1. Самуилова 25
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1У том умре Самуило и сабра се сав Израиљ, и плакаше за њим, и погребоше га у дому његовом у Рами. А Давид уста и сиђе у пустињу фаранску.
1Pea naʻe pekia ʻa Samuela; pea naʻe kātoa fakataha ai ʻae kakai ʻIsileli kotoa pē, ʻonau tēngihia ia, pea naʻe tanu ia ʻi hono fale ʻi Lama. Pea naʻe hiki ʻa Tevita ʻo ʻalu hifo ki he toafa ʻo Palani.
2А беше један човек у Маону, а стока му беше на Кармилу; и беше човек врло богат, јер имаше три хиљаде оваца и хиљаду коза, и тада стрижаше овце своје на Кармилу.
2Pea naʻe ai ʻae tangata ʻi Maoni, ka naʻe ʻi Kameli ʻa hono tofiʻa; pea ko e tangata lahi ia, pea naʻe tolu afe ʻene fanga sipi, pea mo e kosi ʻe taha afe: pea naʻe kosi ʻe ia ʻa ʻene fanga sipi ʻi Kameli.
3И беше име том човеку Навал, а жени му име Авигеја; и она беше жена разумна и лепа, а он беше тврда срца и опак, а беше од рода Халевовог.
3Pea ko hono hingoa ʻoe tangata ko Napale; pea ko e hingoa ʻo hono uaifi ko ʻApikale: pea ko e fefine loto fakapotopoto, mo mata hoihoifua ia: ka naʻe angakovi ʻae tangata, pea kovi ʻi heʻene faianga; pea naʻe ʻoe fale ʻo Kelepi ia.
4И Давид чу у пустињи да Навал стриже овце.
4¶ Pea naʻe fanongo ʻa Tevita ʻi he toafa ʻoku fai ʻene kosi sipi ʻe Napale.
5И посла Давид десет момака, и рече Давид момцима: Идите на Кармил, и отидите к Навалу, и поздравите га од мене.
5Pea naʻe fekau ʻe Tevita ʻae kau talavou ʻe toko hongofulu, ʻo ne pehē ki he kau talavou, “Mou ʻalu hake ki Kameli, pea ʻalu kia Napale, ʻo lea ʻofa kiate ia ʻi hoku hingoa:
6И реците му: Здраво! И мир да ти је, и дому твом да је мир, и свему што имаш да је мир!
6pea mou lea pehē kiate ia ʻoku moʻui monūʻia, Ke ʻiate koe ʻae fiemālie, ke ʻi ho fale ʻae fiemālie, pea ke ʻi he meʻa kotoa pē ʻoku ke maʻu ʻae fiemālie,
7Чуо сам да стрижеш овце; пастири су твоји бивали код нас, и не учинисмо им неправде, и ништа им није нестало докле год беху на Кармилу.
7pea ko eni, kuo u fanongo, ʻoku ke maʻu ʻae kau kosi sipi: pea ko eni naʻe ʻiate kimautolu ʻa hoʻo kau tauhi sipi, naʻe ʻikai te mau fai ha meʻa kovi kiate kinautolu, pea naʻe ʻikai ha meʻa naʻe mole ʻiate kinautolu, ʻi he ngaahi ʻaho kotoa pē ʻo ʻemau nofo ʻi Kameli.
8Питај слуге своје, и казаће ти. Нека ови момци нађу милост пред тобом, јер дођосмо у добар дан. Дај слугама својим и Давиду сину свом што ти дође до руке.
8Ke ke fehuʻi ki hoʻo kau talavou, pea tenau fakahā kiate koe. Ko ia, tuku ke maʻu ʻe he kau talavou ʻae ʻofa ʻi ho ʻao: he ʻoku mau hoko ʻi he ʻaho lelei: ʻoku ou kole kiate koe, foaki mai ʻaia kotoa pē ʻoku faʻa ʻomi ʻe ho nima ki hoʻo kau tamaioʻeiki, pea ki ho foha ko Tevita.”
9И дођоше момци Давидови, и казаше Навалу у име Давидово све ове речи, и ућуташе.
9Pea ʻi he hoko atu ʻae kau talavou ʻa Tevita, naʻa nau lea kia Napale ʻi he hingoa ʻo Tevita ʻo fakatatau ki he ngaahi lea ni kotoa pē, pea ngata.
10А Навал одговори слугама Давидовим и рече: Ко је Давид? И ко је син Јесејев? Данас има много слуга које беже од својих господара.
