1. Цареви 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
King James Version with Apocrypha
1А гле, човек Божји дође из земље Јудине с речју Господњом у Ветиљ, кад Јеровоам стајаше код олтара да кади.
1And, behold, there came a man of God out of Judah by the word of the LORD unto Beth-el: and Jeroboam stood by the altar to burn incense.
2И повика пут олтара речју Господњом говорећи: Олтаре! Олтаре! Овако вели Господ: Ево, родиће се син дому Давидовом по имену Јосија, који ће на теби клати свештенике висина, који каде на теби, и људске ће кости спалити на теби.
2And he cried against the altar in the word of the LORD , and said, O altar, altar, thus saith the LORD ; Behold, a child shall be born unto the house of David, Josiah by name; and upon thee shall he offer the priests of the high places that burn incense upon thee, and men’s bones shall be burnt upon thee.
3И учини знак истог дана говорећи: Ово је знак да је Господ то рекао: Ето, олтар ће се распасти и просуће се пепео што је на њему.
3And he gave a sign the same day, saying, This is the sign which the LORD hath spoken; Behold, the altar shall be rent, and the ashes that are upon it shall be poured out.
4А кад цар Јеровоам чу речи човека Божијег које викаше олтару ветиљском, пружи руку своју с олтара говорећи: Држите га! Али усахну му рука коју пружи на њ, и не могаше је повратити к себи.
4And it came to pass, when king Jeroboam heard the saying of the man of God, which had cried against the altar in Beth-el, that he put forth his hand from the altar, saying, Lay hold on him. And his hand, which he put forth against him, dried up, so that he could not pull it in again to him.
5А олтар се распаде, и просу се пепео с олтара по знаку који учини човек Божји речју Господњом.
5The altar also was rent, and the ashes poured out from the altar, according to the sign which the man of God had given by the word of the LORD .
6Тада цар рече човеку Божијем: Припадни ка Господу Богу свом, и помоли се за ме да ми се поврати рука. И човек се Божји помоли Господу, и поврати се цару рука, и поста као што је била.
6And the king answered and said unto the man of God, Intreat now the face of the LORD thy God, and pray for me, that my hand may be restored me again. And the man of God besought the LORD , and the king’s hand was restored him again, and became as it was before.
7И рече цар човеку Божијем: Ходи са мном кући мојој, и поткрепи се, и даћу ти дар.
7And the king said unto the man of God, Come home with me, and refresh thyself, and I will give thee a reward.
8Али човек Божји рече цару: Да ми даш по куће своје, не бих ишао с тобом нити бих јео хлеба ни воде пио у овом месту.
8And the man of God said unto the king, If thou wilt give me half thine house, I will not go in with thee, neither will I eat bread nor drink water in this place:
9Јер ми је тако заповедио својом речју Господ говорећи: Не једи хлеба ни пиј воде, нити се враћај истим путем којим отидеш.
9For so was it charged me by the word of the LORD , saying, Eat no bread, nor drink water, nor turn again by the same way that thou camest.
10И отиде другим путем, а не врати се оним којим беше дошао у Ветиљ.
10So he went another way, and returned not by the way that he came to Beth-el.
11А у Ветиљу живљаше један стари пророк, коме дође син његов и приповеди све што учини пророк Божји онај дан у Ветиљу, и речи које рече цару; и приповедише синови тог пророка оцу свом.
11¶ Now there dwelt an old prophet in Beth-el; and his sons came and told him all the works that the man of God had done that day in Beth-el: the words which he had spoken unto the king, them they told also to their father.
12А отац им рече: Којим је путем отишао? И показаше синови пут којим отиде човек Божји који беше дошао из земље Јудине.
12And their father said unto them, What way went he? For his sons had seen what way the man of God went, which came from Judah.
13А он рече синовима својим: Осамарите ми магарца. И осамарише му магарца, те уседе на њ.
13And he said unto his sons, Saddle me the ass. So they saddled him the ass: and he rode thereon,
14И пође за човеком Божјим, и нађе га а он седи под храстом, па му рече: Јеси ли ти човек Божји што дође из земље Јудине? Он му одговори: Ја сам.
14And went after the man of God, and found him sitting under an oak: and he said unto him, Art thou the man of God that camest from Judah? And he said, I am .
15А он му рече: Ходи са мном мојој кући да једеш хлеба.
15Then he said unto him, Come home with me, and eat bread.
16Али он одговори: Не могу се вратити с тобом ни ићи с тобом; нити ћу јести хлеба ни пити воде с тобом у овом месту.
16And he said, I may not return with thee, nor go in with thee: neither will I eat bread nor drink water with thee in this place:
17Јер ми је речено речју Господњом: Не једи хлеба ни пиј воде онде, нити се враћај путем којим отидеш.
17For it was said to me by the word of the LORD , Thou shalt eat no bread nor drink water there, nor turn again to go by the way that thou camest.
