Јездрина 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Bible Mutal (Kosraean)
1А после ових ствари за царовања Артаксеркса, цара персијског, Јездра, син Сераје сина Азарије, сина Хелкије,
1Yac puspis toko, ke Artaxerxes el tuh tokosra fulat lun acn Persia, oasr mwet se pangpang Ezra. El lohlla mwet matu lal folok nwe kacl Aaron, Mwet Tol Fulat, ouinge: Ezra el wen natul Seraiah, su wen natul Azariah, su wen natul Hilkiah,
2сина Салума, сина Садока, сина Ахитова,
2su wen natul Shallum, su wen natul Zadok, su wen natul Ahitub,
3сина Амарије, сина Азарије, сина Мерајота,
3su wen natul Amariah, su wen natul Azariah, su wen natul Meraioth,
4сина Зераје, сина Озије, сина Вукија,
4su wen natul Zerahiah, su wen natul Uzzi, su wen natul Bukki,
5сина Авузије, сина Финеса, сина Елеазара, сина Арона поглавара свештеничког.
5su wen natul Abishua, su wen natul Phinehas, su wen natul Eleazar, su wen natul Aaron.
6Тај Јездра врати се из вавилонске, а беше књижевник вешт закону Мојсијевом, који даде Господ Бог Израиљев, и цар му даде све што заиска, јер рука Господа Бога његовог беше над њим.
6Ezra el tuh sie mwet lutlut su arulana yohk etu lal ke Ma Sap su LEUM GOD lun Israel El tuh sang nu sel Moses. Ke sripen LEUM GOD El akinsewowoyal Ezra, ouinge tokosra fulat el sang nu sel ma nukewa el siyuk kac. Ezra el som liki acn Babylonia
7И вратише се у Јерусалим неки синови Израиљеви и свештеници и Левити и певачи и вратари и Нетинеји седме године цара Артаксеркса.
7in yac se akitkosr tukun Artaxerxes el mutawauk in leum fin acn we, na el som nu Jerusalem wi kutu sin mwet Israel ac kutu mwet tol, mwet Levi, mwet on, mwet topang su forfor taran mutunpot, ac mwet orekma lun Tempul.
8А дође у Јерусалим петог месеца седме године тог цара.
8Elos utyak nu Jerusalem ke malem se meet in yac se akitkosr lun tokosra fulat sac.
9Јер првог дана првог месеца пође из вавилонске, а првог дана петог месеца дође у Јерусалим, јер добра рука Бога његовог беше над њим.
9Elos mukuiyak liki acn Babylon ke len se meet in malem se meet, na ke kasreyuk lun God elos sun acn Jerusalem ke len se meet in malem se aklimekosr.
10Јер Јездра беше управио срце своје да истражује закон Господњи и да га извршује и да учи Израиља уредбама и законима.
10Ezra el sang insial in lutlut ke Ma Sap lun LEUM GOD ac in moulkin, oayapa el luti ma sap ac oakwuk nukewa kac nu sin mwet Israel.
11А ово је препис од књиге коју даде цар Артаксерксо Јездри свештенику књижевнику вештом стварима што је заповедио Господ и уредбама Његовим у Израиљу:
11Tokosra Fulat Artaxerxes el sang leta se inge nu sel Ezra, su sie mwet tol ac mwet lutlut su arulana yohk etu lal ke ma sap ac oakwuk ku su LEUM GOD El tuh sang nu sin Israel:
12Артаксерксо цар над царевима Јездри свештенику, књижевнику вештом у закону Бога небеског, свако добро; тада и тада.
12“Ma sel Tokosra Fulat Artaxerxes, nu sel Ezra, mwet tol ac mwet lutlut yohk ke Ma Sap lun God lun Kusrao.
13Ја заповедам: Ко год у мом царству од народа Израиљевог и од свештеника његових и Левита хоће од своје воље да иде с тобом у Јерусалим, нек иде.
13“Nga sapkin nu yen nukewa in tokosrai luk tuh kutena mwet Israel, ku mwet tol ac mwet Levi, su lungse wi kom som nu Jerusalem, elos ku in som.
14Јер се шаљеш од цара и од седам саветника његових да надгледаш Јудеју и Јерусалим по закону Бога свог који ти је у рукама,
14Nga ac mwet pwapa itkosr luk, kut supwekom in som liye ouiyen acn Jerusalem ac Judah, in liye lah fuka akosyen Ma Sap lun God lom, su El asot nu sum in karingin.
15и да однесеш сребро и злато што цар и саветници његови драговољно приносе Богу Израиљевом, коме је стан у Јерусалиму,
15Kom in us mwe sang orek ke gold ac silver su nga ac mwet pwapa luk lungse in sang nu sin God lun Israel, su Tempul la oan in Jerusalem.
16и све сребро и злато што накупиш у својој земљи вавилонској с драговољним прилозима које народ и свештеници драговољно приложе на дом Бога свог у Јерусалиму.