10¶ Pea naʻe lea ʻa Napale ki he kau tamaioʻeiki ʻa Tevita, ʻo ne pehē, “Ko hai ʻa Tevita? Pea ko hai ʻae foha ʻo Sese? ʻOku ai ʻae kau tamaioʻeiki tokolahi ʻi he ngaahi ʻaho ni ʻoku motuhi mo hola taki taha mei heʻene ʻeiki.
11Еда ли ћу узети хлеб свој и воду своју и месо што сам поклао за људе који ми стрижу овце, па дати људима којих не знам одакле су?
11Pea ʻe pehē koā ʻa ʻeku toʻo ʻeku mā mo ʻeku vai, mo ʻeku fanga manu kuo tāmateʻi maʻa ʻeku kau kosi sipi, pea foaki ia ki he kau tangata ʻaia ʻoku ʻikai te u ʻilo pē ʻoku mei fē ʻakinautolu?”
12Тада се вратише момци Давидови својим путем, вратише се, и дошавши казаше му све ове речи.
12Ko ia naʻe tafoki ai ʻae kau talavou ʻa Tevita ʻo toe ʻalu ʻi honau hala, ʻo hoko ʻo fakahā kiate ia ʻae ngaahi tala ni kotoa pē.
13А Давид рече својим људима: Припашите сваки свој мач. И припасаше сваки свој мач, и Давид припаса свој мач; и пође за Давидом до четири стотине људи, а двеста осташе код пртљага.
13Pea naʻe pehē ʻe Tevita ki hono kau tangata, “Mou nonoʻo taki taha ʻae tangata ʻene heletā.” Pea naʻa nau nonoʻo taki taha ʻae tangata ʻene heletā: pea naʻe nonoʻo foki mo Tevita ʻene heletā: pea naʻa nau ʻalu hake ʻo muimui ʻia Tevita, ko e kau tangata ʻe toko fāngeau; pea naʻe nofo ʻae toko uangeau mo ʻenau ngaʻotoʻota.
14Али Авигеји, жени Наваловој, каза један између слуга његових говорећи: Ево, Давид посла из пустиње посланике да поздрави господара нашег, а он их отера.
14¶ Ka naʻe tala kia ʻApikale ko e uaifi ʻo Napale ʻe he talavou ʻe taha, ʻo pehē, “Vakai, naʻe fekau ʻe Tevita ʻae kau talavou mei he toafa mo e lea ʻofa ki homau ʻeiki; ka naʻa ne taukae ʻakinautolu.
15А ти су нам људи били врло добри. Нити нам учинише криво, нити нам чега неста докле год бејасмо код њих у пољу.
15Ka naʻe fai angalelei lahi ʻae kau tangata kiate kimautolu, pea naʻe ʻikai hamau lavea ʻiate kinautolu, pea naʻe ʻikai haʻamau meʻa ʻe mole ʻi he ʻemau nonofo mo kinautolu, ʻi heʻemau ʻi he ngaahi vao:
16Него нам беху зидови и ноћу и дању, докле год бејасмо код њих пасући овце.
16Ko e ā ʻakinautolu kiate kimautolu ʻi he pō mo e ʻaho, ʻi he kuonga kotoa pē naʻa mau ʻiate kinautolu ʻi he tauhi ʻae fanga sipi.
17Зато сада гледај и промисли шта ћеш чинити, јер је готово зло господару нашем и свему дому његовом; а он је зао човек, да му се не може говорити.
17Pea ko eni, ke ke ʻilo, pea fifili pe ko e hā ia te ke fai; he kuo tuʻutuʻuni ʻae kovi ki hotau ʻeiki, pea ki hono fale kotoa pē: he ʻoku pehē fau ʻa ʻene angakovi, ʻoku ʻikai faʻa lea ha tangata kiate ia.”
18Тада Авигеја брже узе двеста хлебова и две мешине вина и пет оваца зготовљених и пет мерица прженог жита, и сто гроздова сувог грожђа и двеста груда сувих смокава, и метну на магарце.
18Ko ia naʻe fai fakatoʻotoʻo ai ʻe ʻApikale, ʻo ne toʻo ʻae mā kotoa ʻe uangeau, mo e hina uaine ʻe ua, mo e sipi ʻe nima kuo ngaohi, mo e fua uite tunu ʻe nima, mo e fuhi kālepi ʻe teau, mo e mā fiki ʻe uangeau, pea naʻa ne fakaheka ia ki he fanga ʻasi.
