Ezra 7
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Hae tiah oh pacoeng, Persia siangpahrang Artaxerxes dung nathuem ah, Ezara ih capa loe Seraiah, anih loe Azariah ih capa, anih loe Hilkiah ih capa,
1А после ових ствари за царовања Артаксеркса, цара персијског, Јездра, син Сераје сина Азарије, сина Хелкије,
2anih loe Shallum ih capa, anih loe Zadok ih capa, anih loe Ahitub ih capa,
2сина Салума, сина Садока, сина Ахитова,
3anih loe Amariah ih capa, anih loe Azariah ih capa, anih loe Meriaoth ih capa,
3сина Амарије, сина Азарије, сина Мерајота,
4anih loe Zerahiah ih capa, anih loe Uzzi ih capa, anih loe Bukki ih capa,
4сина Зераје, сина Озије, сина Вукија,
5anih loe Abishua ih capa, anih loe Phinehas ih capa, anih loe Eleazar ih capa, anih loe kalen koek qaima Aaron ih capa ah oh;
5сина Авузије, сина Финеса, сина Елеазара, сина Арона поглавара свештеничког.
6Hae Ezra loe Babylon hoiah angzoh; anih loe ca tarikkung ah oh moe, Israel Angraeng Sithaw mah paek ih, Mosi ih daan panoek bit kami ah oh: angmah ih Angraeng Sithaw loe anih nuiah oh pongah, a hnik sarui hmuen to siangpahrang mah anih hanah paek.
6Тај Јездра врати се из вавилонске, а беше књижевник вешт закону Мојсијевом, који даде Господ Бог Израиљев, и цар му даде све што заиска, јер рука Господа Бога његовог беше над њим.
7Thoemto Israel kaminawk, qaimanawk, Levinawk, laasah kaminawk, khongkha toep kaminawk hoi im ah toksah tamnanawk loe, Artaxerxes siangpahrang ah ohhaih saning sarihto naah, Jerusalem ah caeh o tahang.
7И вратише се у Јерусалим неки синови Израиљеви и свештеници и Левити и певачи и вратари и Нетинеји седме године цара Артаксеркса.
8Ezra loe siangpahrang toksakhaih saning sarihto haih, khrah pangato naah, Jerusalem ah phak.
8А дође у Јерусалим петог месеца седме године тог цара.
9Anih loe khrah tangsuekhaih niah Babylon hoiah caeh moe, angmah ih Sithaw tahmenhaih anih nuiah oh pongah, khrah pangato haih, ni tangsuek naah Jerusalem vangpui to a phak.
9Јер првог дана првог месеца пође из вавилонске, а првог дана петог месеца дође у Јерусалим, јер добра рука Бога његовог беше над њим.
10Ezra loe Sithaw ih daan pazui hanah, kahoih ah amtuk moe, Israel kaminawk patuk hanah poekhaih a tawnh.
10Јер Јездра беше управио срце своје да истражује закон Господњи и да га извршује и да учи Израиља уредбама и законима.
11Hae ca loe Artaxerxes siangpahrang mah qaima, ca tarikkung Ezra khaeah paek ih tarik pakong ih kawpi ca ah oh; anih loe Israel kaminawk zaehhoihhaih daan, Angraeng mah paek ih loknawk tarikkung ah oh.
11А ово је препис од књиге коју даде цар Артаксерксо Јездри свештенику књижевнику вештом стварима што је заповедио Господ и уредбама Његовим у Израиљу:
12Siangpahrangnawk ih siangpahrang Artaxerxes mah, van Sithaw ih daan patukkung, qaima Ezra khaeah, monghaih om nasoe, tiah vaihi ca ka tarik.
12Артаксерксо цар над царевима Јездри свештенику, књижевнику вештом у закону Бога небеског, свако добро; тада и тада.
13Ka prae thungah kaom, qaimanawk, Levinawk hoi Israel kaminawk boih, mi kawbaktih doeh Jerusalem ah caeh koeh kami loe, nangmah hoi nawnto caeh o nasoe, tiah lok takroekhaih ka sak boeh.
13Ја заповедам: Ко год у мом царству од народа Израиљевог и од свештеника његових и Левита хоће од своје воље да иде с тобом у Јерусалим, нек иде.
14Vaihi na ban ah kaom, na Sithaw ih patukhaih daan baktih, Judah hoi Jerusalem kawng to dueng hanah, siangpahrang hoi poekhaih kahoih paekkung sarihto mah, ang patoeh baktih toengah;
14Јер се шаљеш од цара и од седам саветника његових да надгледаш Јудеју и Јерусалим по закону Бога свог који ти је у рукама,
15siangpahrang hoi poekhaih kahoih paekkungnawk mah, Jerusalem ah kaom, Israel Sithaw khaeah azom ah paek ih sui hoi sumkanglungnawk,
15и да однесеш сребро и злато што цар и саветници његови драговољно приносе Богу Израиљевом, коме је стан у Јерусалиму,
16Jerusalem ah kaom, angmacae ih Sithaw im hanah, kaminawk hoi qaimanawk mah azom ah paek ih, Babylon prae thung hoiah hak ih sui hoi sumkanglungnawk boih doeh sin ah;
16и све сребро и злато што накупиш у својој земљи вавилонској с драговољним прилозима које народ и свештеници драговољно приложе на дом Бога свог у Јерусалиму.
