2. Мојсијева 20
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
King James Version with Apocrypha
1Тада рече Бог све ове речи говорећи:
1And God spake all these words, saying,
2Ја сам Господ Бог твој, који сам те извео из земље мисирске, из дома ропског.
2I am the LORD thy God, which have brought thee out of the land of Egypt, out of the house of bondage.
3Немој имати других богова уза ме.
3Thou shalt have no other gods before me.
4Не гради себи лик резани нити какву слику од оног што је горе на небу, или доле на земљи, или у води, испод земље.
4Thou shalt not make unto thee any graven image, or any likeness of any thing that is in heaven above, or that is in the earth beneath, or that is in the water under the earth:
5Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој, Бог ревнитељ, који походим грехе отачке на синовима до трећег и до четвртог колена, оних који мрзе на мене;
5Thou shalt not bow down thyself to them, nor serve them: for I the LORD thy God am a jealous God, visiting the iniquity of the fathers upon the children unto the third and fourth generation of them that hate me;
6а чиним милост на хиљадама оних који ме љубе и чувају заповести моје.
6And shewing mercy unto thousands of them that love me, and keep my commandments.
7Не узимај узалуд име Господа Бога свог; јер неће пред Господом бити прав ко узме име Његово узалуд.
7Thou shalt not take the name of the LORD thy God in vain; for the LORD will not hold him guiltless that taketh his name in vain.
8Сећај се дана од одмора да га светкујеш.
8Remember the sabbath day, to keep it holy.
9Шест дана ради, и свршуј све послове своје.
9Six days shalt thou labour, and do all thy work:
10А седми је дан одмор Господу Богу твом; тада немој радити ниједан посао, ни ти, ни син твој, ни кћи твоја, ни слуга твој, ни слушкиња твоја, ни живинче твоје, ни странац који је међу вратима твојим.
10But the seventh day is the sabbath of the LORD thy God: in it thou shalt not do any work, thou, nor thy son, nor thy daughter, thy manservant, nor thy maidservant, nor thy cattle, nor thy stranger that is within thy gates:
11Јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, море и шта је год у њима; а у седми дан почину; зато је благословио Господ дан од одмора и посветио га.
11For in six days the LORD made heaven and earth, the sea, and all that in them is , and rested the seventh day: wherefore the LORD blessed the sabbath day, and hallowed it.
12Поштуј оца свог и матер своју, да ти се продуже дани на земљи, коју ти да Господ Бог твој.
12¶ Honour thy father and thy mother: that thy days may be long upon the land which the LORD thy God giveth thee.
13Не убиј.
13Thou shalt not kill.
14Не чини прељубе.
14Thou shalt not commit adultery.
15Не кради.
15Thou shalt not steal.
16Не сведочи лажно на ближњег свог.
16Thou shalt not bear false witness against thy neighbour.
17Не пожели кућу ближњег свог, не пожели жену ближњег свог, ни слугу његовог, ни слушкињу његову, ни вола његовог, ни магарца његовог, нити ишта што је ближњег твог.
17Thou shalt not covet thy neighbour’s house, thou shalt not covet thy neighbour’s wife, nor his manservant, nor his maidservant, nor his ox, nor his ass, nor any thing that is thy neighbour’s.
18И сав народ виде гром и муњу и трубу где труби и гору где се дими; и народ видевши то узмаче се и стаде издалека,
18¶ And all the people saw the thunderings, and the lightnings, and the noise of the trumpet, and the mountain smoking: and when the people saw it , they removed, and stood afar off.
19и рекоше Мојсију: Говори нам ти, и слушаћемо; а нека нам не говори Бог, да не помремо.
19And they said unto Moses, Speak thou with us, and we will hear: but let not God speak with us, lest we die.
20А Мојсије рече народу: Не бојте се, јер Бог дође да вас искуша и да вам пред очима буде страх Његов да не бисте грешили.
20And Moses said unto the people, Fear not: for God is come to prove you, and that his fear may be before your faces, that ye sin not.
21И народ стајаше издалека, а Мојсије приступи к мраку у коме беше Бог.
21And the people stood afar off, and Moses drew near unto the thick darkness where God was .
22И Господ рече Мојсију: Овако кажи синовима Израиљевим: видели сте где вам с неба говорих.
22¶ And the LORD said unto Moses, Thus thou shalt say unto the children of Israel, Ye have seen that I have talked with you from heaven.
23Не градите уза ме богове сребрне, ни богове златне не градите себи.
23Ye shall not make with me gods of silver, neither shall ye make unto you gods of gold.
24Олтар од земље начини ми, на коме ћеш ми приносити жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, ситну и крупну стоку своју. На коме год месту заповедим да се спомиње име моје, доћи ћу к теби и благословићу те.
24¶ An altar of earth thou shalt make unto me, and shalt sacrifice thereon thy burnt offerings, and thy peace offerings, thy sheep, and thine oxen: in all places where I record my name I will come unto thee, and I will bless thee.
25Ако ли ми начиниш олтар од камена, немој начинити од тесаног камена; јер ако повучеш по њему гвожђем, оскврнићеш га.
25And if thou wilt make me an altar of stone, thou shalt not build it of hewn stone: for if thou lift up thy tool upon it, thou hast polluted it.
26Немој уз басамаке ићи к олтару мом, да се не би открила голотиња твоја код њега.
26Neither shalt thou go up by steps unto mine altar, that thy nakedness be not discovered thereon.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.