19И рече момцима својим: Хајдете напред, а ја ћу ићи за вама. А мужу свом Навалу ништа не рече.
19Pea pehē ʻe ia ki heʻene kau tamaioʻeiki, “Mou ʻalu ʻo muʻomuʻa ʻiate au: vakai te u muimui atu.” Ka naʻe ʻikai te ne tala ki hono husepāniti ko Napale.
20И седавши на магарца иђаше испод горе, а гле Давид и људи његови силажаху пред њу, и сукоби се с њима.
20Pea naʻe pehē, ʻi heʻene heka ʻi he ʻasi, pea hoko atu ia ki he malumalu ʻoe moʻunga, vakai, ko Tevita mo hono kau tangata ʻoku ʻalu hifo fakahangatonu mai kiate ia; pea naʻe fakafetaulaki atu ia kiate kinautolu.
21А Давид говораше: Еле сам залуду чувао све што је тај имао у пустињи да му ништа не беше нестало од свега што има; јер ми врати зло за добро.
21Ka kuo ʻosi ʻene lau ʻe Tevita, ʻo pehē, “Ko e moʻoni kuo taʻeʻaonga ʻeku leʻohi ʻae koloa kotoa pē ʻae siana ni ʻi he toafa, ko ia naʻe ʻikai ha meʻa ʻe taha ʻe mole ʻi heʻene ngaahi meʻa kotoa pē, pea kuo ne totongi kovi ʻe ia kiate au ʻi he lelei.
22То нека учини Бог непријатељима Давидовим и то нека дода, ако му до зоре од свега што има оставим и оно што мокри уз зид.
22Ke fai pehē mo lahi hake foki ʻe he ʻOtua ki he ngaahi fili ʻo Tevita, ʻo kapau te u tuku ʻo feʻunga mo e maʻa hake ʻae ʻaho ʻapongipongi ha tamasiʻi tangata ʻe tokotaha.”
23А кад Авигеја угледа Давида, брже сиђе с магарца, и паде пред Давидом на лице своје и поклони се до земље;
23Pea ʻi he mamata ʻa ʻApikale kia Tevita, naʻe fakatoʻotoʻo ia, pea hifo mei he ʻasi, pea fakatōmapeʻe ia kia Tevita ʻi hono mata, ʻo ne punou hifo ki he kelekele,
24и паднувши му к ногама рече: На мени, господару, нека буде та кривица; али да проговори слушкиња твоја теби, и чуј речи слушкиње своје.
24Pea naʻe fakatōmapeʻe ia ki hono vaʻe, ʻo ne pehē, “ʻE hoku ʻeiki, tuku kiate au, tuku kiate au ʻae hia ni: pea ʻoku ou kole kiate koe, tuku ke lea ʻa hoʻo kaunanga ʻi ho ʻao, pea ke fanongo ki he lea ʻa hoʻo kaunanga.
25Нека господар мој не гледа на тог неваљалог човека, Навала, јер је као име што му је; Навал му је име, и безумље је код њега. А ја слушкиња твоја нисам видела момке господара свог које си слао.
25ʻOku ou kole kiate koe, ke ʻoua naʻa tokanga ʻe hoku ʻeiki ki he tangata angakovi ni ko Napale; he ʻoku hangē ko hono hingoa, ʻoku pehē pe ia; ko Napale hono hingoa, pea ʻoku ʻiate ia ʻae vale: ka ko au ko hoʻo kaunanga naʻe ʻikai te u mamata ki he kau talavou ʻa hoku ʻeiki, ʻaia naʻa ke fekau.
26Зато сада, господару, тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, Господ ти не да да идеш на крв и да се осветиш својом руком. Зато сада нека буде непријатељима твојим као Навалу и свима који траже зла господару мом.
26Pea ko eni, ʻE hoku ʻeiki, ʻoku moʻui ʻa Sihova, pea moʻui mo ho laumālie, ko e meʻa ʻi he taʻofi koe ʻe Sihova, mei he haʻu ke lingi ʻae toto, pea mei he fai totongi ʻe koe ʻaki ho nima ʻoʻou, ko ia, ke hoko ho ngaahi fili mo kinautolu kotoa pē ʻoku kumi ke fai kovi ki hoku ʻeiki, ke hangē ko Napale.
27Ево дар што је донела слушкиња господару свом, да се да момцима који иду за господарем мојим.