16Kom fah oayapa us silver ac gold nukewa su kom orani in acn nukewa lun Babylon, ac mwe sang pac su mwet Israel ac mwet tol lalos elos sang nu ke Tempul lun God lalos in Jerusalem.
17Па одмах за те новце купи јунце и овнове и јагањце с даровима њиховим и наливима њиховим, и принеси их на олтару дома Бога нашег у Јерусалиму.
17“Kom fah oaru in orekmakin mani inge in moli cow mukul, sheep mukul, sheep fusr, wheat, ac wain, na kom fah kisakin ma inge fin loang lun Tempul in Jerusalem.
18И шта се теби и браћи твојој свиди учинити с осталим сребром и златом, учините по вољи Бога свог.
18Kom ku in orekmakin silver ac gold ma lula nu ke kutena ma su kom ac mwet lom fah sulela, fal nu ke lungse lun God lom.
19И судови који су ти дати за службу у дому Бога твог, остави пред Богом у Јерусалиму.
19Kom fah sang nu sin God in acn Jerusalem ahlu nukewa ma itukot nu sum in orekmakinyuk in Tempul ke pacl in alu.
20И шта би још требало дому Бога твог, те би ваљало дати, подај из царске ризнице.
20Ac fin oasr kutena ma saya su kom enenu pac nu ke Tempul, kom fah eis liki iwen filma lun tokosra.
21И још заповедам ја, цар Артаксерксо свим ризничарима с оне стране реке, да шта год заиште од вас Јездра свештеник, књижевник вешти закону Бога небеског, одмах да се учини,
21“Nga sapkin nu sin mwet nukewa su karingin mwe kasrup in acn Roto‐in‐Euphrates, tuh kowos in aksaye sang nu sel Ezra, su mwet tol ac mwet lutlut ke Ma Sap lun God lun Kusrao, ma nukewa el siyuk kac.
22до сто таланата сребра и до сто кора пшенице и до сто вата вина и до сто вата уља, а соли без мере,
22Aok, in tia alukela paun itkosr tausin lumfoko ke silver, bushel lumfoko ke wheat, gallon lumfoko lumngaul ke wain, gallon lumfoko lumngaul ke oil in olive, ac lupan sohl ma el ac enenu.
23шта год заповеди Бог небески, одмах да се учини за дом Бога небеског, да не дође гнев на царство, на цара и на синове његове.
23Kowos enenu in arulana oaru in sang ma nukewa su God lun Kusrao El enenu nu ke Tempul lal. Ouinge kowos fah oru tuh El fah tiana kasrkusrak sik ku selos su ac fah leum tukuk.
24И још вам јављамо да се ни од једног између свештеника и Левита и певача и вратара и Нетинеја и других слуга тог дома Божијег не сме узимати данак ни порез ни царина.
24Nga sapkin tuh in wangin sie suwos eisani tax sin mwet tol, mwet Levi, mwet on, mwet topang ke mutunpot, mwet orekma, ku kutena mwet saya su kupasr nu ke Tempul se inge.
25А ти, Јездра, по мудрости Бога свог која ти је дата постави управитеље и судије да суде свему народу што је с оне стране реке између свих који знају закон Бога твог, и ко не зна, учите га.
25“Kom, Ezra, ke lalmwetmet su God lom El asot nu sum, kom in sulela mwet kol ac mwet nununku in liyaung mwet nukewa Roto‐in‐Euphrates su moul ye Ma Sap lun God lom. Kom in luti Ma Sap inge nu sin kutena mwet su tia etu.
26А ко не би извршавао закон Бога твог и закон царев, одмах да му се суди, било да се погуби или да се прогна или да се оглоби или да се баци у тамницу.
26Kutena mwet fin seakos ma sap lun God lom, ku ma sap lun tokosrai luk, eneneyuk tuh in sa na kalyeiyuk elos ouinge: ke misa, ku nu ke sruoh, ku ke eisla ma lalos, ku ke kauli in presin.”
27Благословен да је Господ Бог отаца наших, који даде то цару у срце да украси дом Господњи у Јерусалиму,
27Ezra el fahk, “Kaksakin LEUM GOD lun mwet matu lasr! El oru tuh tokosra fulat elan insewowo in akfulatye Tempul lun LEUM GOD in Jerusalem in ouiya se inge.
28и даде ми, те нађох милост пред царем и саветницима његовим и пред свим силним кнезовима царевим. И ја се ослободих, јер рука Господа Бога мог беше нада мном, и скупих главаре из Израиља да иду са мном.
28Ke lungkulang lun God, nga ku in eis kulang sin tokosra fulat, oayapa sin mwet pwapa lal, ac mwet nukewa lal su fulat ac ku. LEUM GOD luk El akpulaikyeyu, pwanang nga tuh ku in aknunakye sifen sou puspis lun Israel in wiyu folok.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.