18А он му рече: и ја сам пророк као ти, и анђео Господњи рече ми речју Господњом говорећи: Врати га са собом у своју кућу нека једе хлеба и пије воде. Али му слага.
18He said unto him, I am a prophet also as thou art; and an angel spake unto me by the word of the LORD , saying, Bring him back with thee into thine house, that he may eat bread and drink water. But he lied unto him.
19И врати се с њим, те једе хлеба у његовој кући и пи воде.
19So he went back with him, and did eat bread in his house, and drank water.
20А кад сеђаху за столом, дође реч Господња пророку који га беше вратио;
20¶ And it came to pass, as they sat at the table, that the word of the LORD came unto the prophet that brought him back:
21и повика на човека Божјег који беше дошао из земље Јудине, и рече: Овако вели Господ: Што ниси послушао реч Господњу, и ниси држао заповест коју ти је заповедио Господ Бог твој,
21And he cried unto the man of God that came from Judah, saying, Thus saith the LORD , Forasmuch as thou hast disobeyed the mouth of the LORD , and hast not kept the commandment which the LORD thy God commanded thee,
22него си се вратио и јео хлеба и пио воде на месту за које ти је рекао: Не једи хлеба ни пиј воде; зато неће твоје тело доћи у гроб твојих отаца.
22But camest back, and hast eaten bread and drunk water in the place, of the which the Lord did say to thee, Eat no bread, and drink no water; thy carcase shall not come unto the sepulchre of thy fathers.
23И пошто се пророк ког беше вратио наједе хлеба и пошто се напи, осамари му магарца.
23¶ And it came to pass, after he had eaten bread, and after he had drunk, that he saddled for him the ass, to wit , for the prophet whom he had brought back.
24А кад отиде, удеси га лав на путу и закла га. И тело његово лежаше на путу и магарац стајаше код њега; такође и лав стајаше код тела.
24And when he was gone, a lion met him by the way, and slew him: and his carcase was cast in the way, and the ass stood by it, the lion also stood by the carcase.
25И гле, људи пролазећи видеше тело где лежи на путу и лава где стоји код тела, и дошавши јавише у граду у коме живљаше стари пророк.
25And, behold, men passed by, and saw the carcase cast in the way, and the lion standing by the carcase: and they came and told it in the city where the old prophet dwelt.
26А кад то чу пророк који га беше вратио с пута, рече: Ово је човек Божји, који не послуша речи Господње, зато га даде Господ лаву да га растргне и усмрти по речи Господњој коју му рече.
26And when the prophet that brought him back from the way heard thereof , he said, It is the man of God, who was disobedient unto the word of the LORD : therefore the LORD hath delivered him unto the lion, which hath torn him, and slain him, according to the word of the LORD , which he spake unto him.
27И рече синовима својим говорећи: Осамарите ми магарца. И осамарише.
27And he spake to his sons, saying, Saddle me the ass. And they saddled him .
28И отишавши, нађе тело где лежи на путу, и магарца и лава где стоје код тела: Лав не беше изјео тело ни магарца растргао.
28And he went and found his carcase cast in the way, and the ass and the lion standing by the carcase: the lion had not eaten the carcase, nor torn the ass.
29Тада пророк подиже тело човека Божијег, и метнув га на магарца, однесе га натраг, и дође у град стари пророк да га ожали и погребе.
29And the prophet took up the carcase of the man of God, and laid it upon the ass, and brought it back: and the old prophet came to the city, to mourn and to bury him.
30И метну тело у свој гроб, и плакаху над њим говорећи: Јаох брате!
30And he laid his carcase in his own grave; and they mourned over him, saying , Alas, my brother!
31А пошто га погребе, рече синовима својим говорећи: Кад умрем, погребите ме у гробу где је погребен човек Божји, покрај костију његових метните кости моје.
31And it came to pass, after he had buried him, that he spake to his sons, saying, When I am dead, then bury me in the sepulchre wherein the man of God is buried; lay my bones beside his bones:
32Јер ће се зацело збити шта је огласио по речи Господњој за олтар ветиљски и за све куће висина које су по градовима самаријским.
32For the saying which he cried by the word of the LORD against the altar in Beth-el, and against all the houses of the high places which are in the cities of Samaria, shall surely come to pass.
33Пошто ово би, опет се Јеровоам не врати са свог злог пута; него опет начини из простог народа свештенике висинама; ко год хоћаше, томе он посвећиваше руке и тај постајаше свештеник висинама.
33¶ After this thing Jeroboam returned not from his evil way, but made again of the lowest of the people priests of the high places: whosoever would, he consecrated him, and he became one of the priests of the high places.
34И то би на грех дому Јеровоамовом да би се истребио и да би га нестало са земље.
34And this thing became sin unto the house of Jeroboam, even to cut it off, and to destroy it from off the face of the earth.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.