давид и старешине ничице, обучени у кострет.
17Pea naʻe pehē ʻe Tevita ki he ʻOtua, “ʻIkai ko au ia naʻe fekau ke lau hake ʻae kakai? ʻIo, ko au pe ia kuo u angahala mo fai ʻae kovi moʻoni; ka ko e fanga sipi ko ʻena, ko e hā kuo fai ʻekinautolu? ʻE Sihova ko e ʻOtua, ʻoku ou kole kiate koe, ke ke tuku ho nima ke hoko kiate au, pea ki he fale ʻo ʻeku tamai; kaeʻoua naʻa ʻi hoʻo kakai ia, ke nau mamahi ai.”
17И рече Давид Богу: Нисам ли ја заповедио да се изброји народ? Ја сам дакле згрешио и зло учинио; а те овце шта су учиниле? Господе Боже мој, нека се рука Твоја обрати на ме и на дом оца мог; али не на тај народ да га потре.
18¶ Pea naʻe toki fekau ʻe he ʻāngelo ʻa Sihova kia Kata ke ne lea kia Tevita ʻo pehē, ke ʻalu hake ʻa Tevita mo ne fokotuʻu ha feilaulauʻanga kia Sihova, ʻi he potu hahaʻanga uite ʻo Olinani ko e tangata Sepusi.
18Тада анђео Господњи рече Гаду да каже Давиду да изиђе горе и начини олтар Господу на гумну Орнана Јевусејина.
19Pea naʻe ʻalu hake ʻa Tevita ʻi he lea ʻa Kata ʻaia naʻa ne lea ʻaki ʻi he huafa ʻo Sihova.
19И изиђе Давид по речи Гадовој, коју му рече у име Господње.
20Pea ʻi heʻene tafoki ʻa Olinani, mo ne mamata ki he ʻāngelo, naʻa ne fakafufū ia pea mo hono ngaahi foha ʻe toko fā. Pea ko e lolotonga eni ʻae haha ʻae uite ʻe Olinani,
20А Орнан окренувши се угледа анђела, и сакри се са четири сина своја, јер Орнан вршаше пшеницу.
21Mo ʻene hāʻeleange ʻa Tevita kia Olinani, naʻe sio atu ʻa Olinani ʻo ne mamata kia Tevita, pea naʻa ne ʻalu atu mei he hahaʻanga uite, mo ne tuʻulutui kia Tevita ʻaki ʻa hono mata ki he kelekele.
21У том дође Давид до Орнана; и погледавши Орнан кад виде Давида изиђе из гумна и поклони се Давиду лицем до земље.
22Pea naʻe toki pehē ʻe Tevita kia Olinani, “Foaki mai ʻae potu hahaʻanga uite, koeʻuhi ke u langa ai ha feilaulauʻanga kia Sihova: te ke tuku mai ia ʻi ha totongi totonu ki ai: kaekehe ke taʻofi ʻae mahaki fakaʻauha mei he kakai.”
22Тада рече Давид Орнану: Дај ми то гумно да начиним на њему олтар Господу; за новце колико вреди дај ми га, да би престао помор у народу.
23Pea naʻe pehē ʻe Olinani kia Tevita, “Ke ke maʻu ia moʻou, pea ke fai ʻe hoku ʻeiki ko e tuʻi ʻae meʻa ʻoku lelei ʻi hono fofonga ʻoʻona: vakai foki, ʻoku ou foaki ʻae fanga pulu ke ʻatu ko e feilaulau tutu, mo e nāunau ʻoe haha uite ke fefie ʻaki, pea mo e uite ke ʻatu ko e feilaulau meʻakai; ʻoku ou ʻatu ia kotoa pē.”
23А Орнан рече Давиду: Узми и нека чини господар мој цар шта му је драго; ево дајем и волове за жртве паљенице, и кола за дрва, и пшеницу за дар; све то дајем.
24Ka naʻe pehē ʻe he tuʻi ko Tevita kia Olinani, “ʻIkai; ka te u fakatau moʻoni ia meiate koe ʻaki ʻa hono totongi totonu: koeʻuhi ʻe ʻikai te u toʻo mai ʻae meʻa ʻaʻau maʻa Sihova, pe ʻatu taʻetotongi ha ngaahi feilaulau tutu.”
24А цар Давид рече Орнану: Не, него ћу купити за новце шта вреди, јер нећу да принесем Господу шта је твоје ни да принесем жртву паљеницу поклоњену.
25Ko ia hono ʻange ʻe Tevita kia Olinani ke totongi ki he potu ko ia ʻae sikeli koula ʻe onongeau naʻe fakamamafa.
25И даде Давид Орнану за оно место на меру шест стотина сикала злата.
26Pea naʻe langa ʻi ai ʻe Tevita ha feilaulauʻanga kia Sihova, mo ne ʻatu ai ʻae ngaahi feilaulau tutu, mo e ngaahi feilaulau fakamelino, mo ne ui ai kia Sihova; pea naʻa ne tali ia mei he langi ʻaki ʻae afi naʻe tō ki he feilaulauʻanga ʻoe feilaulau tutu.
26И онде начини Давид олтар Господу, и принесе жртве паљенице и жртве захвалне; и призва Господа, и услиши га спустивши огањ с неба на олтар жртве паљенице.
27Pea naʻe fekau ʻe Sihova ki he ʻāngelo; pea naʻa ne toe ʻai ʻa ʻene heletā ki hono ʻaiʻanga.
27И заповеди Господ анђелу, те врати мач свој у корице.
28Pea ʻi he kuonga ko ia ʻi he mamata ʻa Tevita kuo tali ʻe Sihova kiate ia ʻi he hahaʻanga uite ʻo Olinani ko e tangata Sepusi, naʻa ne toki fai feilaulau ʻi he potu ko ia.
28У оно време видевши Давид да га Господ услиши на гумну Орнана Јевусејина, приношаше жртве онде.
29He ko e fale fehikitaki ʻo Sihova ʻaia naʻe ngaohi ʻe Mōsese ʻi he toafa, pea mo e feilaulauʻanga ʻae feilaulau tutu, naʻe nofo ʻi he kuonga ko ia ʻi he potu māʻolunga ʻi Kipione.
29А шатор Господњи, који начини Мојсије у пустињи, и олтар за жртве паљенице беше у то време на висини у Гаваону.
30Ka naʻe ʻikai faʻa ʻalu ʻa Tevita ki ai ke fehuʻi ki he ʻOtua: he naʻa ne manavahē koeʻuhi ko e heletā ʻoe ʻāngelo ʻo Sihova.
30И Давид не може ићи к њему да тражи Бога, јер се уплаши од мача анђела Господњег.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.