27Pea ko eni, ko e meʻaʻofa ni ʻaia kuo ʻomi ʻe hoʻo kaunanga ki hoku ʻeiki, ke ʻatu ia ki he kau talavou ʻoku muimui ki hoku ʻeiki.
28Опрости слушкињи својој кривицу; јер ће Господ зацело начинити тврду кућу господару мом; јер ратове Господње води господар мој и није се нашло зло на теби никад за твог века.
28ʻOku ou kole kiate koe, ke ke fakamolemole ʻae hala ʻa hoʻo kaunanga: he ko e moʻoni ʻe ngaohi ʻe Sihova ki hoku ʻeiki ʻae fale tuʻumaʻu; koeʻuhi ʻoku fai ʻe hoku ʻeiki ʻae ngaahi tau ʻa Sihova, pea naʻe ʻikai ʻilo ha kovi ʻiate koe ʻi ho ngaahi ʻaho kotoa pē.
29И да устане човек да те гони и тражи душу твоју, душа ће господара мог бити везана у свежњу живих код Господа Бога твог, а душе ће непријатеља твојих бацити као из праћке.
29Ka kuo tuʻu hake ʻae tangata ke tuli koe, pea ke kumi ho laumālie: ka ko e laumālie ʻo hoku ʻeiki ʻe fakataha ia ʻi he ū moʻui ʻa Sihova ko ho ʻOtua; ka ko e laumālie ʻo ho ngaahi fili ʻe lisingi ʻe ia ʻakinautolu kituaʻā, ʻo hangē ko e lisingi mei he loto makatā.
30И кад Господ учини господару мом свако добро које ти је обрекао, и постави те вођом Израиљу,
30Pea ʻe hoko ʻo pehē, ʻoka hili hono fai ʻe Sihova ki ai kiate koe, mo ne fokotuʻu koe ko e pule ki ʻIsileli;
31неће ти бити спотицања ни саблазни срцу господара мог да је пролио крв низашта и да се сам осветио господар мој. И кад учини Господ добро господару мом, опоменућеш се слушкиње своје.
31ʻE ʻikai hoko ai ʻae meʻa ni ko e meʻa te ke koviʻia ai, pe fakamamahi ki he loto ʻo hoku ʻeiki, koeʻuhi ʻi hoʻo lingi taʻetotonu ʻae toto, pe ko e langomakiʻi ia, ʻa hoku ʻeiki: ka ʻoka hili ʻene fai lelei ʻa Sihova ki hoku ʻeiki, pea ke toki manatuʻi ai hoʻo kaunanga.
32Тада рече Давид Авигеји: Да је благословен Господ Бог Израиљев, који те данас посла мени на сусрет!
32Pea naʻe pehē ʻa Tevita kia ʻApikale, “Fakafetaʻi kia Sihova ko e ʻOtua ʻo ʻIsileli, ʻaia naʻa ne fekau koe he ʻaho ni ke fakafetaulaki kiate au:
33И да су благословене речи твоје, и ти да си благословена, која ме одврати данас да не идем на крв и осветим се својом руком.
33Pea fakafetaʻi koeʻuhi ko hoʻo tokoni, pea ke monūʻia pe koe, ʻa koe kuo ke taʻofi au he ʻaho ni ke ʻoua naʻaku ʻalu atu ʻo lingi ʻae toto, pea mei he langomakiʻi au ʻaki hoku nima.
34Доиста, тако жив био Господ Бог Израиљев, који ми не даде да ти учиним зло, да ми ниси брже изашла на сусрет, не би остало Навалу до зоре ни оно што уза зид мокри.
34He ko e moʻoni ʻaupito, hangē ʻoku moʻui ʻa Sihova ko e ʻOtua ʻo ʻIsileli, ʻaia kuo ne taʻofi au ke ʻoua naʻaku fai ha kovi kiate koe, ka ne taʻeʻoua hoʻo fakatoʻotoʻo pea ke haʻu ke fakafetaulaki kiate au, ko e moʻoni ʻe ʻikai toe kia Napale ʻo feʻunga mo e maʻa hake ʻae ʻaho ʻapongipongi ha tangata ʻe tokotaha.”
35И прими Давид из руке њене шта му беше донела, и рече јој: Иди с миром кући својој; ето, послушах те, и погледах на те.
35Ko ia naʻe maʻu ʻe Tevita mei hono nima ʻaia naʻa ne ʻomi kiate ia, pea pehē ʻe ia kiate ia, “ʻAlu fiemālie ki ho fale, vakai kuo u tokanga ki ho leʻo, pea kuo u leleiʻia ʻiate koe.”
