2 Dungkroekhaih 9
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Siangpahrang nongpata Sheba mah Solomon singpahrang ahmin amthanghaih to thaih naah, karai parai lokduenghaih hoi anih to tanoek hanah, hmuihoih hmuennawk, kapop parai suinawk, atho kana thlungnawk phawhhaih kaengkuu hrangnawk hoi a hnukbang kaminawk hoiah nawnto angzoh o; Solomon khaeah angzoh o moe, palung thung kaom a poekhaih to thuih pae.
1А царица савска чу глас о Соломуну, па дође у Јерусалим да искуша Соломуна загонеткама са силном пратњом и с камилама које ношаху мириса и злата врло много и драгог камења; и дошавши к Соломуну говори с њом о свему што јој беше у срцу.
2Anih mah dueng ih loknawk boih Solomon mah pathim pae; Solomon mah pathim thai ai ih karai parai hmuen tidoeh om ai.
2И Соломун јој одговори на све речи њене; не беше од цара сакривено ништа да јој не би одговорио.
3Sheba siangpahrang nongpata mah Solomon palunghahaih hoiah sak ih siangpahrang im to hnuk moe,
3А кад царица савска виде мудрост Соломунову и дом који беше сазидао,
4caboi nui ih caaknaek, anih ih tamnanawk khosakhaih dan, a toksah kaminawk khosakhaih hoi khuekbuennawk, boengloeng sin kaminawk hoi nihcae ih khukbuennawk, Angraeng ih im ah angbawnhaih sak hanah hmuen tathlanghaihnawk to a hnuk naah dawnrai.
4и јела на столу његовом, и станове слуга његових и дворбу дворана његових и одело њихово, и пехарнике његове, и њихово одело, и њихове жртве паљенице које приношаху у дому Господњем, она дође изван себе.
5Siangpahrang khaeah, Ka prae hoi ka thaih ih na sakthaih ih hmuen hoi palung na hahaihnawk loe oh tangtang;
5Па рече цару: Истина је све што сам чула у својој земљи о стварима твојим и о мудрости твојој.
6nihcae mah thuih ih loknawk to kaimah khaeh kang zoh moe, ka mik hoiah hnu ai karoek to ka tang ai; khenah, palung na hahaih ahap mataeng doeh kai khaeah na thui o ai vop; nang loe ka thaih ih ahmin amthanghaih pongah doeh amtlai kue.
6Али не хтех веровати шта говораху докле не дођем и видим својим очима; а гле, ни пола ми није казано о великој мудрости твојој; надвисио си глас који сам слушала.
7Anghak ai ah na hmaa ah angdoe, na palunghahaih lok tahngai, na tamnanawk hoi nang ih kaminawk loe tahamhoih o!
7Благо људима твојим и благо свим слугама твојим, који једнако стоје пред тобом и слушају мудрост твоју.
8Nangmah ih Angraeng Sithaw hanah siangpahrang ah oh moe, angmah ih angraeng tangkhang pongah anghnutsak hanah, na nuiah anghoehaih katawn, na Angraeng Sithaw loe tahamhoihaih om nasoe; na Sithaw loe Israel kaminawk to palung moe, toenghaih hoi katoeng ah lokcaek thai hanah, nihcae ukkung siangpahrang ah ang suek boeh, tiah a naa.
8Да је благословен Господ Бог твој, коме си омилео, те те посади на престо свој да царујеш место Господа Бога свог; јер Бог љуби Израиља да би га утврдио довека, зато им постави тебе царем да судиш и делиш правицу.
9Siangpahrang nongpata Sheba mah siangpahrang hanah sui talent cumvaito pacoeng, pumphaeto, kapop parai hmuihoih hmuennawk hoi atho kana thlungnawk to paek; siangpahrang nongpata Sheba mah Solomon siangpahrang han paek ih hmuihoih baktiah kahoih kalah hmuihoih om vai ai vop.
