Проповедник 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1Доиста све ово сложих у срце своје да бих расветлио све то, како су праведни и мудри и дела њихова у руци Божијој, а човек не зна ни љубави ни мржње од свега што је пред њим.
1He naʻaku tokanga ʻi hoku loto ki he meʻa ni kotoa pē ke u fakahā kotoa pē ia, ʻoku ʻi he nima ʻoe ʻOtua ʻae māʻoniʻoni, mo e poto, pea mo ʻenau ngāue: ʻoku ʻikai ʻilo ʻe he tangata pe ko e ʻofeina ia pe ko e fehiʻanekina ʻi he meʻa ʻoku hoko mai kiate ia.
2Све бива свима једнако: праведнику бива као безбожнику, добром и чистом као нечистом, оном који приноси жртву као оном који не приноси, како добром тако грешнику, оном који се куне као оном који се боји заклетве.
2He ʻoku hoko tatau ʻae meʻa fulipē ki he kakai kotoa pē: ko e meʻa ʻe taha ʻoku hoko ki he māʻoniʻoni mo e angahala; ki he angalelei mo ia kuo fakamaʻa, pea ki he taʻemaʻa; kiate ia ʻoku feilaulau, mo ia ʻoku ʻikai fai ha feilaulau: ʻoku hangē ko ia ʻoku angalelei, ʻoku pehē ʻaia ʻoku angahala, pea ko ia ʻoku fuakava, ʻo hangē ko ia ʻoku manavahē ki he fuakava.
3А то је најгоре од свега што бива под сунцем што свима једнако бива, те је и срце људско пуно зла, и лудост им је у срцу док су живи, а потом умиру.
3Ko e kovi eni ʻe taha ʻi he meʻa kotoa pē ʻoku fai ʻi he lalo laʻā, ʻae hoko tatau ʻae meʻa ki he kakai kotoa pē: ʻio, ʻoku fonu ʻi he kovi ʻae loto ʻoe fānau ʻae tangata, ʻoku ʻi honau loto ʻae vale ʻi heʻenau kei moʻui, pea hili ia ʻoku nau ʻalu ki he mate.
4Јер ко ће бити изабран? У живих свих има надања; и псу живом боље је него мртвом лаву.
4¶ He ʻoku ai ʻae ʻamanaki lelei kiate ia ʻoku kei kau ki he moʻui: he ʻoku lelei hake ʻae kulī ʻoku moʻui ʻi ha laione kuo mate.
5Јер живи знају да ће умрети, а мртви не знају ништа нити им има плате, јер им се спомен заборавио.
5He ʻoku ʻilo ʻe he kakai moʻui te nau mate: ka ʻoku ʻikai siʻi ʻilo ha meʻa ʻe he mate, pea ʻoku ʻikai te nau kei maʻu ha totongi: he kuo ngalo ʻa honau fakamanatu.
6И љубави њихове и мржње њихове и зависти њихове нестало је, и више немају дела никада ни у чему што бива под сунцем.
6Pea ko ʻenau ʻofa, mo ʻenau fehiʻa, mo ʻenau meheka, kuo ʻosi ia; pea ʻoku ʻikai te nau kei maʻu honau tufakanga ʻi ha meʻa ʻoku fai ʻi he lalo laʻā ʻo taʻengata.
7Хајде, једи хлеб свој с радошћу, и веселог срца пиј вино своје, јер су мила Богу дела твоја.
7¶ ʻAlu koe ʻi ho hala, pea kai hoʻo mā ʻi he fiefia, pea inu hoʻo uaine ʻi he loto fiemālie; he kuo maʻu ʻe he ʻOtua hoʻo ngaahi ngāue.
8Свагда нека су ти хаљине беле, и уља на глави твојој да не недостаје.
8Ke hinehina maʻuaipē ho ngaahi kofu; pea ʻoua naʻa masiva ho ʻulu ʻi he pani.
9Уживај живот са женом коју љубиш свега века свог таштог, који ти је дат под сунцем за све време таштине твоје, јер ти је то део у животу и од труда твог којим се трудиш под сунцем.