36Потом се Авигеја врати к Навалу; а гле, код њега гозба у кући, као царска гозба, и срце Навалу беше весело, и беше пијан врло. Зато му она не рече ништа до јутра.
36¶ Pea naʻe haʻu ʻa ʻApikale kia Napale; pea vakai, naʻe fai ʻe ia ʻae kātoanga ʻi hono fale, ʻo hangē ko e kātoanga ʻae tuʻi; pea naʻe fiefia lahi ʻae loto ʻo Napale, he naʻe kona lahi ia: ko ia naʻe ʻikai te ne tala ai ha meʻa siʻi pe ha meʻa lahi, kaeʻoua ke ʻaho hake.
37А ујутру кад се Навал отрезни, каза му жена све ово; а у њему обамре срце његово, и он поста као камен.
37Pea pongipongi ai ʻi he ʻalu ʻae uaine meia Napale, pea ʻi he ʻosi hono tala ʻe hono uaifi ʻae ngaahi meʻa ni, naʻe pongia hono loto ʻiate ia, pea naʻe hoko ia ʻo hangē ko e maka.
38А кад прође до десет дана, удари Господ Навала, те умре.
38Pea hili ia ko e ʻaho ʻe hongofulu nai, naʻe taaʻi ʻe Sihova ʻa Napale, pea naʻe mate ai ia.
39А кад Давид чу да је умро Навал, рече: Да је благословен Господ, који освети срамоту моју од Навала, и задржа слугу свог ода зла, а обрати Господ Навалу на главу злоћу његову. Потом посла Давид и поручи Авигеји да ће је узети за жену.
39¶ Pea kuo fanongo ʻa Tevita kuo mate ʻa Napale, pea pehē ʻe ia, “Fakafetaʻi kia Sihova ʻaia kuo langomekina ʻe ia ʻa hoku manukiʻi mei he nima ʻo Napale, pea kuo ne taʻofi ʻene tamaioʻeiki mei he kovi: he kuo fakahoko ʻe Sihova ʻae angakovi ʻa Napale ki hono ʻulu ʻoʻona.” Pea naʻe ʻave ʻae lea ʻa Tevita kia ʻApikale koeʻuhi ke ne maʻu ia ko hono uaifi.
40И слуге Давидове дођоше к Авигеји на Кармил, и рекоше јој говорећи: Давид нас посла к теби да те узме за жену.
40Pea ʻi he hoko atu ʻae kau tamaioʻeiki kia ʻApikale ki Kameli naʻa nau lea kiate ia ʻo pehē, “Kuo fekau mai ʻakimautolu ʻa Tevita kiate koe, ke mau ʻave koe kiate ia ko hono uaifi.”
41А она уста и поклони се лицем до земље, и рече: Ево слушкиње твоје, да служи и да пере ноге слугама господара свог.
41Pea naʻe tuʻu hake ia, ʻo ne fakapunou hifo hono mata ki he kelekele, ʻo ne pehē, “Vakai, ke hoko ʻa hoʻomou kaunanga ko e kaunanga ke kaukau ʻae vaʻe ʻoe kau tamaioʻeiki ʻa hoku ʻeiki.”
42Потом брже уста Авигеја, и седе на магарца, и пет девојака њених пође за њом, и отиде за посланицима Давидовим, и поста му жена.
42Pea naʻe fakatoʻotoʻo ʻe ʻApikale, pea naʻe tuʻu hake pea heka ia ʻi he ʻasi, mo ʻene kau taʻahine ʻe toko nima naʻe muimui ʻiate ia; pea naʻa ne ʻalu ʻo muimui atu ʻi he kau tangata fekau ʻa Tevita, pea naʻe hoko ia ko hono uaifi.
43А Давид узе и Ахиноаму из Језраела: и обе му беху жене.
43Pea naʻe ʻomi ʻe Tevita ʻa ʻAhinoami mei Sesilili, pea naʻa na hoko fakatouʻosi pē ko hono ongo uaifi.
44Јер Саул даде Михалу кћер своју, жену Давидовом, Фалтију сину Лаисовом из Галима.
44¶ Ka kuo foaki ʻe Saula hono ʻofefine ko Mikale, ko e uaifi ʻo Tevita, kia Faliteli ko e foha ʻo Leisi, ʻaia naʻe ʻo Kalimi.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.