9Потом даде цару сто и двадесет таланата злата и врло много мириса и драгог камења; никада више не би таквих мириса какве даде царица савска цару Соломуну.
10Ophir vangpui hoi sui kaphaw Huram ih tamnanawk hoi Solomon ih tamnanawk loe, algum thing hoi atho kana thlungnawk doeh phawh o.
10И слуге Хирамове и слуге Соломунове које доносе злата из Офира, довезоше дрвета алмугима и драгог камења.
11Siangpahrang mah algum thing hoiah Angraeng im ih thlak, siangpahrang im ih thlak, laasah kaminawk hanah katoeng hoi palaeng ah aput moe, aah ih katoengnawk doeh sak; canghniah to baktih hmuen Judah prae ah om vai ai vop.
11И начини цар од тог дрвета алмугима пут у дом Господњи и у дом царев, и гусле и псалтире за певаче; никада се пре нису виделе такве ствари у земљи Јудиној.
12Siangpahrang nongpata Sheba mah paek ih tangqum pong kamtlai ah, Solomon siangpahrang mah siangpahrang nongpata Sheba mah koeh ih hmuen hoi hnik ih hmuennawk boih to paek. To pacoeng ah siangpahrang nongpata hoi anih ih tamnawnawk loe angmah prae ah nawnto amlaem o.
12А цар Соломун даде царици савској шта год зажеле и заиска осим уздарја за оно што беше донела цару. Потом она отиде и врати се у земљу своју са слугама својим.
13Saning kruek Solomon khaeah akun sui loe kazit talent cumvai taruk, quitaruk, tarukto oh.
13А злата што дохођаше Соломуну сваке године беше шест стотина и шездесет и шест таланата,
14To khue ai hmuenmae zaw kaminawk, hmuenmae athlaeng kaminawk, Arab prae ih siangpahrangnawk hoi prae ukkung angraengnawk mah doeh sui hoi sumkanglungnawk to Solomon hanah sinh pae o bae vop.
14осим оног што доношаху трговци и они који продаваху мирисе; и сви цареви арапски и главари земаљски доношаху Соломуну злато и сребро.
15Solomon siangpahrang mah caki hoi daengh ih sui hoiah aphaw cumvai hnetto sak, aphaw maeto naah sui shekel cumvai tarukto akunh.
15И начини цар Соломун двеста штитова од кованог злата, шест стотина сикала кованог злата дајући на један штит.
16Aphaw cumvai thumto loe sui hoiah sak, aphaw maeto naah sui shekel cumvai thumto akunh; siangpahrang mah to hmuennawk to Lebanon tu thung ih thing hoiah sak ih siangpahrang im ah suek.
16И три стотине малих штитова од кованог злата, дајући триста сикала злата на један штитић. И остави их цар у дому од шуме ливанске.
17To pacoengah siangpahrang mah tasaino hoi angraeng tangkhang to sak moe, kaciim suitui hoiah pazut.
17И начини цар велик престо од слонове кости, и обложи га чистим златом.
18Angraeng tangkhang dawhhaih thlak sarihto oh moe, angraeng tangkhang ah paeh ih sui hoi sak ih khok koenghaih doeh oh; anghnuthaih hae bang hoi ho bangah ban koenghaih oh moe, a taengah angdoe kaipui hnetto oh.
18А беше шест басамака у престола, и подножје од злата састављено с престолом, и ручице с обе стране седишта, и два лава стајаху покрај ручица.
19Hae bang hoi ho bang ih thlak tarukto pongah kaipui hatlai hnetto oh. To baktih angraeng tangkhang loe kalah siangpahrang ukhaih prae ah sah o vai ai vop.
19И дванаест лавова стајаше на шест басамака отуд и одовуд. Не беху такви начињени ни у коме царству.
20Solomon siangpahrang ih laom sabaenawk boih loe sui hoiah sak, Lebanon tu thung ih thing hoiah sak ih siangpahrang im ah patoh ih laom sabaenawk boih doeh sui hoiah ni sak; Solomon dung ah sumkanglung loe atho om ai pongah, kawbaktih hmuen doeh sumkanglung hoiah sah o ai.