17hae phoisa hoiah maitaw taenawk, tuu taenawk, tuu caanawk, paek han koi canghumnawk hoi naek han koi tuinawk to qan ah loe, Jerusalem ih na Sithaw hmaicam ah tathlang ah.
17Па одмах за те новце купи јунце и овнове и јагањце с даровима њиховим и наливима њиховим, и принеси их на олтару дома Бога нашег у Јерусалиму.
18Nangmah hoi nam nawkamyanawk mah, sak han hoih, tiah na poek o ih baktih toengah, sui hoi sumkanglung to na Sithaw koehhaih baktiah patoh oh.
18И шта се теби и браћи твојој свиди учинити с осталим сребром и златом, учините по вољи Бога свог.
19Na Sithaw ih im ah toksak haih hanah, nang khaeah kang paek ih laom sabaenawk doeh, Jerusalem Sithaw hmaa ah paek boih ah.
19И судови који су ти дати за службу у дому Бога твог, остави пред Богом у Јерусалиму.
20Na Sithaw im han kangaih hmuen, paek han koi kalah hmuennawk om vop nahaeloe, siangpahrang ih phoisa hoiah paek ah.
20И шта би још требало дому Бога твог, те би ваљало дати, подај из царске ризнице.
21Van Sithaw ih lokpaekhaih ca tarikkung, qaima Ezra mah hnik ih hmuennawk boih to, paek hanah vaihi kai, Artaxxerxes siangpahrang mah, vapui yaeh ah kaom hmuenmae pakuemkungnawk khaeah,
21И још заповедам ја, цар Артаксерксо свим ризничарима с оне стране реке, да шта год заиште од вас Јездра свештеник, књижевник вешти закону Бога небеског, одмах да се учини,
22sumkanglung talent cumvaito, cang kor cumvaito, misurtui bath cumvaito, olive situi bath cumvaito hoi noek ai ah paloi to paek o hanah, lok ka paek boeh.
22до сто таланата сребра и до сто кора пшенице и до сто вата вина и до сто вата уља, а соли без мере,
23Siangpahrang hoi a caanawk nuiah palungphui han ai ah, van Sithaw mah hnik ih hmuen boih, van Sithaw ih im hanah tha pathok oh loe, paek oh;
23шта год заповеди Бог небески, одмах да се учини за дом Бога небеског, да не дође гнев на царство, на цара и на синове његове.
24to pacoengah qaimanawk, Levinawk, laasah kaminawk, khongkha toep kaminawk, Nethinims tiah kawk ih im thungah toksah kaminawk hoi kalah im toksah tamnanawk khaeah, tamut na cong o mak ai, tiah panoek sak han ka koeh.
24И још вам јављамо да се ни од једног између свештеника и Левита и певача и вратара и Нетинеја и других слуга тог дома Божијег не сме узимати данак ни порез ни царина.
25Nang Ezra doeh, Sithaw palunghahaih na tawnh baktih toengah, vapui yaeh ah kaom kaminawk mah, toenghaih hoi lokcaek o thaih moe, na Sithaw mah paek ih lok to patuk hanah, ukkungnawk hoi lokcaekkungnawk to suem ah.
25А ти, Јездра, по мудрости Бога свог која ти је дата постави управитеље и судије да суде свему народу што је с оне стране реке између свих који знају закон Бога твог, и ко не зна, учите га.
26Mi kawbaktih doeh na Sithaw patukhaih koeh ai moe, siangpahrang lok tahngai ai kami loe humhaih, haekhaih, hmuenmae lomh paehaih, thongim thungah pakhrakhaih to karangah paek oh, tiah tarik ih lok to ca thungah oh.
26А ко не би извршавао закон Бога твог и закон царев, одмах да му се суди, било да се погуби или да се прогна или да се оглоби или да се баци у тамницу.
27Aicae ampanawk ih Angraeng Sithaw loe tahamhoihaih om nasoe, Angraeng mah Jerusalem ih im kranghoisak hanah, siangpahrang palungthin thungah toksak pae;
27Благословен да је Господ Бог отаца наших, који даде то цару у срце да украси дом Господњи у Јерусалиму,
28Angraeng mah ni a tahmenhaih to siangpahrang khaeah, poekhaih kahoih paek kaminawk hoi thacak siangpahrang ih angraengnawk boih hmaa ah amtuengsak. Ka Angraeng Sithaw ih ban ka nuiah oh pongah, tha ka cak moe, kai hoi nawnto caeh hanah Israel thung ih kacoehtanawk to amkhuengsak.
28и даде ми, те нађох милост пред царем и саветницима његовим и пред свим силним кнезовима царевим. И ја се ослободих, јер рука Господа Бога мог беше нада мном, и скупих главаре из Израиља да иду са мном.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.