9Ke ke moʻui fiefia mo ho uaifi, ʻaia ʻoku ke ʻofa ai ʻi he ʻaho kotoa pē ʻo hoʻo moʻui vaʻinga, ʻaia kuo ne foaki kiate koe ʻi he lalo laʻā, ʻae ngaahi ʻaho kotoa pē ʻo hoʻo vaʻinga: he ko ho ʻinasi ia ʻi he moʻui ni, mo e ngāue kuo ke fai ʻi he lalo laʻā.
10Све што ти дође на руку да чиниш, чини по могућности својој, јер нема рада ни мишљења ни знања ни мудрости у гробу у који идеш.
10Ko ia kotoa pē ʻoku ʻilo ʻe ho nima ke fai, fai ia ʻaki ho mālohi kotoa pē; he ʻoku ʻikai ha ngāue, pe ha filioʻi, pe ha ʻilo, pe ha poto ʻi he faʻitoka, ʻaia ʻoku ke ʻalu ki ai.
11Опет видех под сунцем да није до брзих трка, ни рат до храбрих, ни хлеб до мудрих, ни богатство до разумних, ни добра воља до вештих, него да све стоји до времена и згоде.
11¶ Naʻaku tafoki mai, pea u mamata ʻi he lalo laʻā, ko e pue ʻoku ʻikai kiate ia ʻoku veʻe vave, pe ko e tau kiate ia ʻoku mālohi, pe ko e meʻakai kiate ia ʻoku poto, pe ko e koloa ki he kakai ʻoku faʻa fakakaukau, pe ko e ongoongolelei ki he kakai poto; he ʻoku maʻu taki taha kotoa pē hono ʻaho mo hono tuʻutuʻuni.
12Јер човек не зна време своје, него као што се рибе хватају мрежом несрећном и као што се птице хватају пруглом, тако се хватају синови човечији у зао час, кад навали на њих изненада.
12He ʻoku ʻikai ʻilo foki ʻe he tangata ʻa hono ʻaho: ʻoku hangē ko e maʻu fakafokifā ʻoe ika ʻi he kupenga, pea hangē ko e maʻu ʻae manupuna ʻi he tauhele; ʻoku pehē ʻae tauheleʻi ʻae fānau ʻae tangata ʻi he ʻaho ʻoe kovi, ʻoka hoko fakafokifā ia kiate kinautolu.
13Видех и ову мудрост под сунцем, која ми се учини велика:
13Ko e poto ni foki kuo u mamata ki ai ʻi he lalo laʻā, pea naʻe matamata lahi ia kiate au.
14Беше мален град и у њему мало људи; и дође на њ велик цар, и опколи га и начини око њега велике опкопе.
14Naʻe ai ʻae kihiʻi kolo, pea tokosiʻi ʻae kau tangata naʻe ʻi ai; pea naʻe haʻu ʻae tuʻi lahi ke ne tauʻi ia, pea naʻa ne kāpui ia, pea lahi ʻaupito ʻa ʻene tanu puke ki ai.
15А нађе се у њему сиромах човек мудар, који избави град мудрошћу својом, а нико се не сећаше тог сиромаха човека.
15Ka ko eni, naʻe ʻilo ʻi ai ʻae tangata masiva mo poto, pea ko e meʻa ʻi heʻene poto naʻe hao ai ʻae kolo; ka naʻe ʻikai manatuʻi ʻe ha tokotaha ʻae tangata masiva ko ia.
16Тада ја рекох: Боља је мудрост него снага, ако се и не мараше за мудрост оног сиромаха и речи се његове не слушаху.
16Pea naʻaku toki pehē ai, ʻOku lelei hake ʻae poto ʻi he mālohi; ka ʻoku manukiʻi ʻae poto ʻoe tangata masiva, pea ʻoku ʻikai ongoʻi ʻene ngaahi lea.
17Речи мудрих људи ваља с миром слушати више него вику оног који заповеда међу лудима.
17ʻOku ongo lahi mai ʻae fanafana ʻae poto ʻi he kalanga ʻo ia ʻoku pule ʻi he lotolotonga ʻoe vale.
18Боља је мудрост него оружје убојито; али један грешник квари многа добра.
18ʻOku lelei hake ʻae poto ʻi he mahafutau: ka ʻoku maumauʻi ʻe he angahala ʻe tokotaha ʻae lelei lahi.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.