20И сви судови из којих пијаше цар Соломун беху златни, и сви судови у дому од шуме ливанске беху од чистог злата; од сребра не беше ништа; сребро беше ништа за времена Соломуновог.
21Siangpahrang ih palongpuinawk loe Huram ih tamnanawk hoi nawnto Tashi vangpui bangah caeh o; Tarshi palongpuinawk loe saning thumto naah vaito amlaem o; palongpui hoiah sui, sumkanglung, tasai no, kalaih taqawknawk hoi tawtaaw tavaanawk to phawh o.
21Јер цареве лађе хођаху у Тарсис са слугама Хирамовим: једанпут у три године враћаху се лађе тарсиске доносећи злато и сребро, слонове кости и мајмуне и пауне.
22Solomon loe long nuiah kaom siangpahrangnawk boih pongah angraeng moe, palungha kue.
22Тако цар Соломун беше већи од свих царева земаљских богатством и мудрошћу.
23Sithaw mah Solomon palung thungah suek pae ih palunghahaih lok to tahngaih hanah, long nui ah kaom siangpahrangnawk boih, a hmaa ah angzoh o.
23И сви цареви земаљски тражаху да виде Соломуна да чују мудрост његову, коју му даде Господ у срце.
24Anih khaeah angzo kami boih mah, tangqum ah sui, sumkanglung hoi sak ih laom sabaenawk, khukbuennawk, misatukhaih hmuenmaenawk, hmuihoih hmuennawk, hrangnawk hoi mule hrangnawk to saning kruek paek o.
24И доношаху му сви даре, судове сребрне и судове златне, и хаљине и оружје и мирисе, коње и мазге сваке године,
25Solomon mah hrang hoi hrangleeng suekhaih ahmuen sang palito tawnh, vangpui hoi a ohhaih Jerusalem vangpui ah suek ih hrang lakok hoi hrang angthueng kami sang hatlaihnetto doeh a tawnh.
25тако да имаше Соломун четири хиљаде стаја за коње и кола, и дванаест хиљада коњаника, које намести по градовима где му беху кола и код себе у Јерусалиму.
26Anih mah vapui hoiah amtong moe, Philistin prae hoi Izip prae ramri khoek to siangpahrangnawk to uk.
26И владаше над свим царевима од реке до земље филистејске и до међе мисирске.
27Siangpahrang mah uk nathuem ah, sumkanglung loe Jerusalem ah thlung baktiah ni oh, Sidar thing doeh azawn ah kamprawk thaiba thing baktiah pop.
27И учини цар, те у Јерусалиму беше сребра као камена, а кедрових дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много.
28Izip prae hoi kalah prae thung boih ih hrangnawk to Solomon khaeah hoih pae o.
28И довођаху Соломуну коње из Мисира и из свих земаља.
29Solomon hing thung sak ih hmuennawk loe, amtonghaih hoi boeng khoek to, tahmaa Nathan ih cabu, Shilo acaeng Ahijah ih cabu, Nebat capa Jeroboam kawng tarik tahmaa Iddo ih cabu thungah tarik o na ai maw?
29А остала дела Соломунова прва и последња нису ли записана у књизи Натана пророка и у пророчанству Ахије Силомљанина и у утвари Ида видеоца о Јеровоаму сину Наватовом?
30Solomon mah Jerusalem hoi Israel kaminawk to saning quipalito thung uk.
30А царова Соломун у Јерусалиму над свим Израиљем четрдесет година.
31To pacoengah ampanawk khaeah anghak moe, ampa David vangpui ah aphum o; anih zuengah a capa Rehoboam mah prae to uk.
31И почину Соломун код отаца својих, и погребоше га у граду Давида оца његовог; а на његово место зацари се Ровоам, син његов.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.